Početna Članci Analize Analize Zaposlenost u Srbiji: Kako i zašto smo se posvađali sa statistikom? (I)

Zaposlenost u Srbiji: Kako i zašto smo se posvađali sa statistikom? (I)

Da se u javnosti nisu pojavile sumnje u podatke o snažnom oporavku zaposlenosti, ovakve i slične rasprave bile bi klasifikovane kao uobičajene epizode korišćenja podataka u svrhe političke propagande od kojih nije imuna nijedna partija.


Srpska napredna stranka (SNS) koristi podatak Republičkog zavoda za statistiku da je od 2008. do 2012. izgubljeno 400.000 radnih mesta kao jedan od najozbiljnijih političkih argumenata u kritici koalicione vlade na čelu sa Demokratskom strankom (DS), a podatak da je stopa nezaposlenosti od aprila 2012. do trećeg kvartala 2015. smanjena sa 26,1% na 16,7%, citira kao jedan od najupečatljivijih uspeha vlade SNS.

U raspravi u parlamentu, premijer i poslanici njegove partije tvrde da je Vlada premijera Aleksandra Vučića doprinela snažnom rastu zapošljavanja i da će taj rast, ako se nastavi ovim tempom uskoro u potpunosti poništiti negativne efekte pada zaposlenosti u vreme DS. Prema podacima Ankete o radnoj snazi RZS u aprilu 2008. godine (pre izbijanja krize) stopa nezaposlenosti bila je (za Srbiju rekordno niskih) 14% a „jedan od ciljeva Vlade Srbije je da u naredne dve godine stopu nezaposlenosti smanji ispod 15 odsto“, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin. (Tanjug, 28. 11. 2015. godine ). 

Da se u javnosti nisu pojavile sumnje u podatke o snažnom oporavku zaposlenosti, ovakve i slične rasprave bile bi klasifikovane kao uobičajene epizode korišćenja podataka u svrhe političke propagande od kojih nije imuna nijedna partija.

*
Da li je došlo do drastičnog pada nezaposlenosti? / Foto: Istinomer

No ekonomski novinari i stručnjaci iz različitih oblasti, sociolozi, pravnici koji se bave radnim pravom, i drugi (pogledaj na primer ovde, ovde, ovde i ovde) kontinuirano dovode u pitanje podatak da je u protekle tri godine broj zaposlenih, prema Anketi o radnoj snazi - jednom od instrumenata koje Republički zavod za statistiku koristi za procenu kretanja na tržištu radne snage - porastao za 330.000. Ili, drugačije izraženo, da je stopa nezaposlenosti smanjena za trećinu.

Rast zaposlenosti, tradicionalno, značajno kaska za oporavkom bruto društvenog proizvoda i proizvodnje, a vrlo često se događa, da i u ekonomijama znatno snažnijim i bolje uređenim od naše, mnogobrojne politike podsticaja zapošljavanja iz različitih razloga – napretka tehnologije, pogrešno usmerenih stimulansa ili drugih faktora - daju slabe ili nikakve rezultate, pa su epizode privrednog rasta praćene gotovo nultim rastom zaposlenosti, mnogo češći ishod. U bivšoj Jugoslaviji i Srbiji visoke stope nezaposlenosti pokazale su se posebno tvrdokornim.

Povećanje zaposlenosti u formalnom sektoru „po definiciji“ održava se na rast prihoda od poreza i doprinosa na zarade, a posredno i na porast prihoda od PDV jer se najveći deo zarada troši u maloprodaji. Rast mase zarada u neformalnom sektoru odnosno „sivoj ekonomiji“ takođe obično ima vidljive efekte na ovo drugo – porast lične potrošnje i posledično porast prihoda od PDV.

U poslednje tri godine, međutim, ništa od ovih uobičajenih nusefekata oporavka zaposlenosti nije se dogodilo: BDP je jedva malo porastao, proizvodnja u poslednje vreme beleži kontinuiran oporavak ali ni iz daleka ovako snažan, porezi i doprinosi stagniraju, a lična potrošnja i promet u trgovini su takođe anemični.

O pitanju verodostojnosti podataka RZS o kretanju zaposlenosti konstantno se debatuje u stručnim krugovima: u Kvartalnom monitoru (vidi ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde i ovde) Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), čiji je urednik ekonomista Milojko Arsić, u medijskim izjavama nekih makroekonomista (vidi ovde i ovde na primer), a od sredine godine se u diskusiju uključio i Fiskalni savet. U susret kopaoničkom savetovanju ponovo se na ovu temu oglasio i predsednik saveta dr Pavle Petrović sa saradnicima koji u svom radu objavljenom u časopisu „Ekonomika preduzeća“ kaže sledeće: 
"Sistematski problemi u zvaničnoj statistici kretanja zaposlenosti, ne samo što otežavaju detaljnije, strukturne, analize važnih makroekonomskih trendova, već stvaraju i praktične probleme u vođenju ekonomske politike koja ne raspolaže sa nekim od najosnovnijih ekonomskih podataka – koliko je ljudi stvarno zaposleno u Srbiji i kakvi su stvarni trendovi na tržištu rada“.

*
Članovi Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković i Pavle Petrović / Foto: FoNet

Nasuprot ovim stavovima, u radu “Kretanje zaposlenosti u Srbiji: između tražnje za radom i ponude rada”, Mihaila Arandarenka, jednog od malobrojnih srpskih stručnjaka specijalizovanih za pitanje tržišta radne snage, Miladina Kovačevića direktora Republičkog zavoda za statistiku i Dragana Aleksića, docenta na Ekonomskom fakultetu, izneseni su argumenti u prilog teze da na veoma specifičnom tržištu rada kakvo je srpsko na koje deluju brojni i izuzetno kompleksni faktori - i na strani tražnje za radom i na strani ponude rada - moguće da se statistički izmeren snažan oporavak zaposlenosti dogodi uprkos odsustvu rasta BDP u poslednje tri godine i da ne izazove nijedan od pomenutih efekata.
„Poenta mojih argumenta nije da je Anketa RZS savršeno tačna, već da su takvi rezultati mogući u uslovima veoma kompleksnog tržišta rada u Srbiji. Mi smo u suštini u veoma dugom periodu imali toliko dubok pad zaposlenosti da ovi brojevi koje sada prikazuje statistika, pokazuju da se u suštini ljudi vraćaju na poslove koji su ranije bili izgubljeni. To dakle nisu novi poslovi“, kaže Arandarenko.
Republički zavod za statistiku dao je i zvanično saopštenje u kojem odbacuje navode Fiskalnog saveta i stoji iza svojih cifara o padu i rastu zaposlenosti u periodu od 2008. do 2015.

                                                                                                                     SLEDEĆI ČLANAK
Najčitanije