Ko će imati korist od investicije u Bariču?

Nakon pompezne najave parafiranja ugovora sa “Meita grupom” (Mei Ta Industrial Co. Ltd. Republika Kina – Mei Ta Europe d.o.o.) u novembru prošle godine, potpisivanje okvirnog ugovora o investiranju, osam meseci kasnije, prošlo je medijski krajnje nezapaženo. Toliko  da se ne zna ni ko ga je sve potpisao, pored predsednika Gradske opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića. Naime, Čučković je 28. jula, na osnovu ovlašćenja dobijenog dan ranije od Skupštine opštine Obrenovac potpisao Okvirni ugovor o investiranju.  U skladu sa ugovorom, već sutradan, Skupština grada Beograda donela je odluku o formiranju Slobodne zone Beograd, koja uključuje i Slobodnu zonu Barič, kao i Odluku o osnivanju Privrednog društva za upravljanje Slobodnom zonom Beograda.
*
Aleksandar Vučić i Manuel Vals u Obrenovacu / Foto: Fonet 

Da podsetimo, prilikom posete francuskog premijera Manuela Valsa Obrenovcu, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je izjavio:

Istinomer, 18. 11. 2014. godine
“Želeo bih takođe da kažem da ćemo za sedam dana ovde u ovoj opštini potpisati ugovor sa jednom većinski francuskom kompanijom koja će zaposliti 1.400 ljudi ovde u vašem mestu, i mi smo time, čini mi se za Obrenovac uradili najveću stvar.”

Nedelju dana kasnije, umesto potpisivanja ugovora sa velikim investitorom u opštini Obrenovac za 1.400 novih radnih mesta, u Beogradu je potpisan Memorandum o razumevanju o investiranju kineske kompanije „Meita Group“ u izgradnju pogona u Bariču. Tada je najavljeno da će potpisivanje ugovora uslediti za tri nedelje, a početak izgradnje fabrike, kako je kazao Miroslav Čučković, 1. aprila.

Ugovor nije potpisan kada je najavljeno, ni u novom roku, a nije ni započeta izgradnja fabričkih postrojenja. Neposredno nakon potpisivanja okvirnog ugovora, Čučković je rekao da je reč o investiciji od 60 miliona evra, koja će se prostirati na 70.000 kvadratnih metara (“sedam hektara će biti pod halama”) i koja će zaposliti 1.370 ljudi, sa mogućnošću povećanja tog broja.
RTV Mag, 29. 7. 2015. godine
“Ukoliko oni budu povećali broj ljudi sa 1.370 i mi ćemo povećati podsticaje. Obezbeđeno je 35 odsto povraćaja njihove investicije od strane Vlade Republike Srbije i niz tehničkih mera od kojih je najvažnija ta da će se već sutra na Skupštini grada (Beograda) odlučiti da se na tom prostoru u Bariču proglasi slobodna zona. To znači da je poslovanje oslobođeno poreza. (…) Ugovorom su definisane i obaveze opštine Obrenovac. Obavezali smo se da obezbedimo za investitora, u trogodišnjem periodu od početka rada, besplatne lokalne komunalne namete, i ono što je najbitnije za nas jeste da je od strane investitora prihvaćeno da će, pored tih zaposlenih, sva deca iz Tehničke škole (iz Obrenovca) odlaziti kod njih posle škole (na praksu). Za taj posao u visini polovine radnog vremena će dobijati od opštine 9.800 dinara. Nakon toga, u završnom razredu tehničke škole će moći da zasnuju svoj radni odnos”, istakao je Čučković.

On je kazao da je ugovorom precizirano da od tog dana teku radnje za prenos zemljišta, za prenos sredstava za zemljište i za prenos njihovih sredstava za izgradnju samog objekta.
RTV Mag, 29. 7. 2015. godine
“Oni su potpisali ugovor sa našom kompanijom “Energo group” da u roku od devet meseci izgradi fabriku na tom prostoru. Realno je da se do kraja ove godine desi sam početak radova na izgradnji svih tih hala, da se tokom sledeće godine objekat završi, da se izvrši javni konkurs za zaposlenje, da se izvrši obuka radnika i da se nakon toga startuje sa proizvodnjom. Tu će se praviti ono što je uslovno rečeno “crni deo” automobila – i blok motora, i klipovi i nosači motora, izduvne grane, turbo punjači, sve ono što čini suštinski motor i propratne delove jednog automobila za brendove BMW, Ford, Reno i Dajmler. Kooperacija koja prati takav objekat će imati koristi od samog starta. S obzirom da će sam objekat koštati 60 miliona evra, kompletna investicija će se potrošiti na tom prostoru, bilo da su u pitanju armature, da je u pitanju beton, bilo koji drugi segment koji njima treba da bi se taj objekat napravio. Plus, formalno je takođe naš prihod porez na zarade, na toliku količinu ljudi mi ćemo imati osetno veći budžet na mesečnom nivou. (…) Sav taj proizvodni program ide u izvoz, što znači da ćemo uspeti da smanjimo deficit naše države, što znači, kao što je premijer danas rekao, osetno povećanje plata i penzija vrlo brzo. Pre svega misli se na javni sektor i na penzionere čak i one kojima nije smanjena sada penzija”, rekao je Čučković.

Sa druge strane, odbornici opozicione Demokratske stranke u Obrenovcu odbili su da glasaju o ovom ugovoru na sednici Skupštine opštine Obrenovac, smatrajući ga ekonomski nepovoljnim po državu i opštinu. Član odborničke grupe DS Željko Jovetić je kazao:
RTV Mag, 28. 7. 2015. godine
„Dobro je da dolazi firma koja zapošljava i 100 ljudi, a ne 500 koliko piše u dokumentu ili 1.400 koliko kaže predsednik opštine. U svakom slučaju to je nešto što je pozitivno. Ono što građani možda ne znaju, a to je da kompletnu firmu finansira Vlada Republike Srbije, odnosno poklanja se zemljište od 40 hektara Kinezima i daje im se još 20 miliona evra da započnu biznis. Mislim da takav podsticaj niko nije dobio u ovoj državi, nijedan srpski privrednik, i to je nešto što nije dobro za srpsku privredu. Siguran sam da neće naići na podršku od njihove strane, pogotovo ne od obrenovačkih privrednika koji ni upola takav podsticaj nisu dobili nakon obrenovačkih poplava. U poslednje tri godine mi imamo „Las Vegas“ u Obrenovcu, svega smo se naslušali. Prodavan je hotel (Obrenovac) jedno dva-tri puta, dolazi „Takata“ i „Johnson“ i „John Deer“, i evo sad dolazi „Meita“, bilo je pregovora i sa Francuzima. U svakom slučaju, mi podržavamo ovakve stvari (investicije), ali mislimo da ova ekipa to ne zna da uradi i da se bavi demagogijom koja treba da dovede do nekih sledećih izbora.“

Nakon sednice Skupštine grada Beograda na kojoj je doneta odluka o osnivanju Slobodne zone Beograd, Balša Božović, šef odborničke grupe DS, takođe je ocenio potpisani ugovor sa kompanijom “Meita” kao loš.
Danas, 31. 7. 2015. godine
“DS je podržala osnivanje slobodne zone, ali ne želimo da se ona koristi na način na koji je predviđeno. Kompaniji Meita Vlada Srbije praktično poklanja 21 milion evra, dok 10 miliona evra u infrastrukturi i zemljištu daju opština i grad. Dakle, više od 51 odsto kapitala ulaže Republika Srbija, a nema nikakvo vlasništvo, dok kineska kompanija može u svakom trenutku da raskine taj ugovor. Mislim da je to još jedan loš ugovor koji nije u interesu građana”, kazao je Božović.

Predsednik opštine Obrenovac, Miroslav Čučković, negirao je te tvrdnje:
RTV Mag, 30. 7. 2015. godine
“U pitanju je Ugovor koji je potpisan juče u kome se precizno kaže kolika su ulaganja investitora, a to je 60 miliona evra, precizno piše da je to 1.370 radnih mesta minimalno. Precizno kaže da je podsticaj Vlade Republike Srbije u ovom trenutku maksimalno po zakonu 35 odsto. Tačno je, ovde se formira slobodna zona od 41 hektara, investitor na osnovu zakona besplatno dobija zemljište duplo veće od hale, i to je 14 heklara. Kupovina ostalog zemljišta je po tržišnoj vrednosti koju procenjuje Poreska uprava i apsolutno ne stoji teza da se u ovom projektu bilo šta kome poklanja”, rekao je Čučković.

Inače, u Srbiji postoji više od 10 slobodnih zona, koje omogućavaju brojne finansijske, fiskalne i druge pogodnosti investitorima u vidu slobodnog protoka kapitala, profita i dividendi, kao i oslobađanje od plaćanja PDV-a na određene usluge. Lokalne samouprave, shodno svojim ovlašćenjima, mogu doneti odluke o oslobađanju od plaćanja lokalnih poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalnih samouprava.

O kompaniji “Meita” (“Mei Ta Industrial Company Limited”) na sajtu Blumberga navodi se da je osnovana 1977. godine i da joj je sedište na Tajvanu.
“Preko svojih afilijacija obezbeđuje livnice i usluge mašinske obrade. Nudi turbo komponenete za putničke automobile i kamione, ležišta ležajeva i komponente dizel mašina. Sedište je u Taoyuan Hsien na Tajvanu a ima poslovanje u Kini, Indiji, Tijanđinu i Tajvanu.“

A privredno društvo „Mei Ta Europe Obrenovac“ sa sedištem u Obrenovcu, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovano je 27. januara ove godine sa upisanim novčanim kapitalom od 10.000 dinara. Programski direktor “Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić za Istinomer kaže da nije u potpunosti jasna pravna priroda okvirnog ugovora, čije je potpisivanje odobrila Skupština opštine Obrenovac, ističući da je neophodno da o njemu svoj sud da i Komisija za kontrolu državne pomoći.
*

Naziv “okvirni ugovor” samo upućuje na to da će verovatno postojati i neki konkretniji. I ovaj ugovor obavezuje potpisnike, osim ako nije zadržana neka rezerva u samom ugovoru ili ako postoji prepreka iz obavezujućih propisa, kaže Nenadić.

“Ipak, može se zaključiti da je reč o obavezivanju države, grada i opštine da finansijski, ali i na druge načine (npr. izdavanje dozvola “u najkraćem roku”, priprema studije…), pomognu investitoru. To je, dakle, jedan vid, odnosno nekoliko vidova državne pomoći. Zbog toga ugovor i treba da prethodno ispita Komisija za kontrolu državne pomoći, kao nadležno tela za odobravanje takvih aranžmana. Međutim, čak i ako Komisija odobri ovaj ugovor, ostaće potencijalno problematična pitanja pri realizaciji. Naime, već postoje zakonska pravila o tome na koji način se može ustupati javna imovina, u kojim slučajevima se mogu izdati dozvole i tome slično, pa ostaje da se vidi da li je moguće ta pravila primeniti uporedo sa jednim ovakvim ugovorom”, objašnjava Nenadić.

On naglašava da ne može da sudi da li je reč o ugovoru koji bi doneo više koristi nego troškova, dodajući da su teško o tome mogli argumentovano da sude i odbornici GO Obrenovac, prilikom glasanja.
“Naime, u obrazloženju se mogu pročitati neke potencijalne koristi za Srbiju, Beograd i Obrenovac (npr. broj zaposlenih u novim postrojenjima), ali one nisu stavljene naspram gubitaka (npr. vrednost ustupljenog zemljišta, oproštenih poreskih dažbina i slično). Ta nemogućnost argumentovane diskusije, usled nedostatka analiza, jeste suštinski problem i ove i mnogih drugih slučajeva državne pomoći za investitore. Drugim rečima, nema analiza koje bi omogućile diskusiju ili ih ja nisam uspeo da pronađem u ovim materijalima”, govori Nenadić.

*
Na parkingu u centru Obrenovca šest mesta izdvojeno za “Meitu“ / Foto: Jasmina Prodanović

Prema mišljenju dr Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, ovaj okvirni ugovor o investiranju je “u najmanju ruku neobičan iz ugla podsticaja i ostalih davanja na koja se obavezuje srpska strana, odnosno Republika Srbija, grad Beograd i Gradska opština Obrenovac”.

“Samo subvencije od 35 odsto od ukupne investicije, što iznosi 21 milion evra, odnosno, više od 27.000 evra po radniku (770 radnika u prvih pet godina) neuobičajeno su velike. Trebalo bi da je subvencija ne procenat od investicije, nego po zaposlenom, to je uvek do sada tako rađeno. A pored toga, daje se i zemljište, 40 hektara, u svojinu investitora o trošku domaće strane, što bi pomnoženo sa, recimo, 10 evra po kvadratu iznosilo još najmanje četiri miliona evra. Pri tome, zemljište se daje u potpunosti infrastrukturno opremljeno (o trošku naše strane), a opština Obrenovac ih u prve tri godine oslobađa od plaćanja komunalnih troškova (voda, kanalizacija, odnošenje smeća), odnosno od trenutka potpisivanja ovog ugovora. Takođe, domaća strana obavezuje se da će osnovati slobodnu zonu, da će im se obezbediti građevinska dozvola, da će im se pomoći kod svih drugih dozvola, mišljenja i rešenja, da će Institut “Jaroslav Černi” uraditi elaborat o ugroženosti od reke Save i da će se ojačati postojeći nasip, te da će se uvesti posebna autobuska linija od postrojenja do Beograda i Obrenovca. A tu je i obaveza izrade ekološke studije radi utvrđivanja prisutnosti zagađenja na zemljištu (na teret opštine Obenovac) i ćišćenja zemljišta, ako se pokaže da je zagađeno, na teret Republike Srbije i opštine Obrenovac. Sve zajedno to je ogromna cena“, ističe Kovačević.

Prema njegovim rečima, upravo je zemljište jedini resurs koji opština ima, a koji može donositi prihod, makar preko poreza koji pripada direktno opštini, a po ugovoru opština i to gubi. On ističe da je “prosto neverovatno da je ugovor ovako neozbiljno napisan“.
“Ugovor o investiranju ne pruža dovoljno informacija za ozbiljniju analizu, kao što bi to bio slučaj sa studijom izvodljivosti, koja bi morala da postoji kao prateća dokumentacija. Ima dosta nejasnih reči koje moraju imati precizno značenje, ali je predviđeno da ovaj ugovor u slučaju spora rešava sud. Istovremeno, predviđeno je da svaka strana može jednostavno da obavesti drugu da za 30 dana raskida ugovor i nema nikakvih obaveza. Dve stvari su u koliziji – da se ugovor lako može raskinuti, a ako se ne raskine da može nekome naneti veliku štetu, jer se može izvršavati u sudu. Zašto je u ugovoru i jedno i drugo, to ne mogu da odgonetnem. Takođe, sa naše strane su tri potpisnika (republika, grad, opština), a u ugovoru se spominje “srpska strana”. Da bi se ovo realizovalo, trebalo bi još ugovora. Prosto je neverovatno da je ugovor ovako neozbiljno napisan”, kaže Kovačević.

*
Uklanjanje otpada u Bariču / Foto: mpzzs.gov.rs

On naglašava i da je sa dobijenih 21 milion evra lako dobiti preostalih 39 miliona na kredit, čime je ukupno finasiranje postrojenja rešeno iz ugla investitora, dok je sa druge strane povraćaj uloženih sredstava države diskutabilan.

“Nema tu zarade za državu, već je to samo poklanjanje. U ugovoru postoji još nešto što bi moglo poslužiti i potencijalnoj direktnoj korupciji. Na jednom mestu se pominje da je 40 hektara parcela, a na drugom mestu se kaže suprotno – da će opština izvršiti preparcelizaciju. Tako da nije isključeno da korisniku koji ulazi u ovo ne treba svih 40 hektara, jer to je veliki prostor“, dodaje Kovačević.

Opštini Obrenovac, nakon prošlogodišnjih poplava i sa stopom nezaposlenosti od 34 odsto (u Beogradu je 16,4 odsto), nesporno je neophodan privredni podsticaj i investicija, a vrlo brzo će se pokazati da li će i u kojoj meri potpisani ugovor sa kompanijom “Meita” to i omogućiti. Za početak, Obrenovac je bar uspeo da se reši višedecenijskog opasnog otpada iz Bariča.