Predsednica niške izborne komisije (ni)je u sukobu interesa

„Naravno da sam razmišljala da li se nalazim u sukobu interesa i ne nalazim se u sukobu interesa. To proizilazi iz svih zakona koji se koriste prilikom sprovođenja izbora. O tome će se izjasniti Agencija za borbu protiv korupcije, a ja ne bih prejudicirala njihovu odluku“, kaže Jelena Žarić Kovačević za Istinomer.

“Prema odredbama člana 10 Zakona o izboru narodnih poslanika pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima punoletan poslovno sposoban državljanin Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji. Odredbom člana 11 istog zakona propisano je da poslanik ne može istovremeno biti nosilac pravosudne ili druge funkcije na koju ga bira Narodna skupština, niti drugi funkcioner ili zaposleni koji u republičkom organu obavlja poslove koji se odnose na delokrug tog organa, osim u slučajevima utvrđenim Ustavom. Danom potvrđivanja poslaničkog mandata licu izabranom od Narodne skupštine prestaje ta funkcija, a licu zaposlenom u republičkom organu počinje da miruje radni odnos. Iz navedenog proizlazi da nema zakonskih smetnji da predsednik Gradske izborne komisije (GIK) bude kandidat za narodnog poslanika, kao i da uz javnu funkciju predsednika GIK istovremeno vrši i javnu funkciju narodnog poslanika, s obzirom na to da između navedenih javnih funkcija nema odnosa zavisnosti, nadzora i kontrole, a pod uslovom da isti nije nosilac pravosudne ili druge funkcije na koju ga bira Narodna skupština, niti nosilac druge funkcije ili zaposleni koji u republičkom organu obavlja poslove koji se odnose na delokrug tog organa. Ukoliko predsednik GIK bude izabran za narodnog poslanika dužan je da, saglasno odredbi člana 28 stav 4 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije zatraži saglasnost Agencije za vršenje druge javne funkcije”, navodi se u odgovoru Agenciji za borbu protiv korupcije.

“Jasno je da se ni u jednom od dva zakona eksplicitno ne navodi da član izborne komisije na lokalnom nivou ne može biti kandidat za poslanika na republičkim izborima, međutim, treba imati u vidu da su odnosi između republičke izborne komisije i drugih organa za sprovođenje izbora na lokalnom nivou u drugačijem odnosu onda kada se izbori za Narodnu skupštinu i lokalni izbori sprovode istovremeno. Ova pravna situacija nastala je zbog činjenice da izbore za Narodnu skupštinu i lokalne izbore tretiraju dva zakona (uz Uputstvo za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine) i da je nedvosmisleni stav zakonodavca u oba zakona bio da se ne sme dozvoliti da kandidati za poslanike istovremeno budu i članovi izbornih komisija. Nastala situacija nije u duhu namere zakonodavca, ali ne postoji eksplicitni pravni propis koji bi je tretirao, pa ona ostaje u domenu širokog tumačenja različitih propisa. Kako bi se slični slučajevi izbegli u budućnosti, potrebno je dopuniti ili izmeniti Zakon o izboru narodnih poslanika, kako bi se i ova situacija predvidela zakonom”, zaključak je pravnog tima Istinomera.