Fantastične stvari se dešavaju na našoj političkoj pijaci
Fantastične stvari se dešavaju na našoj političkoj pijaci. Juče su predstavnici stranaka pohodili prostorije Pokreta za preokret. Ne onog Radulovićevog, nego Veselinovićevog. (Oni se, ako vas neko pita, razlikuju.)
Elem, taj Veselinović, koji je isti onaj Veselinović, narodni poslanik, što je u toku jednog saziva Skupštine tri puta menjao stranku koju predstavlja. Od najpre DS, preko Tadićeve stranke (koja se isto, kažu razlikuje od ostalih) do pomenutog Pokreta za preokret. Mandat nije nikom vraćao, normalno, jer mu ga je kupio tata na sajmu u Kajtasovu. Još onomad.
Takav tribun Veselinović je, dakle, pozvao, a dokone stranke su se takvom tribunu Veselinoviću odazvale. Atmosfera na sastanku pretpraznična. Vesela, u vazduhu se oseća kraj godine. Blješte osmesi. I svi su tu kao nekada. Sanda i Maršićanin, Goca Čomić, Živković Zoran, više puta pominjani Veselinović, Srećković..
E da, kad smo kod Srećkovića, da vas neko pita u kojoj je partiji lider opozicije Srećković, da li biste znali da mu kažete? Tako ni ja. Morao sam da guglam. Ispostavilo se da je gospodin iz vjekovnog ognjišta u Sepeou, prešao… prešao… prešao… DALJE PRELAZI… DALJE PRELAZI … pravo kod Dušana Petrovića. Brzo, bez gugla – kako se zove stranka Dušana Petrovića? Nešto, nešto, Srbija. Tako je.
O koncu, ostaje samo nada da je Srećković tamo došao u kapacitetu savetnika u Kontroli letenja da kao nezavisni ekspert iz oblasti saobraćaja upravlja skupom. U nedostatku dokaza, možemo samo da nagađamo.
Sastanak opozicionih stranaka i pokreta, 16. 12. 2015. / Foto: FoNet
Ko je krao, kako i zašto – ime, prezime, JMBG
Tema skupa, uvek aktuelna. Slobodni i fer izbori. Gde smo bili, šta smo radili od 90tih na ovamo? Pojma nemamo. A da. Neki ste se bogatili, a neki smo siromašili. Boga molim da sledeće na agendi oboženog i umnoženog opoziciona nije da Milan Panić bude protivkandidat opozicije Vučiću. Sva je prilika da bi i to moglo. Volimo 90te. I te fore.
Koliko je opozicija ozbiljna u namerama da Srbiji obezbedi Ljucko Pravo i Slobodan Izbor, zapravo svedoči to što su tamo samo brat Živković i brat Veselinović bili zapravo lideri (!!!), a da su ostali položajnici, evo npr Srećković, bila prva postava iz ekipe petlića. Under 18 reprezentacija. Mada, možda je to ko u filmovima o gangsterima sa Džejms Kegnijem, kad prvo uđe njegov saradnik u dajner da vidi da mu Džoji Kamašna nije postavio zasedu. Znaju se, pa zato kažem.
Bilo kako bilo i biće kako će biti, tek, zabavno je JAKO da su se 2015. godine temom slobodnih i fer izbora bavile čak i DS i DSS. Mislim, ako neko zna nešto o muvanju i varanju na izborne kutije, onda su to ove dve, danas, pseudopolitičke organizacije. Ko se seća kako se nokturalno umuvavao ustav zna o čemu pričam.
Interesantno je jako kako su baš ove dve organizacije, koje su tada oholo pljunule demokratiji i fer izboru u lice, sada usplahirene da im se baš oni omoguće. Zašto niste čuvali i razvijali demokratiju kad ste to mogli, nego ste pravili od Republike stranačku prćiju? – pitaće se neko. Recimo ja. A sad, rodilo vam se, braćo i sestre, ljuljajte ga.
Najposle, ako je DSu stalo do fer izbora, neka objasni prvo kako ih je on krao, ko je to radio, zašto i sve tako. Na primeru ustava. Ovako, lepljivih prstiju i musavijeh ustiju ići i vikati „Ljudi neko nam pojeo marmeladu“ – ne ide. Kao što ne ide ni da koza čuva kupus. A posebno kad imamo iskustvo da ga je pre već jednom pojela, pa privatizovala, pa uništila, pa na njegovom mestu digla nelegalni objekat lux namene, za dobitnike tranzicije.
Ovom društvu će svanuti kada političke organizacije shvate da se institucije jednog društva grade ne zato što je to politički oportuno, već zato što je pod njima svima dobro. I kad su vlast i kad su opozicija. Kao i da se institucije ne ruše zbog partijskog interesa, kao u slučaju referenduma o ustavu. Kao i da su institucije jedina brana protiv partijske samovolje. Kao i da ne možeš ići da pregovaraš o fer izborima sa čovekom koji je poslanik stranke koja je u parlamentu na nefer foru ili sa ekstremnom desnicom kojoj izbori trebaju jednom, dok ne dođu na vlast i posle nikad više…
A kako je u Švici?
Evo jednog primera da shvatimo koliko je sastanak kod Veselinovića pokazao svu nedoraslost „opozicije“ trenutku u kojem je. Kada se na izborima za skupštine francuskih regiona otvorila mogućnost da radikalna desnica okupljena u Nacionalni front osvoji vlast, tamošnja Socijalistička partija je povukla sve svoje kandidate i sugerisala svojim biračima da podrže suparničku, ali demokratsku i centrističku Republikansku partiju. Tako su francuski socijalisti pokazali da se demokratija i institucije jednog demokratskog društva čuvaju po svaku cenu, a posebno cena stranačkog mandata.
Ovo je ekstremizam nezamisliv kod nas gde su oni koji su birani da brane i demokratiju i Republiku potpisivali sa lokalnim nacionalnim frontovima povelje pomirenja, marisali na izborima, tercirali nihovim nacionalističkim fantazmama, kohabitirali sa njima i pravili im stranke. Plan je, čini se, bio da ojačamo demokratiju jačajući njene neprijatelje. I evo gde smo.
Kad gradite demokratiju glupo je da na građevini imate nekog ko joj se podsmeva ili nekog ko jedva ceka da je razmontira. Ili nekog ko ju je svesno rušio dok je imao mandat da je jača i gradi. Umesto da skapiraju da – ko se o DOS opeče, taj mora i u Veselinovića da duva, oni odlaze i simuliraju demokratiju baš kao što su to radili dok su bili na vlasti. A vreme leti, godine prolaze, životi blede.
Sve u svemu, manje sastanak opozicije, koliko dijagnoza.
