Zbogom, pameti
Karleušizacija Srbije je na dobrom putu i vodi preko onih koji su deklarisano „gadljivi“ na sve što je pevačica do sada propagirala osim na kolumnu kojom je njena potpisnica Srbiji „otvorila oči“. U hvalospevima estradnoj umetnici utrkivali su se podjednako majstori kritičke reči, javne ličnosti, političari i intelektualci posipajući se pepelom za grehe koje su načinili neuspevanjem da sve ono što misle kažu onako kako nam to sasu u lice pevačica. Otužno podilaženje masovnom padu ukusa.
Od kada je kolumna za koju čaršija sumnja da ju je sročio neidentifikovani autor, a sa potpisom JK, odzvonila u mnogim „umnim“ glavama euforija je rasla do kulminacije blasfemične podrške potpisniku. Posle Biljane, Teofila, Basare i Čanka od Vojvodine poslednji koji joj otpevaše odu bili su Borka i Jovan. Svi osim PTT Radiše koji je imao preča posla u Pošti. Rezultiralo je pogubnim porazom na domaćem terenu, usred emisije u kojoj se svi pomenuti osim JK (i Radiše u ostavci) osećaju kao kod rođaka na selu; komotno i domaćinski pre nego što ih pomahnitali kosač jednim zamahom srpa ne poslaže kao osušeno klasje.
U papazjaniji u koju su svi odreda došli bez kompasa snašla se samo ona kojoj je dat legitimit da se samozadovoljno i slavodobitno izruguje svima, pa i njima koji joj daju vetar u jedra. Borkino rasplinjavanje na sve strane sveta i na sve i svašta i Jovanovo nemušto mudrovanje količina su poraza jednaka snazi ispoljenog samoljublja vlasnika srpa. Tako bespomoćne nismo navikli da ih gledamo. Za šta vam je to gospodo bilo potrebno?
Ako je neko od njih poželeo uživo da se nasluša rečitosti novopečenog jezičkog stiliste mogao je to da uradi i onomad na „stilistinom“ koncertu u „Areni“. Tu bi već stekao utisak, onaj nedeljni sa velikim slovom U sigurno bi preskočio i poštedeo bi nas prisustvovanja sudaru biografija neuporedivih težina od kojih su neke, nažalost, sagorele kao hartije od vrednosti u bankrotu. Poentirala je ona sa najviše zajedljivosti, cinizma, ironije i sarkazma. Sad sedite pod platane pa plačite.
U jednom danu, u razmaku od samo nekoliko sati dva puta na istom frekvencijskom mestu izložen literarni performans pevačice vratio nas je u vreme one Rubi, stručnjaka opšte prakse za koju je Oktobarski salon bio samo još jedan u nizu novootvorenih fensi frizeraja.
Pre nego sagledate posledice „šišanja“ resetujte se, neko vam je hakovao procesor. Pre nego što vas neki novi trgovac rezervnim delovima za poljoprivredne mašine, cvećar, vlasnik radio-stanice i kolega potpisnice kolumne pozove da u PTT-u lepite marke, otidite na Sajam knjiga. Tamo piše „Pamet u glavu“.
