Zašto je (ne)moguće odložiti izbore?

Nema dovoljno vremena da se izborni uslovi poprave do parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe na proleće naredne godine, tvrde pojedini predstavnici opozicije i predlažu – odlaganje izbora.

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Tako je jedan od lidera Saveza za Srbiju Boško Obradović pre nekoliko dana rekao da je “potrebno prvo pomeriti termin izbora na jesen sledeće godine i napraviti sporazum o slobodnim i poštenim izborima koji bi važio najmanje 6 do 12 meseci pre izbora, uz prelaznu, tehničku vladu kao garanciju primene Sporazuma“.

Ministar unutrašnjih poslova i šef radne grupe Vlade Srbije za unapređenje izbornih uslovaNebojša Stefanović odgovorio je “da je ustavno nemoguće odložiti izbore”, te da se Ustav „ne može promeniti bilo kakvim zakonom“.

Prevremeni izbori u našoj političkoj stvarnosti postali su više praksa nego izuzetak, ali sa zahtevima za odlaganjem izbora nismo se do sada puno puta suočili. Da vidimo šta na ovu temu ima da kaže Ustav Srbije.
Najviši pravni akt naše zemlje propisuje da izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.

U skladu sa ovim ustavnim odredbama su i odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje predviđaju da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana, kao i da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka poslaničkih mandata. Zakon dodaje i da u danu kada se novim poslanicima potvrđuje mandat, starim ističe funkcija.

Dakle, Ustav i zakon su jasni kada govorimo o datumu raspisivanja redovnih izbora i rokovima u kojima oni moraju da se okončaju.

Odlaganje izbora u slučaju ratnog ili vanrednog stanja

Prevremeni izbori su svakako mogući, ukoliko dođe do raspuštanja Skupštine ukazom predsednika i to na predlog predsednika Vlade. Upravo u vezi sa raspuštanjem parlamenta Ustav predviđa da Skupština koja je raspuštena obavlja samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.

Međutim, u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

U medijima su se pojavila mišljenja da je odlaganje izbora moguće u slučaju proglašenja ratnog, odnosno vanrednog stanja. No, da li je baš tako?

Ustavne odredbe koje predviđaju ponovno uspostavljanje pune nadležnosti parlamenta u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja odnose se samo na situaciju kada je parlament raspušten. Ustav, međutim, ništa ne govori o situaciji kada bi Skupštini istekao mandat.

Ako u pomoć prizovemo ustavne odredbe koje regulišu ovu oblast, možemo videti da Skupština proglašava vanredno stanje kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana.

Kada Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Skupština, međutim Ustav predviđa da je i tom slučaju potrebno da Skupština potvrdi takvu odluku u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane.

Ako Skupština ne potvrdi ovu odluku, ona prestaje da važi završetkom prve sednice parlamenta održane po proglašenju vanrednog stanja. Takođe, propisano je da se za vreme vanrednog stanja Skupština sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.

Dakle, Ustav ponovo reguliše samo zabranu raspuštanja, ali ništa ne govori o situaciji ako bi aktuelnom sazivu Skupštine istekao mandat u toku ratnog, odnosno vanrednog stanja. Naravno, postavlja se i pitanje mogućnosti održavanja izbora u toku ratnog ili vanrenog stanja, jer ni važeći Ustav niti Zakon o izboru narodnih poslanika ništa o tome ne govore. Ništa manje važno nije ni pitanje ispunjenosti uslova za proglašenje ratnog, odnosno vanrednog stanje.

U ovom trenutku nisu ispunjeni uslovi za proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, a nadamo se da će tako i ostati.

Moglo bi se zaključiti da je reč o propustu ustavotvorca, odnosno o pravnoj praznini, naročito imajući u vidu da je u delu Ustava koji reguliše mandat predsednika Republike nedvosmisleno navedeno da, ako mandat predsednika ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja. Jedna ovakva odredba u delu koji reguliše mandat Skupštine, otklonila bi svaku sumnju.

Lex specijalis kao rešenje

Ostaje da se razmotri još jedna ideja, koja u našoj javnosti ima prizvuk magijskog i često se pominje kao čarobni eliksir za sve naše probleme. Radi se, naime, o pojmu koji je još od lokalnih izbora 1996. godine ušao u svakodnevni govor kako stručne tako i laičke javnosti. To je čuveni lex specialis, za koji još uvek nismo našli adekvatnu srpsku reč, jer bi na taj način verovatno izgubio svoju magijsku moć.

Verovatno je nekome palo na pamet da možemo da iskoristimo oprobani recept, ali bi se svakako postavilo pitanje ustavnosti jednog takvog zakona, imajući u vidu jasne i precizne ustavne odredbe koje regulišu datum raspisivanja redovnih izbora.

Međutim, osim pitanja ustavnosti, postavilo bi se i pitanje opravdanosti donošenja jednog ovakvog zakona, odnosno da li je politička kriza toliko velika da iziskuje tako ekstremne mere, odnosno toliko velika iskakanja iz sistema.

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Na kraju, kao jedno od mogućih rešenja, pojavljuje se i mogućnost donošenja novog Ustava, pa da se slično kao i 2006. godine usvoji ustavni zakon o sprovođenju tog novog Ustava kojim bi se regulisali rokovi održavanja parlamentarnih izbora. Tada je nakon izglasavanja novog ustava, donet Ustavni zakon za sprovođene Ustava, kojim su bili propisani rokovi u kojima je predsednik Republike morao da raspiše izbore za narodne poslanike, što je on i učinio.

Zanimljivo je da je u medijima i široj stručnoj javnosti izostala reakcija profesora Ustavnog prava i sudija Ustavnog suda koji su najpozvaniji da se izjasne o ovim pitanjima. Nažalost, naši pravni stručnjaci, za razliku od svojih kolega u zemljama razvijene demokratije nisu aktivni ni na društvenim mrežama, makar kada je reč o iznošenju stručnih opservacija i upoznavanju javnosti sa svojim stavovima. Naravno, čast izuzecima.

Da zaključimo, što se tiče ustavnog i zakonskog okvira, on je jasan i nedvosmislen – ne ostavlja prostor za produženje poslaničkih mandata. Naravno, nužda zakon menja, i ustavna materija je verovatno oblast prava koja u velikoj meri zavisi od političkog dogovora svih aktera na našoj konstantno uzavreloj političkoj sceni. Pitanje je samo da li želimo da uspostavimo sistem koji će se primenjivati u u neodređenom broju slučajeva u godinama i decenijama koje su pred nama, ili ćemo pribegavati ad hoc rešenjima, zavisno od ravnoteže političkih snaga u konkretnom istorijskom trenutku. 

Autor je diplomirani pravnik, član pravnog tima „Crte“

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović