Vojvotkinja i nove vojvode

Mionica je mala i nerazvijena itd. opština u zapadnoj Srbiji, Kolubarski okrug, koja sve čini i radi da napreduje. Krajem septembra 1998, tačno 30, pogodio je zemljotres od 5,4 stepena po Rihteru. Milošević sa kompletnom Vladom, dan po zemljotresu, izaš’o na lice mesta i naredio da se sve gradi novo. Po takvom uputstvu komisije, u Mionici i susednim opštinama, izbrojale 12.000 oštećenih objekata. Formirana Direkcija, stizale pare, ali gradilo se i obnavljalo po naški, tako da 25 godina po osnivanju Direkcije, puno potrošenih para i materijala, još uvek se piše da je cifra oštećenih objekata na takoreći istom broju.

 Mionica  
A nije da se nisu preduzimale mere i aktivnosti da bude bolje, kako je vojvoda Živojin Mišić rođen u selu Struganiku, datum njegovog rođenja je uzet za Dan opštine, i svaka vlast je od kraja 90-tih dodeljivala Zlatnu plaketu sa Vojvoda likom nekom državniku. Aktuelna opštinska vlast, četvrta kombinacija od poslednjih izbora, kojom sad rukovode socijalisti, novosrbijanci, naprednjaci, i još toga, rešila da pojača aktivnosti daljeg napredovanja, na poslednjoj sednici Skupštine opštine doneta odluka da mal’ne cela Vlada dobije Zlatnu plaketu, i na taj način takorekuć proizvedena cela četa novih vojvoda. Da li je to dosta za napredovanje i razvoj, videće se, jer, ajde što je zaobiđen Vrhovni komandant, koji ima svoju titulu Šešelj vojvode, ali gde omašiše dva izuzetna mlada čoveka kakav su Premijer i Broj Jedan koji samo formacijski Prvi potpredsednik! 
PLUTA PLATFORMA: Dakle, Mionica, 20. jul, subota. U centru, kod spomenika vojvodi Mišiću, poznata i odgovorna državnička lica. Voditelj objavi da je završena ceremonija polaganja venaca, vod vojnika dobi komandu, Na mestu voljno, sve se pozva na Svečanu sednicu SO Mionica koja će biti održana u Struganiku. Kolona „audija“ plus „oktavija“, predvođena sa dva policijska automobila, krenu u Struganik.

Kad stigoše na lice mesta, kotlinicu u kojoj rodna kuća Živojina Mišića, sve se parkira na parking, uz zvuke Marša na Drinu uze sedne pod „Lav“ suncobrane. Prvi red „valjevački“ SPS poslanik Đorđe, koga, iako je gde treba diplomirao taj menandžment, u zavičaju još viču konobar Đoša, do njega, ministar na prosvetu Žarko, pa u komplet garderobu ministarka Slavica, u kompletnoj pojavi specijalni savetnik na prosvetu Dragutin Brčin, u poslednji model „Zekstra“ mode pomoćnik na kulturu Dragan Kolarević… U prvi red se namesti, do partijski kolega, pomoćnik na zdravlje Periša Simonović, SNS gospodin, kome se dogodilo da bude zamenik gradonačelnika Valjeva, i koga, iz razlozi po koji se svaki drugi Srbin viče „doktor“, imenuju Vita Hegel. Pod dva suncobrana stalo još toga, narodni umetnik Dragiša Simić nadimka Runda, koga neće zlato iako ima ideju da se odigra najveće kolo na svetu, dok je ostala i prisutna populacija ‘vatala ‘ladovinu uz zidove vajata i magaza.

Reporter se primače SPS predsedniku opštine Draganu Gavriloviću, koji se izjavljiv’o za medije, stigne zabeleži, za Dan opštine, koji je i rođendan Vojvode, priprema se program i daju priznanja za pojedince koji su doprineli razvoju Mionice, ili se istakli… Reporter upita odakle izvukoše Brčina, najprozivanijeg ministra doktora Žarka, Gavrilović odgovori da njihov doprinos u otvaranju srednje škole u Mionici. A kako da priznanje dobiju ministri Mrkonjić i Ilić Velja, kad je put do Struganika takav da ga ni njih dvojica ministarski zagrljena ne bi mogli savladati. I tu bi odgovor, Pre tri godine započeli rekonstrukciju, urađeno 1,5 km, očekuju da se radovi završe za 100 godina Kolubarske bitke, dogodine…

Tanjug ode pita ministarku zdravlja Slavicu da se kaže, doleprša Slavica, komplet načisto lagan pa pastelni, oko vrat isto takvo maramče, a na noge lagane žute sandale na pluta platformu marke „Riplej“. Ministarka upita, Imal’ smisla bude s naočare za sunce, nema, smanu naočare za sunce, pa reče: Čini mi posebnu čast da su odbornici odlučili da i mene nagrade. Pa nastavi bude načisto inspirisana: Dobiti bilo kakvo priznanje u okviru koga je ime vojvode Mišića, zapravo je jedna obaveza za svakog čoveka, i to je obaveza za Ministarstvo zdravlja i mene lično da dalja podrška Mionici bude kontinuirana. Pa nastavi bude još više inspirisana: Jedan takav strateg kakav je bio slavni vojvoda Mišić, jedan neprevaziđeni vojskovođa, imenom nas obavezuje, nas dobitnike takvog priznanja u kom je njegovo ime, nas obavezuje da svoj posao radimo najbolje. Čini mi čast. O aktualnu situaciju tek reče da očekuje novu energiju, da će biti dominantna pitanja ekonomije i zapošljavanja, a to će značiti i bolje zdravlje. I još: Mislim da su ministri radili krajnje savesno i korektno, svi, uključujući i moje drugove iz SPS-a, možda će se oceniti da pojedini ministri mogu dati više na drugim mestima, a drugi na njihovim, o tome će odlučiti lideri partija… 



GARANCIJA:
I ministar na prosvetu Žarko, Slavice drug iz SPS-a koji dobro radi, visok, a kravata na kose pruge, im’o šta kaže i veli, da svako vreme ima ličnosti koje nagrađuje, da mu drago da se Dan opštine vezuje za vojvodu Mišića. Pa reče o istoriji, da se ona ne može menjati, a o svoj slučaj im’o odgovorno kaže: Imamo različite vrste odgovornosti, sud je zakazao suđenje osobi koja je počinila krađu testova za malu maturu, mi smo reagovali kao ministarstvo, i povukli smo dobre poteze, našli smo odgovor na probleme…

Bi numera Ja sam ja Jeremija, u spomen-kuću uđoše mlado žensko i mlado muško sa so i ‘lebac, javi se himna, sve ustade. Pred suncobrane stade, biće, predsednik Opštinske skupštine, bez da proveri kvorum, reče i objavi, Poštovani gosti, predstavnici vojske RS, Ministarstva unutrašnjih poslova… dragi sugrađani, otvaram Svečanu sednicu SO Mionica, povodom Dana opštine i dana rođenja vojvode Mišića. Javi se predsednik opštine Gavrilović, koji reče svoj sastav: Nalazimo se pred rodnom kućom vojvode Živojina Mišića… Imam izuzetnu čast da pozdravim goste, sve pozdravi, od ministarke gospođe Dejanović, ministra profesora Žarka, do takođe sve ostale. Reče i da je Mionica opština koja se prostire na obroncima planina Maljen i Suvobor… da će istrajati da se opština više razvije i izađe iz kruga nerazvijenih, završi: Sigurno je da je vaše prisustvo garancija da će se opština uspešno razvijati!

Svi dadoše aplauz, ministar doktor Žarko drugarski pomazi ministarku Slavicu, pročitaše da Veliku zlatnu plaketu vojvoda Mišić, mesing ploča na kojoj vojvode spomenik, dobijaju dva oficira. Onda bi da se Plaketa sa grbom, ista mesing ploča, isti motiv, samo manji gabarit, dodeljuje gospođi ministarki Slavici Đukić Dejanović, profesoru doktoru ministru prosvete Žarku Obradoviću, ministru građevine i urbanizma Velimiru Iliću, koji će je naknadno primi, ministru saobraćaja Milutinu Mrkonjiću, ispred koga nagradu primi SPS pomoćnik Milorad Ilić, koji se u pos’o saobraćaja razume ko svaki pomoćnik, nagradu dobi i savetnik na prosvetu Dragutin, pomoćnik na kulturu Dragan, pomoćnik na zdravlje Periša Simonović, komandant PTJ Goran Dragović, direktor na putevi Zoran Drobnjak. Sve to sa vojvoda priznanja među se čestita, stade u red pod strehu Rodne kuće, čast da sve časti obraćanjem dobi gospođa ministarka Slavica. Pastelna ministarka, takoreći vojvotkinja, pokaza kako se radi ta radnja. Šteta izostaviti reč i zarez: Čini mi veliku čast da u ime nagrađenih izrazim veliko zadovoljstvo i zahvalnost, upravo pred ovom svetinjom, rodnom kućom vojvode Mišića, našeg slavnog vojskovođe, neprevaziđenog stratega, i to nas obavezuje da Mionica uvek bude u našoj svesti, i da budi potrebu da razumemo šta znači da na jednom mestu, gde se sada nalazimo, toliko darova prirode i toliko bogate istorije dalje obavezuje! Svi još jednom čestitaše. Onaj što otvorio reče da Svečana sednica zaključena, čestita nagrađenima i zažele sreću u daljem radu.

Svak sa svoje Vojvoda priznanje sede pod „Lav“ suncobrane, pređoše na umetnički program, rekoše će bude predstava „Vreme časti i ponosa“, po knjizi Miće Živojinovića. Pred sve, u dvoredi teget sako, izađe autor Mića, stade pripoveda da je to bilo vreme u kome je reč bila tvrđa od zakona, pesma bila odbrana i zaštita, a suza jedini lek i hrana… Pojaviše se i dva glumca u ulogama vojvoda Mišića i Stepe Stepanovića, bi tu istorijskih dijaloga, intimnih sekvenci kada se u Vojvodinoj ruci našla topla i nežna Lujzina ruka uz pesmu „Ej vi magle, guste magle“… narodne pameti sažete u repliku, Nema ribe bez kostiju, niti kuće bez gostiju. Sve to potraja, smenjivaše se glumci i autor Mića u ulozi naratora, na kraju umetnost dobi aplauz.

Ali to ne bio kraj. Sve, sa ministarka gospođa vojvotkinja Slavica napred, putem koji ne bi mogli savladaju ni zagrljeni Velja i Mrkonjić, produžilo u banju Vrujci, gde otvorena ambulanta za fizikalnu terapiju. Onda se u hotelu „Vrujci“ jelo ‘leba, i sa ‘lebom, divanilo o novoj energiji, te da nitko neće uzmaknuti ni pred jedan izazov, kako dolikuje nosiocima titule i priznanja sa Vojvode slavnog imenom. 

Tekst iz nedeljnika Vreme (www.vreme.com), preuzet uz dozvolu autora