Vladu zabolela ocena da Srbija nije demokratska zemlja

Nakon izveštaja „Fridom hausa”, po kome je Srbija dobila nižu ocenu i umesto statusa „polukonsolidovane demokratije” ušla u kategoriju „hibridnih režima”, usledio je odgovor Vlade kojim se „odbacuju tvrdnje o demokratskom nazadovanju Srbije“. Taj odgovor Istinomer je već analizirao i utvrdio nelogičnosti, neistine, kao i iznošenje nepotpunih informacija. Ipak, neki od sagovornika Istinomera, i takav odgovor vide kao napredak.

Programski direktor „Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić smatra da odgovor nije celovit i da se Vlada nije bavila svim relevantnim pitanjima iz izveštaja, već je samo koristila delove u kojima je imala snažnije argumente za opovrgavanje.

„Vlada jeste iznela argumente koji imaju svoju težinu, međutim problem je u tome što se nisu u toj reakciji bavili svim argumentima koje je izneo ‘Fridom haus’. Nisu se uopšte bavili ispitivanjem ili opovrgavanjem navedenih neistraženih slučajeva u kojima su mediji iznosili sumnje o korupciji“, objašnjava Nenadić.

Dodaje da je odgovaranjem „Fridom hausu” Vlada pokazala da raspolaže resursima, te da bi bilo bolje da se taj kapacitet preusmeri na rešavanje pojedinačnih problema i na analiziranje izveštaja i preporuka nevladinih organizacija u Srbiji.

„Bez obzira na to kako je Vlada sastavila izveštaj, dobro je da se on pojavio, jer to ipak otvara mogućnost da se o toj temi priča“, napominje Nenadić.,

Govoreći o detaljima koji je trebalo da se nađu u izveštaju „Fridom hausa”, Nenadić nabraja i nameštanje javnih nabavki, njihovo sprovođenje bez tendera, neizvršavanje zahteva Poverenika….

„Ocena bi tada bila slabija od prošlogodišnje, jer mislim da je stanje u vezi sa borbom protiv korupcije sada gore nego pre godinu dana“, zaključuje Nenadić.

Vlada trebalo da reaguje i prethodnih godina

Politikolog Vujo Ilić smatra da je odgovor Vlade gledanje činjenica iz drugog ugla, dodajući da je taj ugao jednako validan, kao i onaj na koji se reaguje. Prema njegovim rečima, Vlada je odlučila da uputi odgovor zato što se u medijima izveštaj „Fridom hausa” interpretirao kao dokaz da je Srbija nedemokratska zemlja, što je, ističe Ilić, „ozbiljno pojednostavljivanje”. On kaže da je Vlada Srbije trebao da upućuje odgovore i prethodnih godina, kada je takođe u izveštajima beležen pad.

„Nije bilo za očekivanje da Vlada javno saopšti svoj stav. Takođe, neobičan je i odgovor u istom obimu u kome je sastavljen izveštaj. Inače, Vlada u svom odgovoru insistira na tome da je neopravdano da zbog malih padova u određenim oblastima Srbija izgubi trenutni status i bude svrstana u kategoriju nižerangiranih zemalja. Međutim, u pitanju je više činilaca koji su se nagomilali”, kazao je Ilić, dodajući da prema njegovom mišljenju Srbija po opisu zaista pripada kategoriji hibridnih režima, ali da je to slučaj već nekoliko godina.

Kako je Istinomer već pisao, Vlada Srbije nije na argumentovan način opovrgla delove izveštaja koji se odnose na korupciju i indeks demokratije, a stanju u medijima posvetila je svega jedan pasus. Iako je pojam „medij” u izveštaju „Fridom hausa” pomenut čak 24 puta, što je Vlada istakla u svom odgovoru, u vezi sa medijima Vlada Srbije napisala je svega tri rečenice i to odgovarajući na to da se proces usvajanja medijske strategije odužio.

Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koja je učestvovala u izradi medijske strategije, kaže da bi ona dala još nižu ocenu medijske situacije u Srbiji nego što je to učinio „Fridom haus”.

„Od parametara koji su navedeni, na primer, treba podsetiti da Javni servis u informativnom delu programa ne ispunjava svoju ulogu. Dalje, naša baza pokazuje da broj pritisaka na novinare i dalje raste. Od početka godine do danas zabeleženo je 75 novih pritisaka, a 2019. imali smo 109 za celu godinu. I broj fizičkih napada porastao je prošle godine. Imali smo tri godine zaredom jednocifren broj, a 2019. godine dvocifren. Verbalnih pretnji i pretnji smrću – tridesetak godišnje”, podseća Filipović Stevanović.

Prema njenim rečima, stanje medijskih sloboda u Srbiji je vrlo dobro objašnjeno u analizi medijske strategije i napominje da zakonski okvir nije loš, ali je zato implementacija zakona „užasna, odnosno zakon se ne primenjuje“.

„Kada bi se radilo na poboljšanju Javnog medijskog servisa i regulatornog tela, medijska slika bila bi znatno bolja”, zaključuje Tamara Filipović Stevanović.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović