Pored rezultata istraživanja, bitne su još tri informacije: veličina uzorka, način prikupljanja podataka, kao i to da li je istraživanje reprezentativno.

Istraživanja se rade na uzorku, ne na celoj populaciji, pa je važno navesti i kolika je margina greške (iskazuje se u procentima)

Kako se sprovode istraživanja javnog mnjenja?

Veličina uzorka je izuzetno bitna jer se na osnovu nje procenjuje i veličina greške koja će biti napravljena. Njegove statističke greške, metodologija i veličina uzorka uvek se naznače na samom početku prezentovanja rezultata istraživanja.

Međutim, veličina samog uzorka nije jedini faktor koji pravi razliku u tome da li je istraživanje validno ili ne.

Jedna od informacija kojom često može da se manipuliše jeste da li je istraživanje reprezentativno ili ne. Međutim, kako ćemo znati da li zaista jeste? 

Za reprezentativna istraživanja nije potrebno da ispitamo sve građane jedne zemlje, već je potrebno da imamo uzorak koji će da predstavlja društvo u malom.

Ovaj uzorak mora da bude slučajan, odnosno da bismo dobili stvarne stavove građana jedne zemlje, oni moraju biti nasumično odabrani. Stavovi ispitanika prikupljaju se na dva načina, licem u lice ili telefonski, i oni moraju da ispunjavaju tri pravila kako bi se prikupljeni podaci smatrali validnim i kako bi oni mogli posle da se analiziraju.

Prvo, svaki član populacije mora da ima jednaku šansu da bude izabran za ispitanika; drugo, izbor ljudi ne sme da bude pristrasan, odnosno ne sme da bude pod uticajem ispitivača; i treće, procedura za izbor ljudi mora da uključuje planiranu upotrebu verovatnoće. (O tome kako se kreira uzorak pročitajte više u autorskom tekstu Darka Stojilovića za Istinomer 2022. godine “Kako da verujemo istraživanjima javnog mnjenja” ovde)

Kako za Istinomer objašnjava sociološkinja Marija Babović, i kod oba načina ispitivanja može da dođe ponekada do problema.

„Ako je anketa od vrata do vrata, na primer, anketar mora da bude dobro obučen. Na primer, česta je greška da u domaćinstvu anketar zatekne samo baku, dok recimo student u tom domaćinstvu nije kod kuće, i ako se ne vrate da anketiraju i njega, dobijate uzorak koji će da ima više starijih građana, a samim tim dobićete i rezultate koji odgovaraju tome, što onda nije reprezentativan uzorak, jer anketar mora da ima informaciju o tome kome je, u domaćinstvu, prvi rođendan i tako dalje. Dakle, uzorak je jako važan i njega upoređujemo sa popisom koji je bio 2022. godine”, objašnjava naša sagovornica.

Kada je reč o ispitivanju građana telefonskim putem, postoji niz prepreka da se dođe do kvalitetnog uzorka za dalju analizu. Naime, problem sa ispitivanjem telefonskim putem ogleda se u tome što ne postoji metoda kojom ćete vi znati da svi građani koji poseduju, na primer, mobilni telefon imaju jednake šanse da učestvuju u ispitivanju. Ovaj problem može da se prevaziđe kombinatorikom i metodom pod imenom random digit dialing, ali i ovde postoje izazovi.

„Imala sam prilike da čujem da su rađene ankete o nasilju nad ženama telefonskim putem. Sada zamislite da zazvoni telefon, javi se žena i pitate je da li je muž tukao, a ona kaže i da i ne jer ne može da odgovori u prisustvu porodice. Dakle, ovo je kompleksna materija i zahteva veoma detaljna metodološka znanja i istraživačku etiku da biste mogli da sprovedete jedno takvo istraživanje”, kaže Babović.

Tokom procesa prikupljanja informacija, moramo da uzmemo u obzir i istinitost odgovora kako bismo mogli da budemo sigurni u to da će rezultati istraživanja verodostojno da pokažu stav građana. Ako je prikupljanje podataka sprovedeno na pravi način, oni će oslikavati pravo mišljenje građana po pitanju određene teme.

Kako se manipuliše podacima?

Ono što je postalo indikativno za sve političare jeste da u predizbornim kampanjama izlaze sa rezultatima nekih istraživanja koja pokazuju određene rezultate u koje građani veoma često sumnjaju.

Prema rečima profesora Filozofskog fakultetat u Beogradu Gorana Kneževića, najčešća manipulacija ne podrazumeva falsifikovanje samih rezultata.

„Najčešće manipulacije podrazumevaju način na koji se istraživanje planira, sprovodi ili predstavlja javnosti. Problem može biti angažovanje ad hoc agencija bez odgovarajućeg profesionalnog portfolija, koje se često pojavljuju u predizbornim periodima i objavljuju rezultate čiji kvalitet nije moguće nezavisno proveriti. Međutim, mnogo češći problem predstavljaju nereprezentativni uzorci, zanemarivanje pojedinih delova populacije, neadekvatna metodologija ili selektivno prikazivanje rezultata. Posebno je problematično kada se u javnosti objavljuju samo procenti, bez osnovnih informacija o uzorku, načinu prikupljanja podataka, naručiocu istraživanja i proceni statističke greške”, navodi Knežević.

Profesorka Fliozofskog fakulteta Marija Babović je dodala da smatra da je osnovni problem nepoverenja u ove ankete, pored netransparentnosti, i manjak obrazovanja u tom polju:

„Osnovni problem je što ne postoji opšte obrazovanje o tome kako se rade istraživanja javnog mnjenja, odnosno šta je potrebno da bi jedno istraživanje bilo validno i nepristrasno. Zbog toga se pojavio jedan talas istraživačkih agencija za koje ljudi ustvari ni ne znaju da li su stvarno nepristrasne i podacima se puno manipuliše. Nekada su ljudi imali poverenja u određene institucije i organizacije koje vrše ova istraživanja, ali danas to ipak više nije tako.”

Ono što je profesorka Babović takođe naglasila kao problem jeste da političari rade dupla istraživanja, jedna koja će im pokazati stvarnu sliku i druga koja će biti prezentovana javnosti.

Da li može ponovo da se izgradi poverenje?

Građani su postali dugogodišnji svedoci manipulacija kada su istraživanja javnog mnjenja u pitanju, te su i sami postali skeptični da uopšte u njima učestvuju.

Na pitanje kako da se motivišu građani da učestvuju u anketama i kako da im se povrati poverenje u rezultate istraživanja, profesor Knežević nam je ponudio neka od potencijalnih rešenja.

„Najvažnije je izgraditi poverenje građana u istraživački proces i institucije koje ga sprovode. Ljudi će biti spremniji da učestvuju ukoliko veruju da su njihovi odgovori anonimni, da zbog njih neće snositi nikakve posledice i da njihovo mišljenje zaista može doprineti boljem razumevanju društva. Na duži rok, potrebno je raditi na jačanju građanske kulture i smanjenju sistematski odnegovanog osećaja naučene političke bespomoćnosti. Građani moraju najpre imati razlog da veruju da njihov glas ima značaj i da će izborna volja biti poštovana, pa će i prihvatanje važnosti predizbornih istraživanja javnog mnjenja, a posledično i važnosti ličnog učešća u njima, ojačati. To je moguće samo u uslovima slobodnih i regularnih demokratskih izbora, u atmosferi u kojoj ljudi mogu slobodno da izraze svoje političke stavove bez straha od bilo kakvih neposrednih negativnih posledica”, kaže Knežević.