TV pretplata – čemu služi (i da li radi…)?

Grčka Vlada ugasila je 11. juna nekoliko TV kanala i više radio stanica javnog servisa, u sklopu programa štednje i smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru! Mera je stupila na snagu samo nekoliko sati nakon što je doneta, izazvavši šok u javnosti, a posebno među zaposlenima. Ovo je, svakako, najdrastičnije rešenje  kada su u pitanju problemi u finansiranju javnih servisa. Istog dana, u Srbiji su mediji preneli informaciju Radio – televizije Vojvodine o novom načinu pokrivanja troškova javnih emitera u zemlji:

“U državnom budžetu od septembra će morati da se nađe novac i za javne medijske servise, konačni je dogovor postignut danas na sastanku prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića i predstavnika Ministarstva kulture i informisanja”.
RTV, 11. 6. 2013. godine

Odredba o finansiranju RTS i RTV iz državne kase biće, kako tvrde nadležni, uvrštena u medijske zakone, koji će naredne sedmice ući u javnu raspravu, a trebalo bi da budu usvojeni početkom septembra. Do tada, prenosi RTV, važi stari zakon o pretplati, obaveza plaćanja i kažnjavanje neredovnih platiša. Ranije se u javnosti pominjalo da će se za potraživanja za pretplatu po prethodnom Zakonu o radiodifuziji primenjivati „opšti rok zastarelosti“. Ali, to teško da neko može da potvrdi.

A problemi se gomilaju. Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, krajem prošle godine izjavio je: „Ako nam u sledećih šest meseci Vlada ne pozajmljuje tri miliona evra mesečno i ne reši pitanje stabilnog finansiranja, RTS neće izdržati do sredine februara.“ Vlada je u februaru odobrila RTS-u beskamatni kredit od 1,8 miliona evra, ali, kako je kazao Tijanić, taj kredit nije dovoljan za rešavanje problema.

Skoro tri četvrtine građana ne plaća pretplatu

Prema izveštavanju medija iz maja ove godine, RTS i RTV finansiraće se iz republičkog budžeta do 31. decembra 2015. godine, a oba javna servisa obavezuju se da do juna te godine sa nadležnim ministarstvom predlože održiv način finansiranja putem naplate naknade od fizičkih i pravnih lica. Realizaciju finansijskog plana i korišćenja novca iz budžeta kontrolisalo bi regulatorno telo za elektronske medije, a prema ovom predlogu zakona, pored budžetskog finansiranja, javni servisi se finansiraju i „prihodima od oglašavanja, izdavačke delatnosti i komercijalnih poslova o čemu se vodi posebno knjigovodstvo“. Predložena rešenja trebalo bi da doprinesu prevazilaženju finansijskih problema RTS-a nastalih, kako se tvrdi, prvenstveno zbog visokog procenta građana koji ne plaćaju pretplatu  – čak 70 odsto njih.

Novinarska udruženja, UNS i NUNS, ne gledaju blagonaklono na mogućnost ukidanja pretplate za javne servise. Prema njihovom mišljenju, to sa sobom nosi rizik od dodatnog uticaja države na uređivačku politiku javnih servisa. NUNS tako smatra da je težak ekonomski položaj građana Srbije samo jedan od razloga niskog nivoa naplate pretplate i podržava sve mere kojima bi se pojedine kategorije stanovništva oslobodile, potpuno ili delimično, ove obaveze.

A zašto je važno postojanje javnih servisa? Po definiciji, oni u zemljama EU imaju zadatak da ispunjavaju demokratske, društvene i kulturne potrebe građanki i građana, garantujući pluralizam, kulturnu i lingvističku raznolikost. Dalja regulacija ovog medijskog sektora prepuštena je samim zemljama članicama. Države koje tek pretenduju na članstvo u EU generalno su prihvatile opšta načela o ulozi javnog servisa u društvu.

Kako dalje?

Najviši procenat naplate pretplate, u poslednjoj deceniji, bio je između 62 i 64 odsto, pa je RTS, recimo, 2008. imao budžet od 100 miliona evra. Sa početkom ekonomske krize, počeo je da opada i prihod od pretplate. Ali, nije tako samo u našoj zemlji.

Među evropskim državama, visok procenat izbegavanja plaćanja TV pretplate zabeležen je i u Italiji – 40 odsto i Poljskoj – 65 odsto. Sa druge strane, u Hrvatskoj je procenata građana koji pretplatu plaćaju 96 odsto! Razlog tome nalazi se u rešenju koji je ova zemlja počela da primenjuje od prošle godine – visinu pretplate vezala je proporcionalno za iznos plate ili penzije. Ovakvo rešenje uvedeno je i u nekim skandinavskim zemljama, a predlagano je i za Srbiju. 

Postoji više modela finansiranja javnog servisa. Plaćanje pretplate je zastupljeno u većini zemalja, mada ima evropskih država gde je ona ukinuta, ili nikada nije ni uvođena. Zemlje koje su odustale od obaveze građana da plaćaju pretplatu su Holandija, Mađarska, Portugal, Malta, Kipar, Bugarska, a one u kojima nikada nije ni postojala su: Španija, Luksemburg, Letonija, Litvanija, Estonija, Lihtenštajn, Andora, Monako. Postoje i različita rešenja vezana za obim reklama koje se mogu emitovati, direktnu budžetsku pomoć, zaradu iz drugih aktivnosti. Britanski servis BBC, na primer, ostvaruje prihode i prodajom svojih programa drugim kanalima.

Raznovrsnost usvojenih modela širom kontinenta ukazuje na to da ne postoji jedno rešenje koje bi garantovalo nezavisnost javnog servisa od političkog uticaja, ispunjavanje najznačajnijih društvenih funkcija i kvalitet programa, i koje bi odgovaralo društvenoj, ekonomskoj i medijskoj raznolikosti u pojedinačnim evropskim zemljama.

Zvaničnici EU, kako navode izvori lista “Danas”, zabrinuti su zbog insistiranja predstavnika “vladajuće koalicije da se pretplata za javne servise bezuslovno ukine, a da RTS i RTV pređu na direktno budžetsko finansiranje”. Posebno zbog  loše ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi, a u kojoj je gotovo nemoguće obezbediti sredstva za nesmetano funkcionisanje javnih servisa. Jedna od glavnih primedbi iz EU odnosi se na to što “nije jasno zašto se država dobrovoljno odriče značajne sume koju i dalje, bez obzira na najave ukidanja, mesečno odvaja 30 odsto građana Srbije”.

Tabela pokazuje u kojim evropskim zemljama se plaća TV pretplata i koliki je njen iznos na godišnjem nivou:

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Television_licence#Europe