Svi građani su na gubitku zbog sive ekonomije
Kada bi se Vlada Srbije izborila sa sivom ekonomijom i „uterala“ je u legalne tokove ne bi bilo potrebe za smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru. Novac koji se odliva iz državne kase zbog postojanja neformalne ekonomije mogao bi da popuni rupu u budžetu a preostalo bi i za investicije i obnavljanje bolnica i škola. Ne postoji precizna procena štete od sive ekonomije. U javnosti se iznose razni podaci o tome koliko Srbija godišnje gubi zbog neformalne ekonomije. Oni oprezniji navode štetu od 250 miliona evra, dok oni slobodniji idu i do dve milijarde evra.
U nedavno usvojenom budžetu za 2016. godinu postoji manjak u kasi od 123 milijarde dinara. Ako pretpostavimo da je ona procena od dve milijarde evra štete od sive ekonomije tačnija to znači da bi njeno smanjenje za 50 odsto značilo da Srbija ne bi imala deficit. To bi dalje značilo da bi mogla da zaustavi rast javnog duga, imala dovoljno novca za povećanje plata i penzija kao i za investicije u zdravstvo i školstvo.
PREDUZETNICI SU PRVI NA UDARU
Stručnjaci koji se bave sivom ekonomijom odavno upozoravaju na njeno pogubno dejstvo. Ono što oni pokušavaju da objasne jeste da se u borbi protiv neformalne ekonomije mora promeniti svest građana. Oni, naime, moraju da shvate da će im ušteda, koju mogu da ostvare kupujući jeftiniju robu na ulici, doneti manje dobrog od gubitka koji će osetiti zbog loše zdravstvene usluge, loše putne infrastrukture, lošeg školskog sistema. Kako za Istinomer objašnjava Svetlana Kozić, konsultantkinja za lokalni ekonomski razvoj, zbog sive ekonomije su na gubitku svi građani.
„Pitanje je samo u kojoj fazi udar sive ekonomije stiže do koje kategorije građana. Najpre štetu od sive ekonomije osećaju preduzetnici, zato što nelegalni proizvođači štede veliki novac, 30-40 odsto, time što ne plaćaju nikakve namete i ne moraju da ispunjavaju nikakve zakonske standarde. Time neregistrovani izlaze na tržište sa jeftinijim robama i uslugama, a siromašni kupac ne pita za fiskalni račun, već kupuje tamo gde je cena niža. Tako legalni sve teže prodaju robe i usluge i polako propadaju. U drugoj fazi dolazi do sve manjeg uplaćivanja poreza i doprinosa, raznih taksi i nameta u državnu kasu. Ovo je posledica propasti i umanjenog prometa koji ostvaruju legalni biznisi. U istoj toj fazi legalni biznisi su već otpustili izvestan broj radnika koji u Nacionalnoj službi za zapošljavanje imaju pravo na višemesečnu pomoć zbog nezaposlenosti a zdravstveni i PIO fond od njih više ne dobija uplate za doprinos. Prihodi države su se smanjili, rashodi povećali. U trećoj fazi država sve manje može da troši na održavanje javnog sektora i ispunjavanje svojih obaveza. Tako nastaju zapuštene bolnice, rupe na putevima, mostovi u raspadanju, manje plate zaposlenim u javnom sektoru, na kraju i kompletno urušavanje“, kaže Svetlana Kozić.
Buvljak / Foto: FoNet
Siva ekonomija cveta tamo gde je u prometu keš novac, pa su zbog nje najviše ugrožene zanatske delatnosti koje rade sa gotovinom.
„To su moleri, frizeri, automehaničari, servisi kućnih uređaja, obućari…. Siva ekonomija se pojavljuje i u trgovini zahvaljujući švercu. Na tom polju ona ugrožava i velike firme. Tako šverc cigareta oduzima prihod duvanskoj industriji, a državi prihod od akciza, iz Mađarske se donosi ogromna količina sira i mesnih prerađevina koje ugrožavaju domaće proizvođače. Naši građani imaju prava da im se vrati iznos PDV-a, ako kupe u Mađarskoj robu iznad određenog iznosa. Ova mera Mađarske nas bukvalno razara, jer je hrana kod njih i bez PDV-a jeftinija“, navodi naša sagovornica.
Prema istraživanjima koje je sproveo Socijalno ekonomski savet nelegalna prodaja robe je najviše zastupljena putem oglasa zatim na pijacama, ali veliki procenat robe se prodaje u neprijavljenim samostalnim trgovinskim i zanatskim radnjama.
Socijalno ekonomski savet (SES) sproveo je istraživanje među 227 preduzeća o sivoj ekonomiji. Kada su privrednici govorili o načinu na koji nelegalni prodavci i distributeri prodaju robu kupcima, najviše pritužbi su imali na prodaju putem oglasa – 118 (51,98%). Na drugom mestu je prodaja nelegalne robe po pijacama – 107 ispitanika (47,14%), a vrlo blizu po broju pritužbi je i prodaja u neprijavljenim str. i szr. – 100 ispitanika (44,05%) se požalilo na ovaj način prodaje nelegalne robe.
Ostale pritužbe su:
Improvizovane tezge na ulici – 88 ispitanika (38,77%)
Ilegalni distributivni centri – 68 ispitanika (29,96%)
Ilegalna akviziterska prodaja na kućnom pragu – 42 ispitanika (18,50%)
Prodaja u legalnim objektima ispod ruke – 35 ispitanika (15,42%)
Ilegalna akviziterska prodaja po objektima pravnih lica – 33 ispitanika (14,54%)
NEFINANSIJSKA ŠTETA SIVE EKONOMIJE
Nije samo finansijska šteta jedini problem koji privrednici imaju zbog sive ekonomije. U istraživanju SES-a ispitanici su bili upitani da navedu i druge vrste štete sa kojima se suočavaju usled rada neformalnog ekonomskog sektora. Najveći broj ispitanika se žali na smanjenje prometa i otežano plasiranje robe i usluga na tržište – njih 100 (44.05%). Takođe, ispitanici se žale na pojavu obaranja cena koja nastaje usled nelojalne konkurencije iz neformalnog sektora – 44 ispitanika (19.38%). Na trećem mestu po broju žalbi je i gubitak ugleda kod potrošača – 42 (18.50%).
Takođe, navedeni su i drugi primeri štete koja nastaje usled velike aktivnosti neformalnog sektora. Pojedinci su prijavili pojavu otežanog legalnog zapošljavanja, i težeg pronalaženja radnika spremnih za legalan rad uz manju zaradu nego što mogu da obezbede subjekti koji nelegalno posluju i izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Postoje i pritužbe velikih preduzeća na nemogućnost tehnološkog razvoja usled smanjenih prihoda zbog aktivnost sive ekonomije. Navedeni su i primeri gde postojanje robe koja se plasira kupcima kroz ilegalne kanale izbegava sisteme kontrole kvaliteta, kao i smanjenje rejtinga Beograda kao turističke destinacije usled lošeg kvaliteta privatnog smeštaja koji se nelegalno izdaje stranim turistima. 14 ispitanika (6,17%) je izjavilo da je prisiljeno da prestane sa poslovanjem usled aktivnosti neformalnog ekonomskog sektora.
NASLEĐE DEVEDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA
Studija koju je uradio Fond za razvoj ekonomske nauke pokazala je da se u sivoj ekonomiji proizvodi 30,1 odsto srpskog BDP-a. 28 odsto privrednih subjekata se bavi sivom ekonomijom a čak 85,3 odsto anketiranih privrednih subjekata navelo je postojanje takve (nelojalne) konkurencije u okviru svoje delatnosti. U toj studiji je naglašeno da u regionu samo Bugarska ima veći udeo sive ekonomije u BDP-u od nas. Srbija je izjednačena sa Rumunijom dok su svi ostali bolji.
U pokušaju da objasne velike razmere sive ekonomije analitičari smatraju da je ona toliko zastupljena zbog sistema koji smo nasledili iz devedesetih godina prošlog veka, a koji ni do danas nije rasformiran. Dragoljub Rajić direktor Mreže za poslovnu podršku kaže za Istinomer da je državni sistem devedesetih godina prošlog veka funkcionisao tako što su određeni pojedinci imali privilegiju koju nisu mogli da imaju obični građani.
„Oni su imali privilegiju da uvoze gorivo, tekstil, tehničku robu, robu široke potrošnje… Sistem je bio takav da je vlast za lojalnost nagrađivala pojedince koji su mogli da koriste državna dobra. I to se sve odvijalo u uslovima sankcija kada je vladala nestašica određene robe. Kada je neku u takvim uslovima imao privilegiju da uvozi traženu robu imao je i mogućnost lake i velike zarade. Pored samog uvoza pravili su se i paralelni kanali prodaje robe. Pa je tako benzin prodavan na ulicama a na pijacama se mogla naći razna druga roba“, kaže Rajić.
Dragoljub Rajić, Direktor mreže za poslovnu politiku / Foto: Medija centar, Beograd
Država je tih godina tolerisala svakog ko se na sitno radio u sivoj zoni ali krupne stvari su mogli da rade samo određeni pojedinci, kaže Rajić.
„Značajan deo funkcionisanja sive ekonomije i danas vuče svoje poreklo od tada. Niko nije sproveo praćenje sive ekonomije i ispitivanje organizovanja sive ekonomije. Ostali su ljudi na određenim pozicijama koji omogućavaju ulazak robe. Postoje pojedinci u Upravi carina, Graničnoj policiji, inspekcijskim službama koji to omogućavaju. Postoje čitave kuće gde se roba skladišti. Postoje radnje, prodavnice koje potpuno rade na crno“, kaže naš sagovornik.
Rajić smatra da bi se problem sive ekonomije brzo rešio samo kada bi postojala volja za to.
„Dovoljno je samo da na ulici otkrijete ko se time bavi i da idete tragom robe i tako sve dok se čitav lanac ne otkrije. Siva ekonomija se ne smanjuje iako ponekad dolazi do hapšenja određene grupe koje se bavi tim poslom. Međutim, tu se obično radi o tome da je ta grupa obično smetala nekoj drugoj, moćnojoj grupi koja se bavi istim poslom ili je izgubila političku podršku“, kaže Rajić.
Siva ekonomija postoji i u Evropskoj uniji ali nije rasprostranjena kao u Srbiji. U razvijenim evropskim zemljama procene idu da je siva ekonomija ispod 10 odsto BDP-a. Rajić navodi da se siva ekonomija u EU obično javlja kod pružanja usluga, na primer čuvanje dece.
„U Srbiji je siva ekonomija značajno zastupljena u poljoprivredi, trgovini i građevinarstvu. U Srbiji imamo 250.000 neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Sve što oni proizvode prodaje se van legalnih tokova. Trgovina je znatno pogođena sivom ekonomijom jer se roba prodaje na crno i bez izdavanja fiskalnih računa. A kod građevinarstva je izražena nabavka građevinskog materijala na crno. Ove tri oblasti su vodeće i kada pričamo i o radu na crno“, naglašava Rajić.
Ono što tera preduzetnika u sivu zonu, po mišljenju Rajića, je poreski sistem u Srbiji koji je napravljen po principu „hoće mi se, može mi se“.
„Svaka ozbiljna država radi analizu održivosti poreskog sistema na svake 4 ili 5 godina. Mora da se uradi prvo analiza kolika je platežna sposobnost privrede i građana pa da se tek nakon toga odredi visina poreza. Poreski sistem mora biti napravljen tako da određene grane koje želimo da stimulišemo moraju da budu oporezovane malim stopama ili da se uopšte ne oporezuju. Svi budžeti u Srbiji su napravljeni po principu, ovoliko nam novca treba i toliko ćemo novca da uzmemo, umesto da se rade na principu održivosti. Sa ovakvim poreskim sistemom većini privrednika najveću smetnju i opterećenje za uspešno poslovanje predstavlja upravo država“, zaključuje Rajić.
PRODAJA ŽIVINSKOG MESA U SIVOJ ZONI
Mreža za poslovnu podršku sprovela je istraživanje o prometu robe u sivoj zoni po regijama u Srbiji. Učesnici ove ankete su bili legalni privredni subjekti, posmatrači i analitičari prometa roba i usluga na terenu, finansijski forenzičari, prodavci robe u sivoj zoni koji su želeli da pričaju. Iz istraživanja se može videti da postoje robe čiji je promet čak i preko 50 odsto u sivoj zoni. Pa je tako 60 odsto prometa sezonskog voća u sivoj zoni u zapadnoj Srbiji, dok se 56 odsto prodaje živinskog mesa u južnoj Srbiji odvija u okvirima sive ekonomije. Čak 55 odsto prometa muške i ženske obuće odvija se u sivoj zoni u istočnoj Srbiji, dok se u južnoj Srbiji 53 odsto prevoza putnika odvija u okvirima neformalne ekonomije.
KAKO SMANJITI SIVU EKONOMIJU NA 26 ODSTO
Vlada Srbije je, svesna težine problema sive ekonomije, usvojila Nacrt nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. U njemu su identifikovani uzroci ove pojave koji se poklapaju sa onim na koje se žale i privrednici kada odgovaraju na pitanja vezana za sivu ekonomiju. Jedan od najvećih uzroka je nizak nivo poreske kulture građana i privrede, koji je uglavnom prouzrokovan nepoverenjem u državne institucije, netransparentnim trošenjem sredstava, nepovoljnom informisanošću i korupcijom. Na neformalnu ekonomiju znatno utiču i relativno visoka poreska i neporeska opterećenja sa dodatnim administrativnim barijerama i visokim administrativnim troškovima, kao i visoki stepen korupcije i tolerancije države prema sivoj ekonomiji. Na kraju, jedan od velikih uzroka sive ekonomije je i visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo.
Zato je cilj Vlade da sprovođenjem Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije dovede da smanjenja učešće sive ekonomije u BDP sa 30,1 odsto na 26,7 odsto realizacijom sledećih ciljeva.
1 – Efikasnijim nadzorom nad tokovima sive ekonomije
2 – Unapređenjem funkcionisanja fiskalnog sistema
3 – Smanjenjem administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane
4 – Podizanjem svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa
Uvedena je sledljivost lanca PDV-a u prometu, kao i obaveznost posedovanja terminala za bezgotovinsko plaćanje za većinu delatnosti. Uvedena je subvencija za nabavku tih terminala koje će pomoći da se lakše prati promet novca. A planirano je proširenje obuhvata fiskalizacije.
Istinomer će, u sklopu podrške projektu „Sivom do crne, ili ne“, serijom tekstova i priloga na temu sive ekonomije pokušati da upozori javnost na njeno pogubno dejstvo na privredu, ali i na standard građana. Obaveštavaćemo javnost o pojavnim oblicima sive ekonomije, njenom uticaju na ekonomiju, ali pratićemo i delovanje državnih organa na sprovođenju aktivnosti u borbi protiv neformalne ekonomije.
