Strateško sređivanje medija
Novinska agencija Tanjug biće transformisana u Vladin Biro za komunikacije, dok će se javni servisi, Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine, u naredne dve godine finansirati iz budžeta, izjavio je danas pomoćnik ministra kulture i informisanja Dragan Kolarević.
„Nacrtom zakona o javnim medijskim servisima uvodi se mehanizam po kojem se novac prebacuje iz budžeta na takav način da niko na to ne može da utiče i u tom smislu su medijski servisi nezavisni. Posle dve godine će se videti koji će biti model finansiranja javnih servisa, da li pretplata ili naknada, zavisno od prakse u EU“.
FoNet, 5. 8. 2013. godine
Medijsko polje u Srbiji ostalo je neuređeno, sa velikim problemima nasleđenim iz prethodnih godina, rokovima predviđenim Medijskom strategijom koji se ne poštuju, raspuštanjem radne grupe za donošenje medijskog zakona i sa dugo razrešavanom dilemom: da li ukinuti TV pretplatu ili ne.
Nedavno je stigla i reakcija iz Brisela, koja podseća na to da je dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, što aktuelna Vlada svrstava među svoja najveća postignuća, veoma tesno povezano i sa medijskim reformama.
„Primena Medijske strategije, posebno njenih delova o transparentnosti vlasništva i finansiranju medija, sada je ključni prioritet, više nego ikada, imajući u vidu odluku Evropskog saveta o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom“, saopštio je Generalni direktorat Evropske komisije za proširenje u pismu novinskim agencijama FoNet i Beta.“
Na ovaj način EU je reagovala na njihov dopis kojem je upozoreno na kašnjenje medijske reforme, čiji je važan deo izlazak države iz vlasništva u medijima i prestanak budžetskog finansiranja medija.
„Već prvi rokovi, predviđeni Medijskom strategijom, nisu ispunjeni, konkretno mart 2013. godine, za usvajanje propisa koji bi regulisali status državne novinske agencije Tanjug i drugih medija koji su u vlasništvu države i koje država finansira“, navodi se dalje u pismu.“
O ozbiljnosti situacije govori i to da je od ministra kulture i medija nedavno zatraženo da zvanično konsultuje Evropsku komisiju o nacrtima zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, kako bi se izbegla bilo kakva nesaglasnost sa zakonodavstvom EU, posebno u oblasti audio-vizuelnih medijskih servisa i prekogranične televizije.
Iako je bila najavljena za 24. jul, odluka Ministarstva kulture o načinu finansiranja javnih servisa RTS i RTV, odložena je. Istog dana trebalo je da bude objavljen Nacrt zakona o elektronskim medijima i Nacrt zakona o javnim medijskim servisima.
U svom nedavnom izlaganju na skupu o (ne)sprovođenju medijskih reformi, Jovanka Matić, istraživač u Centru za sociološka istraživanja istakla je da je, osim kašnjenja u sprovođenju reformi, veliki problem i neuzimanje u razmatranje potreba građanki i građana kada su mediji u pitanju.
„Sve reforme u društvu obavljaju se u ime dobrobiti građana. To je slučaj i sa medijskim reformama. U poslednjih nekoliko godina, prvo podovom formulisanja Strategije razvoja sistema javnog informisanja, a zatim povodom izrade nacrta novih medijskih zakona, došlo je do mnogih sporova oko predloženih rešenja promena koje treba da obezbede bolje funkcionisanje medija, pre svega njihove informativne funkcije. Sporovi se, naravno, vode u ime zaštite interesa građana. Iz svih suprotstavljenih tabora tvrdi se da će upravo građani biti najviše oštećeni ako se ne prihvati njihovo rešenje. Građane, međutim, niko o tome ništa ne pita.“
Ona je podsetila na aprilsko javno slušanje u Skupštini Srbije na temu usvajanja medijskih zakona, odnosno na način na koji su mediji o tome izvestili.
„Studio B je obavestio da su u raspravi – ne računajuči ministra i pomoćnika ministra kulture i informisanja – učestvovali direktor RTV Studio B, direktorka novinske agencije Tanjug, poslanik Ujedinjenih regiona i neimenovani broj predstavnika lokalnih medija, poslanika Saveza vojvođanskih Mađara i predstavnika Koalicije zaposlenih u medijima. Svi citirani učesnici rasprave bili su protiv predloga zakona, odnosno njegovog rešenja da se ukine državno vlasništvo u medijima. Nasuprot tome, B92 je naveo da su u raspravi, osim ministra i njegovog pomoćnika, učestvovali stručnjak Evropske unije za medije, član Radne grupe za izradu zakona, predstavnik Medijske koalicije i direktor novinske agencije Fonet, koji su svi podržali predlog zakona i direktor RTV Studio B, koji je bio protiv. Iz jednog izveštaja se stekao utisak da su svi relevantni akteri protiv predloga zakona, a iz drugog da on ima snažnu podršku.“
Ovaj primer, novodi Jovanka Matić, pokazuje kako mediji različitog profila (prvi na gradskom budžetu, drugi privatni) u skladu sa svojim interesima različito izveštavaju o istom događaju, ne pružajući građanima adekvatnu i potpunu informaciju.
