Strategija u kulturi: Ko je odgovoran
Jedna od temi koja je dovela do novog sukoba radnika u kulturi sa ministrom Ivanom Tasovcem jeste izrada predloga Startegije razvoja kulture, odnosno polemika oko odgovornosti za nedonošenje tog akta.
Na meti ministra Tasovca nedavno se našao Nacionalni savet za kulturu koga je u oštrom pismu pročitanom pred resronim skupštinskim Odborom optužio za nerad i okrivio za nedonošenje Strategije o kulturi koja kasni tri godine.
“Da je Savet na svoje 23 održane sednice za dve i po godine, koliko radi, sa jednakim elanom kao po pitanju apanaža, pristupio pitanjima od javnog interesa u kulturi, mi bismo danas imali bar predlog Strategije u oblasti kulture koju, nažalost, nemamo.“
Osim zbog Strategije ministar je Savet okrivio i za neuspeh strukturnih reformi:
“Umesto pitanjima o svom statusu, punili srpske medije predlozima o strukturnim reformama u kulturi, Srbija danas ne bi imala 61 instituciju od nacionalnog značaja u kulturi, kojima su proglašavane privatne firme i menadžerske organizacije i ne bi finansirala daleko veći broj manifestacija i festivala nego što imamo dana u godini.“
Reklo bi se oštro i beskompromisno i sa željom da se izvrši profesionalizacija kadra i transparentnost kao što je ministar najavio na početku mandata.
Navede optužbe Savet je odbacio i nazvao ih insinuacijama, kao i da „pitanja apanaže“, nikada nije bila tema.
“Ovim ministar ili pokazuje da nije obavešten o tome da donošenje Strategije ne zavisi od Saveta već od Ministarstva, ili namerno plasira netačnost. Da je suprotno, odnosno da je to posao Saveta, Strategija bi već bila doneta na isti način kao što je Savet doneo „Prioritete delovanja u kulturi 2013-2017“ i predlog strukture same Strategije.”
Prema slovu Zakona Savet je “obrazovan je kao stručno-savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi treba da obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture“. Prema istom Zakonu Strategiju razvoja kulture Republike Srbije donosi Narodna skupština, na predlog Vlade. Strategija se donosi za period od deset godina.
Nadležnosti Nacionalnog saveta za kulturu, oformljenog avgusta 2011. i sastavljenog od 19 istaknutih umentika u svojim oblastima su sledeće:
„Savet analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji; daje sugestije u kreiranju kulturne politike; daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti; učestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje ocenu izvršenja; predlaže kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi; utvrđuje status istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi; daje sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti kulture kao i međuresorne saradnje; daje mišljenje o ustanovi koja konkuriše za status ustanove od nacionalnog značaja; obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom o kulturi.“
Sudeći prema navedenom može se zaključiti da Savetu nije u nadležnosti da predlaže Strategiju za kulturu već da kao savetodavno telo – savetuje i komentariše. Pitanja zašto se kasni sa Stretegijom i ko je kriv za izostanak strukturnih reformi ministar bi mogao da postavi odgovornima, pre svega svojim prethodnicima. Jer savetodavno telo koje čine profesionalci koji rade u kulturi sigurno nisu prava i jedina adresa.
A od toga ko je kriv još je važnije da se odgovarajuća Stretegija donese.
