Šta je prelazna vlada koju Vučić neće dozvoliti „dok je živ“?
Prelazna vlada i dalje je na stolu opozicije, koja nedeljama unazad ponavlja da je to jedini način za izlazak iz političke krize u kojoj se Srbija nalazi skoro tri meseca, koliko traju studentske blokade i protesti širom Srbije. Različiti su predlozi kako bi ta privremena vlada trebalo da izgleda, ali su opozicija i građanske inicijative u jednom saglasne – nova vlada SNS-a i njegovih koalicionih partnera neće rešiti političku nestabilnost, kao ni izbori koji bi bili raspisani pod postojećim izbornim uslovima. Vlast, s druge strane, ne odstupa od stava da bi prelazna vlada bila „puč“ i način da opozicija dođe na vlast bez izbora. Iako Ustav i zakoni Srbije ne poznaju termine prelazne, ekspertske i tehničke vlade, praksa ih itekako poznaje.
Kada je Miloš Vučević, u jeku protesta zbog pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 28. januara podneo ostavku na funkciju premijera, vladi koju je vodio prestao je mandat.
Doduše ne i zvanično, pošto Narodna skupština još nije konstatovala njegovu ostavku, niti ima naznaka kada bi to moglo da se dogodi. Sledeća redovna sednica skupštine počinje 4. marta, a vanrednu sednicu predsednica parlamenta Ana Brnabić ne saziva.
Samim tim, odlaže se izbor mandatara kog treba da predloži predsednik Srbije, odnosno ne može da počne da teče Ustavom predviđen rok od 30 dana u kom skupština mora da izabere novu vladu, ili se u suprotnom ide na izbore.
Vlada u tehničkom mandatu
Trenutna vlada biće u tehničkom mandatu kada parlament konstatuje Vučevićevu ostavku i od tada će moći da obavlja samo tekuće poslove.
Prema Zakonu o vladi, ona ne može da predlaže Narodnoj skupštini zakone i druga opšta akta niti da donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ne može ni da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Takođe, ne može da predsedniku Republike predloži raspuštanje Narodne skupštine. Vlada koja je u tehničkom mandatu, kolokvijalno se naziva tehnička vlada.
Šta je prelazna vlada?
Opozicija i građanske inicijative smatraju da se ostavkom premijera Miloša Vučevića i izborom nove vlade neće promeniti sistem, kao i da za slobodne i demokratske izbore ne postoje uslovi. Shodno tome kao jedino rešenje za izlazak iz trenutne krize vide prelaznu vladu.
Privremena prelazna vlada formira se u vreme velike političke nestabilnosti. Sastavljena je uglavnom od predstavnika vlasti i opozicije i preuzima upravljanje državom na ograničeni vremenski period.
Njen glavni cilj je da se održi politička stabilnost u zemlji i pripremi teren za održavanje izbora.
- Nakon pobede koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 2000. godine i protesta zbog izborne krađe, koji su kulminirali velikim mitingom 5. oktobra u Beogradu, SPS, DOS i SPO postigli su dogovor o formiranju prelazne vlade do prevremenih republičkih izbora te godine. Njen mandat je bio vremenski ograničen – od 25. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine. Predsednik vlade bio je Milomir Minić iz SPS-a, dok su potpredsednici bili Nebojša Čović iz DOS-a i Spasoje Krunić iz SPO-a. Vlada je imala zadatak da stabilizuje političku situaciju, obezbedi funkcionisanje zemlje i organizuje slobodne i fer izbore.
- Pre prelazne vlade, na vlasti je bila takozvana Vlada narodnog jedinstva, sa Mirkom Marjanovićem kao premijerom u drugom mandatu. Izabrana je u martu 1998. godine, a njen naziv omogućio je ulazak radikala u vlast. Vlada je imala po 15 članova iz redova SPS-a i SRS-a, pet predstavnika JUL-a i jednu vanstranačku ličnost.
Iz Stranke slobode i pravde, Nove Demokratske stranke Srbije i stranke Srbija centar kažu da bi prelazna vlada trebalo da stvori uslove za slobodne i fer izbore i da niko iz opozicije ne bi izašao na izbore ako eventualno budu raspisani.
Iz Narodnog pokreta Srbije takođe poručuju da je neophodno da se obezbedi prelazna vlada, čiji bi prvi zadatak bio ispunjenje svih zahteva studenata u blokadi, a drugi sprovođenje slobodnih i poštenih izbora. U toj vladi, navode, učestvovali bi i univerziteti u blokadi.
I u Zeleno-levom frontu kažu da je rešenje za izlazak iz krize prelazna vlada, koja bi trebalo da ima mandat da zaustavi nasilje prema studentima i „nepodobnim“ građanima, da obezbedi slobodu medija, procesuiranje i krivičnu odgovornost, te da stvori uslove za slobodne i fer izbore.
Privremena ekspertska vlada
Čuli su se i predlozi da u prelaznoj vladi ne bi trebalo da sede predstavnici vlasti i opozicije, već stručnjaci.
Inicijativa ProGlas smatra da mandat prelazne vlade ne treba da bude kraći od tri i ne duži od devet meseci.
Prelazna vlada koju predlažu trebalo bi da ima neznatno prošireni mandat tehničke vlade i samo ona ministarstva koja su neophodna za nesmetano ostvarivanje osnovnih ciljeva, a to su ispunjenje studentskih zahteva i stvaranje elementarnih uslova za održavanje slobodnih i poštenih izbora, na osnovu kojih bi bili formirani legitimni organi vlasti.
Na čelu resora, kažu u ProGlasu, treba da budu osobe nesumnjive stručnosti i potvrđenog društvenog ugleda i autoriteta, a izabrani ministri bi se izjavom obavezali na to da ni u kom svojstvu neće učestvovati na prvim narednim izborima, niti da će biti članovi prve naredne vlade.
Vučić: Neće biti ni prelazne, ni ekspertske vlade
Predsednik Vučić, koji predlaže mandatara, kategoričan je da od prelazne vlade nema ništa: „Neće biti ni prelazne, ni ekspertske vlade, to vam garantujem svojim životom, biće srpska vlada“.
Kada će ta „srpska“ vlada biti formirana još nije poznato, a rok koji je predsednik dao već je probijen. Vučić je, podsećamo, najavio da će od 17. ili 18. februara početi da teku rokovi od 30 dana ili za formiranje nove vlade ili za raspisivanje izbora, odnosno da bi Vlada trebalo da se formira do 19. ili 20. marta.
Rokovi, međutim, nisu počeli da teku jer Narodna skupština još nije konstatovala ostavku Miloša Vučevića. Ako je verovati poslednjoj najavi predsednika Vučića, nova vlada biće izabrana „u roku od mesec dana, mesec i pet dana“, ako, kako je rekao, u petak (21. februara) ili u ponedeljak (24. februara) skupština konstatuje Vučevićevu ostavku.
Naslovna fotografija: FoNet/Milica Vučković
