Slobodni radikali
Izazivaju više od 150 bolesti, među kojima i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, razne vrste karcinoma, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest. Uzročnici su degenerativnih bolesti, štetni su produkti koji spontano nastaju u telu zbog negativnih delovanja iz okoline, aerozagađenja ili nezdrave ishrane i zbog svega toga odgovorni su za nastanak mnogih bolesti. Odgovorni su i za proces starenja.
U stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Biološki važni molekuli, proteini, nukleinske kiseline i masti pod njihovim uticajem pretrpe oštećenje, gube svoju funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu. Toj opasnosti po zdravlje ljudi i životne sredine naučnici su nadenuli ime slobodni radikali.
Kako oni nastaju? Spontano se stvaraju, u tom procesu događa se i nepotpuna redukcija kiseonika, što i uzrokuje nastanak slobodnih radikala. Kako se od njih zaštititi? E, za to se potrudila evolucija, stvarajući antioksidanse za zaštitu od slobodnih radikala. U organizmu, zapravo, postoji stalna borba između slobodnih radikala i antioksidanasa. Danas postoje naučni dokazi da su slobodni radikali povezani sa više od mnogim bolestima i svako oštećenje tkiva vodi do povećane produkcije slobodnih radikala, pa spisak bolesti, nažalost, nije konačan i stalno se dopunjuje.
To je hemija, fenomen koji je moj otac definisao kao nauku koja menja i iznova stvara ono što je priroda propustila. A priroda je, učili smo, ćudljiva, često nepravedna, i takva, nesputana, ume da nam priredi mnoga iznenađenja i neprijatnosti. U to sam se uverio u dane Uskrsa boraveći u gradu u kojem sam odrastao. Naoko miran grad, na desnoj obali Zapadne Morave koja ga je, ne znajući za boga, poplavila, izlila se iz korita i potvrdila tezu o ćudljivoj prirodi od koje uvek valja očekivati neki belaj.
Danima su televizijske i novinske vesti bile “vlaže”, “vodene”, mogli ste cediti novine i sušiti za dalju upotrebu, stavljati kofu ispod televizora, sve je slutilo na elementarnu nepogodu. Onda su vesti javile i da je konstituisana beogradska skupština, te da će gradonačelnik Beograda biti Siniša Mali. To je onaj mali koji je sa Zoranom Mihajlović naumio da Teslu upokoji u Karađorđevom parku, kojim se šetaju i kućni ljubimci. A tokom šetnje kućni ljubimci često imaju potrebu da se približe nekom stablu, da podignu zadnju nogu i da…pogađate već šta…
Čitalac se sigurno pita šta je zajedničko slobodnim radikalima, nepoćudnoj prirodi, poplavi, izboru za gradonačelnika, Tesli i kućnim ljubimcima. Uzročno-posledična veza postoji (ili sam je samo ja našao?) i, ukratko, ona izgleda ovako: da za Uskrs nisam boravio na poplavljeno desnoj obali Morave ne bih saznao da je Mali zet Sneže poslastičarke. Kod nje sam davnih dana jeo najbolje krempite i pio limunadu s kuglom sladoleda od vanile. Njena ćerka je ovih dana postala prva dama Beograda. Zahvaljujući Malom. Koji je, shvatili smo, kao slobodan radikal postao zet gradića koji je reka poplavila.
Evo šta sam još saznao boraveći u poplavljenom gradiću u kom živi Sneža poslastičarka. Tomislav Nikolić – koji ne zna kakvo je zadovoljstvo jesti Snežine krempite (plus limunada s kuglom sladoleda od vanile) – poverio je Aleksandru Vučiću mandat za sastav vlade. Prvi je – i to znamo iz istorije – čuveni četnički vojvoda kog je kum, jedini radikal u ovoj priči koji nije slobodan, odavno ovenčao tom titulom još dok je vojvoda bio slobodan radikal. Drugi nije vojvoda, ali je kao slobodan radikal kačio table s natpisom Bulevar Ratka Mladića preko table Bulevar Zorana Đinđića.
Gazeći nabujalu reku saznao sam i da je Narodna skupština dobila je svog prvog čoveka u liku jedne žene koja se odaziva na ime Maja Gojković, koja se isto tako odazivala i na titulu nekadašnje aktivistkinje u timu za odbranu onog neslobodnog radikala sa zatvorskom adresom u Sheveningenu. Bilo je to zlatno Majino doba, vreme kada je slobodno mogla da kaže da je slobodna radikalka.
S obzirom na činjenicu s početka ove priče, a koja se odnosi na to da slobodni radikali izazivaju Alchajmerovu bolest, neka ne čudi to što je raspored snaga na političkoj (poplavljenoj) mapi Srbije takav kakav jeste. Slobodni radikali slobodno vladaju usred poplava.
Šta nam je činiti? Vođenje zdravog života osnovni je način za pobedu nad slobodnim radikalima. Nije nemoguće. Poplave dođu i prođu, kiše stanu, reka se povuče u korito. Onda grane sunce i ožive bašte. Čim se to bude dogodilo idem kod Sneže na krempite i limunadu s kuglom sladoleda od vanile. U limunadi ima vitamina C, preventivnog elementa u borbi protiv slobodnih radikala. Krempitu ću da gustiram. Limunadu ću na eks.
