Skupština Srbije kao škola pred raspust

Poslanici Skupštine Srbije prošle nedelje ponašali su se kao maturanti u maju. Šta si uradio uradio si. Još se javi po neki odeljenski šaljivdžija da proba da popravi dvojku, da skupi neki poen kod razrednog, ali slabo to ide, traljavo. Odlikaši već znaju da su nabolji i da nastavljaju dalje, pa žive na staru slavu. Ovi što se nisu iskazali, neka idu neka traže sebi posao.

Nije da se u skupštini nije radilo, naprotiv. Čak 24 tačke dnevnog reda strpane su u tri dana, promenjeni izborni zakoni, podignuti silni krediti, imenovana brojna kadrovska rešenja. Ali nije bilo onog starog entuzijazma, jer svemu dođe kraj pa i mandatu. Ovaj sastav skupštine održaće još najviše jednu sednicu, da možda ugrabi i izabere neke sudije i tužioce pre proglašenja novog Ustava. I to je kraj. Opet izbori. Zato su već iz klupa poslanici počeli kampanju (koju doduše nisu nikad ni prekidali), ali nema neke originalnosti. Kao da već znaju da su opet na listi pod imenom Aleksandra Vučića koji će ih uvesti u najviši zakonodavni dom, pa makar i dalje bili bezimeni i bezidejni.

 

Ushićena ministarka i 12 strana obrazloženja

 

Prvog dana na dnevnom redu našao se set izbornih zakona, onih o kojim su se vlast i opozicija dogovarali mesecima, onih koji će izborni proces navodno učiniti boljim, onim koji će vratiti u parlament dugo željenu opoziciju. Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović predstavila je čitav paket, što u ovom slučaju znači da se zaista potrudila da naglas pročita dvanaest stranica obrazloženja.

Prvu polovinu vremena utrošila je da objasni okolnosti, zašto se menjaju zakoni i zašto baš sada, ko je pomagao, ko je podržao, da bi na kraju i sama istakla da „osnovni aspekti izbora ne bi trebalo da se menjaju manje od godinu dana pre izbora“, te da je najvažniji Zakon o izboru narodnih poslanika „zadržao dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim“. Suštinski se nije promenilo ništa, osim za stranke manjina kojima će sada biti potrebno da skupe pet hiljada potpisa za kandidaturu, a ne deset kao ostale stranke. I specijalno za sledeće izbore u Republičkoj izbornoj komisiji i lokalnim odborima predstavnike će moći da imaju i stranke vanparlamentarne opozicije. Ima još novina, za one kojima je baš važno, a njih nema mnogo.

Povezan sadržaj
Mirjana Nikolić 17. 1. 2022.

A kako je tekla rasprava? Poslaniku Vladimiru Đukanoviću zasmetalo je što je ministarka „ushićena“ i što ne kaže da je ovo u stvari “ograničavanje normalnog učešća SNS ili vladajuće stranke u izbornoj kampanji“.

„Zašto smo to uradili? Pravo da vam kažem lično, ne znam, ali glasaću za ovo, iz samo jednog jedinog razloga, jer su toliko kukumavkali, toliko su cmizdrili kako su im strašni izborni uslovi, kako nemaju mučenici mogućnosti nigde ništa da kažu itd. a sada im je dato sve“, rekao je poslanik, pa nastavio o „njima i njihovim kandidatima“. (Izvor: Steno beleške, 2. februar 2022.)

„Rekli ste da sam ushićeno izlagala. Ushićeno, recimo da možemo da koristimo tu reč, ali sa druge strane ja ovde izlažem sa pozicije ministra. Ministar nema pravo dok je na toj poziciji da bude stranački ostrašćen, to je stav koji ja zastupam i on je ministar svim građanima Republike Srbije i mora podjednako da omogući pravo svakom građaninu Srbije“, odgovorila je ministarka.

I bilo bi korektno, da nije nastavila, pa u nekom trenutku otkrila: “Privatno mislim vrlo slično vama”, ali kao ministarka mora da pokaže “veselje” jer je ova zakonska rešenja “međunarodna zajednica pohvalila”. “Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni.“ Dakle moramo zbog drugih, iskreno – ne želimo.

U nastavku je kao i ranije najčešće pominjan Dragan Đilas (što je već dosadilo i bogu i narodu), ali i kandidat za gradonačelnika Beograda Vladeta Janković, u skupštini nazvan „Đilasova marioneta“. Suštinski, Janković je tog dana najčešće potcenjivan jer ima više od 80 godina, tvrdili su da je bolestan, da nema program, da nema snage i da je navodno nekad davno glasao za Đilasovu smenu. Da, i da je elitista i zanima ga samo krug dvojke.

Malo više inspirativan bio im je kandidat za predsednika Srbije Zdravko Ponoš, ali ne preterano. Najčešće se čulo da je on kandidat NATO pakta, da je upropastio srpsku vojsku i da „živog Aleksandra Vučića ne može da pobedi“.

Jeste, čulo se i da „ Đilasovski deo opozicije preti promenom vlasti na ulici u krvi“, te da je „Đilasov, Jeremićev, Ponošev i Vladete Jankovića program – krv, osveta, revanšizam, lustracija, i obećanje, da će srušiti ne samo u Beogradu, sve što je do sada izgrađeno“, ali to je govorio Nebojša Bakarec, pa može i da se prečuje.

 

Zaduženja kao najveći uspeh

 

Ponadali smo se da će se bolje spremiti za drugi dan, kada se na dnevnom redu našlo deset ugovora o zajmovima, koje je predstavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Novac Srbiji treba za puteve, kanalizaciju, reciklažu, brzi internet, razvoj dualnog obrazovanja, i kako je ministar rekao Srbija posle realizacije svih tih projekata neće biti ista.

„To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije“, precizirao je Nedimović. Bilo je i kilometara, i BDPa, i procenata, i deonica, raznih toponima, vinograda i jabuka, škola i banaka. Sad, jeste bilo za pažljivog slušaoca i da će prva faza jednog od projekata neke deponije biti završena tek 2027. godine, ali ko još pamti takve stvari. Ova vlast ima planove – zauvek.

Ako se proveri da su reči kredit ili zajam tog dana izgovorene 54 puta, a Ponoš, Đilas i Janković pomenuti 132 puta, jasno je u kom pravcu je rasprava išla. Pronađen je novi neprijatelj, tajkun među generalima Zdravko Ponoš, a novi refren je da ima nekretnine u centru grada i odakle mu pare?

 

 

Primećen je još jedan negativan trend – broj pominjanja predsednika Aleksandra Vučića pao je na manje od 80 i sve smo već čuli, da vodi odgovornu politiku, da će osvojiti izbore čisto i pošteno, da ima najbolje rezultate, da vodi računa o potrebama građana, da je pobedio mafiju, da je državnik.

 

Šta beše akreditaciono telo?

 

Ministar prosvete Branko Ružić trećeg dana zasedanja, pozvao je poslanike da potvrde Predlog odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, a da imena kandidata nije ni pročitao. Jesu poslanici dobili njihova imena i biografije, jeste da ih možete naći među aktima na sajtu, ako vas baš zanima. Ali da za dve tako važne institucije kandidujete sve same profesore i akademike, a da ni ministar ni poslanici nemaju potrebu da kažu makar nešto o nekom kandidatu, već da samo na kraju glasaju, dosta je neprijatno za same kandidate. Iako među njima ima ljudi sa zaista zavidnim karijerama, stekao se utisak da se nešto bira „ispod žita“. Ministar jeste rekao da je cilj ovog imenovanja vraćanje Srbije u Evropsku asocijaciju za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) ali nije se baš raspravljalo o tome da je Srbija još u martu 2020. izgubila to članstvo, a još manje zašto i šta se čekalo do sad.

 

Naslovna fotografija: Istinomer