Simbioza

Ministri u vladi su bezbrižni, svi odreda radili su dobro. Najavljene rekonstrukcije Vlade će biti, ali to se, naravno, ne odnosi na njih. Ceh će platiti kafe-kuvarice i pomoćno osoblje bez portfelja. Pod uslovom da se pomoćnim osobljem ne naziva osoba s ministarskom funkcijom. Najbezbrižniji su predsednik vlade Ivica Dačić i njegov prvi potpredsednik (ili beše obrnuto?), oni nit’ su osoblje, nit’ kafe-kuvarice. Oni su genetski modifikovana tvorevina političkog mutanta za sva vremena. Priznati na poslednjim narodnim izborima, nedodirljivi, kompatibilni kao božić i badnji dan. Do sudnjeg dana. U tumačenju te simbioze nevešto se okušao Dačić: „Između mene kao premijera i njega kao mog zamenika, oko ovog pitanja (pitanje se čita kao Kosovo i Metohija) prisutno je jedinstvo…”.

Simbioza je, međutim, očigledna u nečemu drugom, u onom delu Dačićeve izjave kojom dominira imenica „zamenik“, a kojom je Dačić, valjda, želeo da istakne svoj primat u preduzeću kojem rukovodi. Aleksandar Vučić mu, u tom kontekstu, dođe kao pomoćnik s portfeljem. Ni Vučiću nije strana simbioza, ali je on vidi sasvim drugačije. On ne da nije Dačićev zamenik/pomoćnik u rešavanju državnih problema, nego je onaj koji upravo namerava da ga na mestu šefa firme zameni/smeni. Valjalo bi tada pitati Dačića šta misli o obliku jedinstva sa svojim „zamenikom“. Biće mučno.

Priznajem, i meni je pomalo muka, nije mi svejedno, sve je to meni sumnjivo, smuti pa prospi, muče i mene neke dileme. Nastavljam tekst čim pozovem svog oca Stanislava, profesora biologije. Kaže Stanislav: „Postoji, sine, nekoliko oblika najintimnije – ta reč mi je posebno bila važna za tekst – simbioze u užem smislu, pa ih treba shvatiti i prema tome da li oba člana imaju koristi od te zajednice. Ako je imaju to je mutualizam, ako korist ima samo jedan a drugi je nema, ali ne trpi ni štetu, onda je to komensalizam. U slučaju da jedan ima korist, a drugi trpi štetu, to je parazitizam“. Ček, malo, stani. Džabe, neumoljiv je: „U simbiozi žive rak samac i ljuštura puža, sasa (vlasulja) i rak, imela je poluparazit na kori hrasta, a simbioza algi i gljiva daje lišajeve. I ne zaboravi, krpelj je parazit“. Hvala, tata, dovoljno je.

Dalje ću morati sam da koristim analogiju i druge srodne naučne metode u istraživanju istinske političke ljubavi. Koje nema. Pobogu, kakva to ljubav može da postoji između poslanice, devojke bez zanimanja (neko tvrdi da se to zove manekenka, top model ili tako nekako) i poslanika, vlasnika penzije, zaposlenog u Skupštini preko Omladinske zadruge? Pa, nije vam to simbioza legendarnog graditelja mostova i pevaljke. Takva je već prirodnija, gde on pobode pilon, tu ona mikrofon u ruke. To je pravi oblik najintimnije simbioze. Uostalom, pevaljka i ne sedi u skupštinskoj klupi. Sedi u krilu.

Zbog simbioze, najkompleksnijeg odnosa između živih bića koji podrazumeva i međusobno dejstvo raznorodnih vrsta u bliskoj zajednici u određenom vremenskom periodu, moguća je i onakva navodna opuštenost ministara pred rekonstrukciju vlade. Kao što nije iznenađujuće to što ona dvojica nedodirljivih glumataju da su jedinstveni i u porazu. Odavno se zna ko je u tim odnosima rak samac a čija mu ljuštura služi kao sklonište; zna se i koje gljive s kojim algama koji lišaj čine, kao što je svima jasno ko je na ministarskim foteljama imela a ko krpelj. Takvih je na drvenariji u Nemanjinoj 11 najviše. Pažljivo sam slušao oca, pa u političkom tumačenju simbioze zaključujem da je to skupina mutualista koji žive kao paraziti. Uglavnom kao štetočine.