Rođendanska runda
Sedma runda razgovora predstavnika Beograda i Prištine – kakav ružan izraz za političke pregovore, preuzet iz sporta koji slovi za plemenitu veštinu! – završena je još jednom pobedom ničega i konstatacijom – nema dogovora, postignut napredak! U igri dominama to se zove duplo golo. No, oni koji tamo nisu igrali domine, jeli su tortu koju je, specijalno za tu priliku i taj dan, umesila baronesa Keti za svoj 57. rođendan. Ko ne zna ko je ona, neka se ne stidi neznanja, ni ona nije znala ko je Tomislav Nikolić kad joj je letos gostovao u Briselu. A nije joj bio rođendan. Posle pojedene torte, društvo se razišlo poručujući: vidimo se 2. aprila. Ako bi moglo i 24. dana tog meseca, a za taj dan tortu da umesi Tači.
Onda je usledilo ponavljanje ponovljenog, sve ono što se od grogiranih boksera moglo čuti i posle prethodnih šest susreta u briselskom ringu. Nokaut se još čeka. „Bio je ovo jedan težak dan“, kaže Dačić i dodaje da je „Srbija opredeljena i privržena dijalogu, ne radi to zbog datuma, već zbog toga što želi da reši problem“. Datum se, naravno, odnosi na približavanje Evropskoj uniji, ne na ovaj u kojem je s Tačijem pevao Eštonovoj „Danas nam je divan dan…“
Gotovo istovremeno, stranka prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića najavila je ono što nije nikakva tajna, Vučića za predsednika vlade kada briselska gungula bude okončana. Dačić, valjda, odatle direktno ide u legendu. Vučićeva replika na događaje s proslave rođendana bila je apokaliptična, očekuje nas 11 dana pakla. Uz ono što nam na domaćim televizijama sleduje u obluku jahača Apokalipse, koji predvođeni „Velikim bratom“ jašu s „Farme“, to se svakako može smatrati kataklizmom. Funkcionerka URS-a, u vladi zadužena za evrointegracije, Suzana Grubješić najavila je da „Treba otvoreno reći da bi nedobijanje datuma za početak pregovora o članstvu bilo shvaćeno, nikako drugačije, nego kao zaustavljanje Srbije na njenom evropskom putu“. Shvatili smo, Atlantida nam ne gine.
Ono što niko ne izgovara, odavno se naslućuje. Još jedan kosovski boj je izgubljen, ali će – kao i onaj davni protiv Murata i skorašnji protiv NATO snaga – biti proglašen istorijskom pobedom mrskog neprijatelja. Sve što Srbija bude, eventualno, dobila na severu Kosova i Metohije biće minimalan dobitak u odnosu na već izgubljenu teritoriju cele Pokrajine; sve što albanska strana izgubi na severu samoproglašene države biće za nju veliki gubitak u odnosu na ono što je dobila proglašavanjem nezavisnosti. Zadovoljnih nema, to je rezultat kompromisa koji će boleti kao aperkat i odzvoniti kao gong posle nokauta.
I pošto su se pred kamerama rukovali, Dačič i Tači su istim avionom odleteli iz Brisela u Njujork, gde će ovaj drugi reći da će od Beograda tražiti kompenzaciju za ratnu štetu. Odakle Beogradu pare, da ih ima Dačić bi Eštonovoj za rođendan darivao nešto skuplje od šala i rukavica. No, osim što nas ti artikli podsećaju na sirotinjsko poreklo, oni su i dobar poklon u vremenu martovske ćudi. Kada krene na bal u Bakingem, dvorska dama Keti neće imati problem s nazebom, a kad se oslobodi Dačićeve vunice, bljesnuće na njoj Tačijeva ogrlica kojom ju je ovaj obradovao za rođendan. Nema dileme šta bolje greje, kao što je izvesno da ring u Briselu ne poštuje sveto pravilo plemenite veštine – zabranu udaraca ispod pojasa.
