Prvi put sa premijerom u obilasku školskih toaleta
U sve, žurnim korakom, u radnom bledo-plavom sakou, stupi gospodin premijer Vučić Aleksandar. Dadoše mu uzme soli i pogače, stade pred onu „Obnovimo Srbiju“ tablu, uvedoše ga u dvorište, svi „meštani“ ga dočekaše sa aplauzima i ostalim ovacijama. Premijer odmah pređe na posao i obaveze, stade, upališe se kamere televizija sa nacionalnom frekvencijom, i specijalna i mnogo talentovana izveštačica RTS-a, koja istraživački prati sve podvige premijera, bi spremna. Pa premijer u kamere reče: Presrećan sam što se nalazimo ovde u srcu Srbije, u selu Rajković, ispred škole „Živojin Mišić“, jer malo ko je ovde dolazio, ponosan sam što smo rešili da obnovimo sve škole, sve domove zdravlja, sva obdaništa, sve socijalne ustanove…
Odsluša aplauz koji nije hteo da se smiri, pa nastavi: Vama sam zahvalan što ste tu, jer mali broj ljudi je verovao da ćemo ikada krenuti u akciju o kojoj sam govorio, da obiđemo svaku školu, da vidimo kako izgledaju toaleti… tako ću da radim sve dok svako naše dete ne bude imalo čiste toalete, čistu učionicu, čistu tablu, i dobar sunđer da tu tablu obriše…
Kad završi, aplauzi nastaviše da aplaudiraju. Pred premijera spontano ispade stariji čovek, selo Mratišić, ima da kaže veliku muku, ali dočekao je da im dođe pravi čovek. Vučić upita, očem’ se radi dobri čoveče, a dobri čovek reče da nemaju put, ni metra asfalta, mnogo dece, a prašina velika. A koliko dugo nemaju put, upita premijer, a dobri čovek odgovori, jedno 40 godina. Vučić zatraži tajm-aut, iskonsultova se sa SNS predsednik opštine Mionica, koji reče da asfaltiranje u planu, ima 4 kilometra, asfaltiraće po 500 metara godišnje. Dobri premijer uze računa u svojoj dobroj glavi, pa reče dobrom čoveku: Imate kilometar asfalta u ovoj godini, što je sto posto više od planiranih 500 metara, je l’ u redu! Dobri čovek se složi sa premijer matematiku, „meštani“ dadoše veliki i buran aplauz.
Sve nastavi u školsku zgradu, pogledaše šta ima u prostoriji koja predstavljala fiskulturnu salu, pa premijer komandova: Da vidimo toalete! Pređoše u drugi deo zgrade, obiđoše učionice, nađoše toalete, za premijerom upadoše kamere, ne bilo mesta ni za resorne ministre, koji su resorno ostali kod vrata. Izađoše napolje, udari aplauz „meštana“, Vučić s nogu odasla poruku: Važno je da niko od dece ne ide na čučavce, jer mi idemo u budućnost! Pa opriča kako je, kad je najavio obilazak toaleta, dobio pismo od nastavnice iz Aleksandrovca, Rasinski okrug, još mnogo pisama nastavnika, sa rečima: Hvala vam, to nam je važnije od svega!
Onda žurno, uz aplauze „meštana“ koji su prešli u skandiranje krenu u nastavak nedeljne službe. Pred ulaskom u kola dozva ga postrojena grupa Roma, završili ekskurziju, regulisali sve somun-sendiče iz onih žutih providnih kesa, sa molbom da se slikaju. Prihvati, ovi se skupiše oko njega, po škljocanju aparata, viknuše za njim, uz reči da je najbolji predsednik: Dođite nam u Nanomir!
Sledila je poseta Ljigu, kad Vučić stigao pred srednju školu „1300 kaplara“ sve beše spremno, velika grupa „meštana“ je sve udarala levom o desnu. Tu otiš’o pravo u toalete, resorni ministri Udovičić i Verbić, sa direktor javnih ulaganja Marko, opet resorno ostali ispred vrata. I tu obiš’o sve učionice, okupljenim „meštanima“ poručio: Želim da vam se zahvalim dragi građani što ste došli, što se radujete obnovi ove škole, znate da sam obećao da ću da obiđem svaku školu, ambulantu, obdanište… Bilo i: Dobio sam pismo od nastavnice iz Aleksandrovca, Rasinski okrug, i ona mi je rekla da se, kao hiljade nastavnika, obradovala obnovi škola i toaleta… Svi „dragi građani“ udariše desnom o levu, nisu se štedeli ni resorni ministri… A o svemu više i detaljnije u „sineopsis“ reportaži u nedeljniku „Vreme“.
Autor je novinar nedeljnika „Vreme“.
