Provladini mediji o smrti Ratka Mladića: General „ubijen“ u Hagu
„Ubijen“ Ratko Mladić. „Hag ubio tvorca Srpske“. General se „upokojio“ s krstom u ruci. Predsednik Vučić je „pre nedelju dana tražio od Haga da pusti Mladića u Srbiju“, ali je zahtev odbijen. „Dok Srbija, Srpska i Srbi žale zbog smrti generala“, koji će biti sahranjen uz vojne i državne počasti, „blokaderi“ i „monstrumi“ „slave“ njegovu smrt. Ovako su provladini mediji izveštavali o smrti Ratka Mladića, izostavljajući da je pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni.
Vest da je osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić umro 27. avgusta, u 84. godini života, gotovo je potisnula sve druge vesti na naslovnim stranama provladinih medija. Pored neskrivenog žaljenja zbog smrti generala, pojedini tabloidi plasirali su i lažne vesti.
„Zločin posle torture u Sheveningenu – Ubijen Ratko Mladić – General ispustio dušu u haškom kazamatu“, pisao je Informer. Citiran je Milorad Dodik, koji tvrdi da je ovo „ubistvo“, kao i Vojislav Šešelj koji kaže kako su „hteli što pre da ga ubiju“.
Večernje novosti pišu da je „Hag ubio tvorca Srpske“, dok Alo na naslovnoj takođe citira Dodika.
TV Informer u svojim centralnim vestima tvrdi da je „Haški tribunal ugasio život generala“, a na početku dnevnika emitovao je arhivske snimke Mladića u uniformi, podvučene pesmom „Generale, generale, nek je tvojoj majci hvala“.
Mladić je umro dok je bio hospitalizovan u Hagu, a u trenutku smrti čekao je prebacivanje u neku državu radi izdržavanja preostalog dela kazne, saopštio je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale. U saopštenju se navodi i da je sudija Grasijela Gati Santana naložila punu istragu o okolnostima njegove smrti. Mladićevi advokati i porodica prethodno su više puta tražili da mu bude omogućeno lečenje u Srbiji, što je sud odbijao. U nedavnom zahtevu odbrane, navedeno je da pati od hronične bolesti „srca i bubrega, dijabetesa i moždanih udara“.
Iako se predsednik Srbije u danu kad je Mladić umro nije oglašavao, više provladinih medija objavilo je da je Vučić „pre nedelju dana tražio od Haga da pusti Mladića u Srbiju“, ali da je zahtev odbijen.
Referisali su na Vučićevo obraćanje od 18. avgusta kada je rekao da je od ministra pravde Nenada Vujića obavešten da je Mladićevo zdravstveno stanje vrlo teško.
„Ne razumem zašto nekome ne dopuste da poslednje dane provede van zatvorske ćelije. Ali, da li sam posebno začuđen? Nisam“, rekao je tada Vučić i dodao da ne razume te principe.
„To nema veze ni sa njihovih presudama ni sam tim šta ko misli o generalu Mladiću. Ima veze samo sa humanim odnosom prema nekom čoveku.“
Dan nakon Mladićeve smrti, predsednik je izjavio da je Hag želeo njegovu smrt iza rešetaka.
„Nisu hteli da umre u Srbiji, gde je želeo. To je anticivilizacijsko ponašanje bez presedana. Ovih dana sam svedok najtežih pritisaka, kako iz regiona, tako i iz zemlje i sveta. Ko će od nas snažnije da opsuje preminulog generala. Ja u tome da učestvujem neću“, rekao je, između ostalog, Vučić.
Dodao je da ukoliko Mladićeva porodica bude želela da bude sahranjen u Srbiji, da će država pomoći da bude urađeno na dostojanstven način.
Prethodno je ministar pravde Nenad Vujić potvrdio saznanje urednika Informera, Dragana J. Vučićevića, da će Mladić biti sahranjen uz sve državne i vojne počasti. Prema navodima medija, Vujić je za banjalučku Alternativnu televiziju rekao da će najverovatnije biti sahranjen na Topčiderskom groblju u Beogradu pored ćerke Ane, što mu je navodno bila i poslednja želja.
„General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano“, izjavio je Vujić.
Narativ o „nehumanosti“ i odgovornosti Mehanizma za krivične tribunale za Mladićevu smrt, na istoj je liniji sa zvaničnim stavom Rusije. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da Mehanizam „snosi punu odgovornost za ono što se dogodilo Ratku Mladiću“ i da je njegov slučaj „bio upečatljiv primer dvostrukih standarda i antisrpske pristrasnosti tribunala“.
Istovremeno, predstavljanje Mladića isključivo kao generala, ali ne i kao osuđenog ratnog zločinca, bilo je prisutno u svim provladinim medijima. Zbog čega je Mladić bio osuđen na doživotni zatvor, nisu mogli da čuju ni gledaoci RTS-a. Umesto toga u najvažnijim vestima na početku drugog Dnevnika, RTS je emitovao arhivski snimak Mladića u uniformi i njegovu izjavu: „Ja sam general Mladić, o meni su vam svašta pričali, je l’ tako“. Identičnom izjavom otverene su i centralne vesti na TV Prva.
Paralelno se gurao narativ o njegovom patriotizmu i herojstvu. TV Informer za njega kaže da je „srpski sin“, za Večernje novosti je „tvorac Srpske“, dok Kurir citira reči Darka Mladića da su poslednje reči njegovog oca navodno bile „Srbija majka“.
Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske prikazan je i kao vernik. Večernje novosti, Alo i Srpski telegraf i Kurir na naslovnim stranama ističu da se Mladić „ispovedio, pričestio i odmah upokojio s krstom u ruci“. Srpski telegraf ide i korak dalje, navodeći da je „Bog uzeo generala pred Veliku Gospojinu“, što je, kako ovaj tabloid tumači, „znak da je duša čista“. Politika u jednom od niza tekstova na portalu piše da je Mladić otišao pred „jedini nepogrešivi sud – sud Božji“.
Nije izostalo ni targetiranje političkih protivnika. Podsetili su provladini mediji kako su bivša vlast i Boris Tadić „gladnog Srbina poslali haškim dželatima“ i „haškim zlikovcima“. Nastavilo se obračunom s „blokaderima“, koji „histerično slave smrt generala“ dok „Srbija, Srpska i Srbi žale“, kako je objavio Informer. Diskreditacija protivnika kao antisrba dodatno je pojačana stavljanjem u isti rang sa spoljnim „neprijateljem“ – „blokaderi, ustaški i džihadistički mediji uveliko slave zbog Mladićeve smrti“.
Tužilaštvo u Haškom tribunalu podiglo je optužnicu protiv Ratka Mladića u julu 1995. Optužen je za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovječnosti u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1995. godine.
Skoro 16 godina bio je u bekstvu, dok nije uhapšen u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Vest o hapšenju 26. maja 2011. godine saopštio je tadašnji predsednik Srbije Boros Tadić. U danu hapšenja Mladića, tada predsednik SNS-a Aleksandar Vučić nije se oglašavao, a sutradan je na konferenciji za novinare pročitao saopštenje svoje stranke u kome se, između ostalog, navodi da „Srbija ima nesporne i nedvosmislene međunarodne obaveze i prava, koje je sama preuzela donošenjem zakona u Narodnoj skupštini i da je u takve obaveze spadalo i hapšenje generala Mladića“.
Mladić je 31. maja 2011. prebačen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu. U novembru 2017. prvostepeno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Sud je utvrdio da je kriv za deset od 11 tačaka optužnice, među kojima su genocid, ubistva, teror, proterivanje i napadi na civile. Pravosnažno je osuđen 8. juna 2021. na doživotnu kaznu zatvora. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini, uključujući opsadu Sarajeva.
