Predsednički govor na inauguraciji: Svega je bilo, a ničeg nije bilo

Govor na predsedničkoj inauguraciji ne mora da bude epohalan, jer je to, pre svega, protokolarna stvar, ali očekuje se neka novost, neka ključna vest. Jeste da nije podnošenje ekspozea premijera, ali ako se neki predsednik, kao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odluči da govori skoro sat vremena, onda bi se očekivalo da se u taj govor uloži ozbiljan trud, da sve “grmi” od jakih poruka. Šta tačno hoćemo, šta tačno nećemo. Možda je poruke razumeo ko je trebalo da razume, ali za građane zaista nije izrečeno baš ništa novo. A i ovo izrečeno nismo svi sve shvatili.

Kako su izgledale naslovne strane dnevnih novina dan nakon polaganja zakletve? Evo na primer, predsednik Vučić govorio je dosta dugo, a za naslove su izvučene reči iz same zakletve! U nekim listovima kažu – spektakl! A onda jedni “Čuvaću Kosovo i Srbiju, tako mi Bog pomogao! Živela Srbija!” ili “Čuvaću mir stabilnost i Kosovo i Metohiju”. Drugi kažu “Vučić do 2027, šef države objavio najvažnije ciljeve”, ali ne ističu nijedan cilj,  ili citiraju “Srbija je moj jedini ideal”, što ne znači praktično ništa. Treći se nisu ni malo potrudili već prosto objavili “Zakletva Bogu i narodu” ili “Počeo drugi madat Aleksandra Vučića”. Čak i listovi koji nisu naklonjeni vlasti nisu izvukli ništa iz govora, već to što je zakletva položena “bez opozicije, pred obožavaocima”.

I nije do neiskustva ili nepažnje novinara, već je svako ko je pratio govor predsednika nakon polaganja zakletve, mogao samo da čuje kako kroz veliku salu Skupštine Srbije odzvanja praznina izrečenih fraza. Kakav je to govor bio, kad je jedina polu vest bila da on očekuje da nova Vlada bude formirana do kraja jula “jer on ne može sve sam”.

“Formiranje nove Vlade je, rekao bih od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome, a to ne mogu sam iako kao neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima u kojima opet možemo da budemo oštećeni, pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih.”

Kojim sankcijama, kome, kojim čudima? Da li se predsednik umorio ili su pisci njegovog govora ostali bez inspiracije jer odavno važi pravilo da Vučić u Srbiji može da izgovori bilo šta i dobije aplauz. Da li je trud da se sroči pristojan govor izostao kad se shvatilo da će biti pročitan pred poslanicima starog saziva u kojem nema opozicije i koji je frenetičnim aplauzom prekidao predsednika kad god je bilo prigodno? 

 

Pratićemo šta je obećano

 

Sam sadržaj obraćanja bio je očekivan. Bilo je slično kao i prošli put ili bilo kad kada se predsednik obraćao građanima, beskrajnog uvoda, malo citata, ciljevi neodređeni, način njihovog postizanja – neuhvatljiv. Svega je bilo, a ničeg nije bilo.

Zato mi nećemo analizirati jednu po jednu rečenicu, već samo navesti najupečatljivije, one koje su se našle tu samo zato što lepo zvuče onome ko ih izgovara. Obećanja ćemo pratiti narednih godina.

Za početak, kako zvuči kad Vučić kaže “želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju”. Pritom je zaboravio da pomene da će zbog toga, konačno makar formalno napustiti  čelo Srpske napredne stranke, jer ovako čak i da ne znamo kako deli novinare, kako deli opoziciju, kako tretira bivšu vlast, recimo da zvuči neiskreno. Pre pet godina rekao je da će tražiti zajedništvo i boriti se za njega. 

Nije ono potrebno meni lično, politički sam se ostvario, odavno, na izborima, sve političke ambicije sam iživeo, oborio sve izborne rekorde, nemam više šta da dohvatim na tom nebu, ali, to zajedništvo, potrebno je Srbiji, i svakom čoveku u njoj”, rekao je Vučić 2017. godine kada je takođe obećao da će biti predsednik svima. Nakon toga usledilo je pet godina optužbi, uvreda, svađa, bojkota skupštine, bojkota izbora, pa i “krvavih košulja”.

Povezan sadržaj
Tamara Tančić 16. 2. 2021.

 

“Saveti i molbe” novoj vladi 

 

Kada je predsednik pomenuo prioritete vladavine, svi novinari u skupštini su hvatali beleške čekajući vest. A on kaže “mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad. Svi citirali, svi objavili. A šta to znači? Šta je tu glavno? Šta je ovo Evropa, zdravlje i rad?  Rad, rad i rad, da li to znači nešto i za radnike koji strahuju od otkaza, ili će predsednik mnogo da radi? Ili je taj rad povezan sa ohrabrivanjem Vlade da jače sprovede dualno obrazovanje, da svi rade što pre, da ne gube vreme po fakultetima?  Proverili smo – i pre pet godina isto mir, težak rad, nezavisna i slobodna Srbija. Tada je bilo i jačanje odbrambenih kapaciteta, što je ispunjeno, ali  i “unutrašnji dijalog” ako se iko još seća te ideje.

Od Vlade je tada tražio ubrzanje reformi, od nove Vlade to je zatražio i pet godina kasnije. Predsednik partije koja ima ogromnu većinu u Skupštini kaže da je “uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od njegovih saveta i molbi.” Pre svega da u njoj budu zastupljeni Mađari, Hrvati, Bošnjaci i Romi, Albance nije pominjao.

Od nove Vlade očekuje evropski put, o Kosovu opet najavljuje kompromis. Kad izgovori “Pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije?” ne kaže kome se obraća. Kao što nam nije otkrio ni ko je veliki evropski lider sa kojim je sedam sati razgovarao. A eto, to bi bila baš prava vest, da saznamo koji je to političar, važan i snažan, predsedniku Srbije rekao: 

Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš, možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje.”

Najave ulaganja u energetiku, zdravstvo, obećanja da će hrane biti, da će plate i penzije da rastu – to je došlo pri kraju. Kao i po ko zna koji put lament nad praznim selom i padom nataliteta. 

“Ne ljutite se”, moli predsednik, ali “mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci. Divini su kućni ljubimci. I pas i mačka i papagaj i konji ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi, mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece”, rekao je predsednik i ponovo nudio nastavak mera za podsticanje nataliteta koje do sada nisu dale velike rezultate. Neke nove nije pominjao.

 

Ja rekoh i dušu spasih 

 

Dva puta je Vučić nešto rekao kako bi “spasao dušu”, i to kada je reč o aktuelnoj situaciji, mada nije precizirao. Prvo da je ponosan na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. 

Kod nas su dobrodošli i Dostojevski i Šekspir i Gete i Hemingvej”, rekao je predsednik misleći valjda na lektiru, nije pominjao dobrodošle savremenike. I kada se obraćao zapadnim zemljama i molio da imaju razumevanje za naš odnos prema Rusiji , tačnije “da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to”. (U šta?). Onda je ponovio: 

I ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam i da znam ove stvari uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane”, dodao je još Vučić.

Boga je pomenuo na početku kada je sam na kraju zakletve dodao “tako mi Bog pomogao”, i na kraju kada je citirajući Rebeku Vest obećao da će mu se moliti: “Gospode, dopusti mi da se držim srpski”.

Dotakao se predsednik u svom govoru i puteva, i medalje u boksu i Otvorenog Balkana i Republike Srpske. Zahvaljivao se i Dodiku i Patrijarhu, i porodici, citirao je Konfučijea, Marka Aurelija, Andrića. 

Sve to znamo dok čitamo stenografske beleške. Kad probamo da se setimo sami, sutra ili sledećeg petka, šta je ostalo od onoga što nam je predsednik govorio, setićemo se možda dela zakletve i da će nova vlada valjda biti do jula. 

Naslovna fotografija: Fonet/Milica Vučković