“Povećanje plata i penzija će biti. Tačka. Konačna odluka o tome biće doneta nakon poslednje ovogodišnje revizije sporazuma, u oktobru. Ja sam vrlo konzervativan po tom pitanju i ne prihvatam preoptimistične prognoze, ali će Srbija imati povećanje plata i penzija jer je za to stvoren prostor“, izjavio je pre neki dan premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Aleksandar Vučić Foto: Twitter
Iako ovog puta premijer nije govorio o procentu povećanja penzija, početkom avgusta u razgovoru za časopis „Fokus mani“ rekao je:”Do kraja godine hoćemo da povećamo penzije za jedan ili dva odsto. I ovde smo uveli reforme, žene su odlazile u penziju sa 60 godina, mi smo to povećali na 65″. Za simbolično povećanje od dva odsto neki bi rekli „znači i toliko“, a Udruženje sindikata penzionera Srbije takve najave nazivaju manipulacijom. Portparol tog udruženja Vladimir Dedić nedavno je kazao da su ove najave za potrebe predostojećih izbora.
Tanjug, 25. 8. 2015. godine
„U Srbiji nisu zadovoljni prosvetari, medicinski radnici, policajci, vojnici, kao ni mali broj zaposlenih i dosta nezaposlenih, a ostali su samo penzioneri kojima pokušavaju da manipulišu, povećanjem penzija i to je teško spinovanje“, rekao je Dedić.
Protest Udruženja sindikata penzionera Srbije Foto: USPS
I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Istinomer da razume da je priča o povećanju penzija politička, podsetivši na odluke o nerealnim povećanjima penzija koje su i ranije vlasti donosile.
„Ako bismo gledali strogo iz ugla javnih finansija Vlada bi mogla da pronađe novca da podigne penzije i plate za nekoliko procenata. Sada je pitanje da li ćemo se naći u istoj situaciji kao što smo se našli u oktobru prošle godine kada nam je Vlada govorila da će, ako ne bude došlo do smanjenja plata i penzija, zemlja bankrotirati. Ne vidim da se nešto toliko radikalno promenilo za ovih šest meseci i da nam je sada tako dobro da možemo da se ponašamo ovako“, ističe Savić.
On smatra da MMF može da napravi izuzetak i dopusti Vladi Srbije da sprovede predloženu meru povećanja plata i penzija i to iz nekoliko razloga.
“Nijedna zemlja u okruženju nije smanjila plate i penzije, dok su rezultati ostvareni u konsolidaciji javnih finansija iznad očekivanja. Tako se povećanje penzija može posmatrati kao motivacija i za Vladu i za građane za nastavak reformi. Takođe, do ove promene u aranžmanu može doći i uz uslov da se u narednih nekoliko meseci otpusti višak zaposlenih iz državne administracije”, naglašava Arsić.
Međunarodni monetarni fond Foto: Twitter
A upravo je smanjenje administracije jedna od mera iz sporazuma sa MMF-om. Pored toga, Srbija mora da reši problem preduzeća u restrukturiranju, nenaplativih kredita, kao i da napravi reorganizaciju javnih preduzeća. Dobar balans fiskalne i monetarne politike uz nisku inflaciju za premijera Vučića predstavlja dokaz da je Vlada dobro i odgovorno radila i da ćemo dobiti pozitivnu ocenu misije MMF-a, koja se ovih dana nalazi u Beogradu. Kao i mnogo puta ranije, Vučić je istakao da imamo nedovoljno kapitalnih investicija. O drugim pokazateljima urušene srpske ekonomije nije bilo reči. Naime, javni dug se i dalje povećava – danas je na nivou oko 75 odsto, dok je 2008, pre ekonomske krize, on iznosio 45 odsto BDP-a. Takođe, rast BDP može se nazvati simboličnim. Ekonomisti podsećaju da pola ili jedan odsto rasta BDP-a nije dovoljno za izlazak iz recesije.
Za ovaj procenat rasta profesor Ljubodrag Savić kaže da je na niovu statističke greške i da nam nije dovoljan ni da pokrijemo troškove kamata.
„Ove godine za servisiranje kamata moraćemo da izdvajamo 140 milijardi što predstavlja 3,5 odsto BDP-a. Dakle, naš prirast neće biti dovoljan za servisiranje kamata. U Grčkoj je, na primer, učešće kamata u BDP-u 4,5 odsto, a ova zemlja predstavlja sinonim zaduženosti. Iz ovoga se vidi da je stanje naših finansija loše. Ima stvari koje su urađene dobro, ali je pitanje koliko su održive. Kada se sagleda cela situacija ne može se reći da smo ozbiljnije krenuli napred“, smatra Savić.
Neizvesno spajanje “Koridora” i “Puteva Srbije”
O jednoj od obaveza iz sporazuma sa MMF-om ovih dana se uopšte nije govorilo. Naime, dok je pre nekoliko meseci posebno ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović spajanje preduzeća „Koridori“ i „Putevi Srbije“ nazivala neophodnim, sada možemo da čujemo da se od te ideje polako odustaje. Tako je nedavno ministar finansija Dušan Vujović na pitanje novinara zašto ova dva preduzeća još nisu spojena, rekao da je neko u prethodnom periodu insistirao na razdvajanju, dok se sada insistira da ta preduzeća budu spojena.
B92, 21. 8. 2015. godine
“I jedno i drugo rešenje je dobro ako daje rezultate, trenutno mi se čini da postoji jako mnogo otpora i mi ćemo tražiti rešenje koje je efikasno, a da li će to biti baš onako kako je neko zamislio, to ćemo rešiti u hodu. Jako je važno da ta dva preduzeća daju očekivane rezultate”, rekao je Vujović.
Zorana Mihajlović Foto: Fonet
Ekonomista Milan Kovačević za Istinomer kaže da ne zna razlog zbog čega to još nije urađeno.
„Mislim da bi bilo dobro spojiti ta preduzeća, a pretpostavljam da se to ne događa, jer bismo onda umesto dva imali samo jednog direktora“, ističe Kovačević, dodajući da stvaranje više preduzeća u okviru “Srbijagasa” i “Železnica Srbije” samo lepo izgleda.
“Ideja je da ta preduzeća i funkcionišu odvojeno, a to se još uvek nije dogodilo. Kod ‘Srbijagasa’, dakle, jedno preduzeće bi trebalo da se bavi samo transportrom, a drugo samo prodajom. Čitava ideja je da nekome ko može da kupi gas na toj istoj relaciji bude omogućeno da „progura“ gas kroz isti gavosod, odnosno da ne bude monopola. Što se tiče Železnica, nastala su 4 preduzeća i to osim formalne registracije uopšte nije profunkcionisalo”, zaključuje Kovačević.
