Pekar, lekar, apotekar…
Nekada su apoteke, poput pekara, bile oličenje čistoće i čistote, besprekorno sterilne i otporne na sve vrste bubašvaba, crva i gmazova. U njima je mogla da se pronađe i najbolja nemačka „medicina“. Može i sada. Na veliko.
Nedavno uhapšeni otkupljivači lekova „na angro“ sumnjiče se da su, kao ovlašćena doktorska lica, sa farmacijom bili u bliskijim poslovnim vezama nego što to dobar ukus nalaže. Sumnje kažu da su lekari sa dobro ispečenim farmaceutskim zanatom kupovali preko sve mere apotekarske vage. Druga vaga izmerila je štetu tešku milione evra. Pohapšenim lekarima stavlja se na teret da su stvarali zalihe lekova nekoliko puta veće od potrebnih a da su za tu svrhu šurovali sa farmaceutima sveta što je kao posledicu dobilo lekarsko posedovanje brojnih stanova, punih sefova para i još nekih trica i kučina koje se ne kupuju u apoteci.
O šurovanju lekara i farmaceuta znalo se još u Hipokratovo doba, zaklinjali su se jedni drugima. Sveto lekarsko zanimanje poneli su mnogi časni od kojih očekujemo pomoć ali i oni koji su se više zaklinjali magacinskoj robi nego lekarskoj etici. Pali su na obema stranama. Svu robu nisu prodali, etiku jesu. To ih je koštalo promene nadležnog ministra, više nisu pod ingerencijama Tomice Milosavljevića, na revers ih je uzeo Ivica Dačić.
Smatra se da je farmakološka mafija jedna od pet najjačih u svetu, sa decenijama razvijanom mrežom i ogromnim kapitalom koji otvara sva vrata na koja pokuca. Pipci lekarsko-farmaceutske „hobotnice“ pušteni su i na ovo, odavno bolesno, podneblje. Uprkos tolikim lekovima, bolesno neizlečivo. Boleštinom su isflekani i pojedini beli mantili nedavno zamenjeni sivom čojanom uniformom s brojem.
Ako policija začeprka ispod beline mantila mogla bi da nabasa na mnoge koji su prekomerno crno voleli proizvode farmaceutske industrije. Takvom nečem ne treba se nadati. Kakav smo narod pričali bismo da policija ugrožava zdravstveni sistem. Ne treba nam još jedna afera kojom ćemo ispirati usta dok nam glavobolju ne izleče aspirini kojima je istekao rok trajanja.
Ministar Tomica se potrudio da nam objasni rad lekara u teškim uslovima i posle te epike sažalismo se nad obolelim zdravstvom. Na mnogo puta traženu ostavku ministar je odgovorio potrebom za još jedno pružanje hitne pomoći njemu i njegovom resoru. Ne pada mu na pamet da izvrši politički harakiri zbog tamo nekih dobavljača i sakupljača zaliha losiona protiv ćelavosti i čajeva za probavu. To su samo magacioneri za tu priliku obučeni u bele kamuflažne mantile.
Narod mora da se leči a usput se pomalo i drogira, nacija je odavno na bensedinu. Možda joj se zbog toga sve i pričinjava, halucinira. Kad ne znaš šta ćeš sa sobom pravac – apoteka. U carstvo sterilnosti pomada i kremica, tamo gde nekada nije bilo žohara. U estetiku narušene etike. Tamo teku med i mleko, čisti kao apotekarska ustanova.
