Tokom 2010. i 2011. godine iz budžeta grada Čačka za udruženja građana je izdvojeno gotovo 32,5 miliona dinara. Više od četvrtine tog iznosa pripalo je samo jednom udruženju – Bratska pomoć – za posao popisa nepokretne imovine poreskih obveznika. Još zanimljivije je da su udruženje osnovali su članovi gradske uprave, a od troje osnivača, dvoje je bilo u komisiji koji su odlučivali o dodeli sredstava.

Iz gradske poreske uprave kažu da popis obveznika nisu mogli sami da obave jer nisu imali dovoljno zaposlenih, pa su zato angažovali udruženje koje je upravo sa tim projektom apliciralo na konkursu za dodelu sredstava. Predstavnici drugih udruženja kažu da bi i sami prijavili takav projekat da su znali da je to moguće, te da nije u redu što je „Bratska pomoć“ dobijala toliko veći iznos od ostalih.

„Da smo znali da postoji mogućnost da konkurišemo sa tim projektom verovatno bi i mi konkurisali i verujem da bi to daleko bolje uradili i za manje novca. Imamo stručne ljude koji bi sve to odradili. To je očigledno politička stvar. Nemoguće je dodeliti tolika sredstva jednom udruženju a velikom broju udruženja ništa ili krajnje skromna sredstva. Mi smo jedne godine dobili svega 40.000 dinara a druge ništa. Šta i kako su radili to oni najbolje znaju, da li su na to uticale rodbinsike ili političke veze na raspodelu sredstava sve to može da se vidi u opštini.“ (predsednik udruženja „No mobing“ Obrad Luković)

Među osnivačima „Bratske pomoći“ nalaze se i funkcioneri gradske uprave, od kojih su neki, kao članovi komisije, učestvovali i u odlučivanju o tome koji će projekti biti izabrani za finansiranje. Predsednik udruženja odbio je da govori za Istinomer, a oni sagovornici koji su pristali na razgovor, kažu da ne vide sukob interesa u tome.

Programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić kaže da svako može biti član neke organizacije i da to samo po sebi ne mora da bude sukob interesa. Ipak, objašnjava da to ne važi u ovom slučaju, jer su osnivači udruženja ujedno i državni službenici koji su kao članovi komisije učestvovali u raspodeli novca iz gradskog budžeta i koji su svom udruženju dodelili sredstva.

Osnivači – funkcioner do funkcionera

Prema podacima „Agencije za privredne registre“ (APR) Srbije, udruženje „Bratska pomoć“ osnovano je u Čačku 27. maja 2007. godine, kao nestranačko, nevladino i neprofitno.

U Odluci o osnivanju navedeno je da su ciljevi i zadaci udruženja: „naučno i stručno istraživanje, pružanje neposredne pomoći u informisanju i obrazovanju građana u domenu kulture, nauke, školstva, medicine, ekologije, ljudskih prava i demokratije kako bi se podigao obrazovno-kulturni nivo građana i razvila svest o potrebi permanentnog sticanja obrazovanja“.

Među 16 osnivača udruženja bio je Slobodan Jovanović, koji je zakonski zastupnik, odnosno, predsednik udruženja. Sa Jovanovićem smo želeli da razgovaramo o udruženju i njegovim aktivnostima, ali, iako je dan ranije pristao, kasnije je odbio razgovor i prekinuo telefonsku vezu. Kako bi zadovoljili pravila profesije, novinari su mu uputili još jedan poziv za intervju putem SMS-a, ali odgovor nikada nije stigao.

Osim Jovanovića, među osnivačima „Bratske pomoći“ nalaze se i imena nekoliko funkcionera vlasti u Čačku. Slavica Maksimović, šef je Službe budžeta u gradskoj upravi. Vlajisav Papić, načelnik je Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, a zaposleni te uprave je i Radojica Gavrilović, šef Službe za izradu i realizaciju razvojnih projekata. U istoj upravi do prošle godine je radila i Mira Milinković, koja je sada zaposlena u „Institutu za voćarstvo“ u Čačku.

„Jesam bila jedan od osnivača, ali nisam nikada imala posla sa tim ljudima – kaže Milinković i naglašava – Dala sam im podršku i to je sve.“

Jedan od osnivača udruženja je i Papićeva supruga Ružica. Među ostalim imenima navedeni su Dragana i Jovan Kostić, oboje sa istom adresom stanovanja. Istu adresu stanovanja kao i predsednik udruženja Slobodan navele su Jovana i Drina Jovanović. Kada su novinari Istinomera došli u kancelariju Uprave za lokalni ekonomski razvoj, kako bi razgovarali ili dogovorili termin intervjua sa Papićem i Gavrilovićem, Papić ih je odbio, galameći, uz uvrede i pretnje. Ipak, u jednom trenutku je rekao kako ne vidi ništa sporno vezano za „Bratsku pomoć“.

Burazerska pomoć za „Bratsku pomoć“

Gradske vlasti Čačka su u 2010. i 2011. godini objavile po dva poziva udruženjima da apliciraju za budžetska sredstva. Tokom te dve godine udruženjima je, za različite projekte, ukupno dodeljeno 32.463.726 dinara. Od toga, „Bratskoj pomoći“ pripalo je 8.400.000 dinara. To je 25,9 posto, odnosno, više od jedne četvrtine ukupno dodeljenog novca svim nevladinim organizacijama u Čačku. U 2010. godini 53 udruženja su po rezultatima konkursa dobila 16.056.300 dinara, od čega 5.000.000 dinara „Bratska pomoć“. To je 31,1 posto dodeljenih sredstava te godine. Godinu kasnije, novac su opet dobila 53 udruženja – ukupno 16.407.426 dinara. „Bratska pomoć“ dobila je 3.400.000 dinara.

Komisiju koja je odlučivala o dodeli novca po prvom konkursu 2010. godine činili su: Miroslav Vujović, predsednik komisije i načelnik Gradske uprave za društvene delatnosti, Slavica Maksimović, Radojica Gavrilović, te odbornici Skupštine grada: dr Svetlana Mladenović i Jole Pešić.

Međutim, 22. juna 2010. godine, tri dana pre raspisivanja drugog konkursa te godine – na kome je „Bratska pomoć“ dobila 5.000.000 dinara – Gradsko veće je donelo rešenje po kome umesto Vujovića mesto predsednice zauzima Slavica Maksimović, osnivač Bratske pomoći, a novi član postaje Milka Stanković iz Uprave za društvene delatnosti. On kaže da je razrešen na sopstveni zahtev jer je rad u komisiji zahtevao veliku angažovanost.

„Tu su i veliki pritisci, pa sam uputio zahtev Gradskom veću da me razreše i poštede rizika. Ipak se tu radi o novcu a meni je ionako narušeno zdravlje – kaže Vujović.“

U 2011. godini sastav komisije proširen je još za Vesnu Pavlović iz Uprave za lokalni i ekonomski razvoj, Miljanu Šarković iz Uprave za društvene delatnosti, te Dejana Vasovića, predstavnika Uprave za stručne poslove Skupštine, gradonačelnika i Gradskog veća. Nije bilo Milke Stanković.

Iz ovih podataka vidljivo je da su u oba izbora udruženja učestvovale dve osobe koje su bile i osnivači „Bratske pomoći“ – Maksimović i Gavrilović. Slavica Maksimović kaže da tu nije reč o sukobu interesa, jer se još ranije povukla iz udruženja, ali da odgovorni iz udruženja verovatno nisu ažurirali te podatke u APR-u.

„Bila sam osnivač nekada i izašla sam iz te priče 2008. godine. Ja imam moju, ne mogu da kažem, ispisnicu, a što predsednik udruženja nije ažurirao to je njegova stvar – kaže Slavica Maksimović.“

Ovo je bilo jedno od pitanja koje su novinari Istinomera želeli da postave predsedniku udruženja Jovanoviću, ali je on odbio razgovor. Maksimović kaže da je predsednik komisije samo prvi među jednakima i da ona sa te pozicije ne može sama ništa da odluči. Ipak, dodaje da se na komisiju pri dodeli sredstava udruženjima vrše pritisci sa svih strana. Prema njenim rečima, „Bratska pomoć“ je podnela prijavu u skladu s konkursom, te dostavila izveštaj o namenskom trošenju sredstava, a efekti njihovog posla pri popisivanju poreskih obveznika se najbolje mogu videti kroz povećane prihode od poreza u budžetu. Kaže da ne zna kako je udruženje znalo da za sredstva konkuriše baš projektom koji je bio potreban gradskim vlastima.

Iz Agencije za borbu protiv korupcije Srbije kažu da mogu preispitati samo slučaj Papića. Za sve ostale službenike navode da nisu u njihovoj nadležnosti, ali da bi moglo biti rešenje „da se inicira interna kontrola u okviru grada povodom moguće zloupotrebe položaja, ili da se inicira kontrola inspekcije Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu“.

Za šta je Bratska pomoć dobila novac

Načelnik Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju Duško Savković kaže da je popis obveznika počela još Poreska uprava Srbije, ali je posao prebačen na lokalnu Upravu koja je sa radom počela 2009. godine.

„Želeli smo da povećamo broj poreskih obveznika, jer je savest ljudi nula i niko ne želi da prijavi porez (…) Radili smo popis nepokretnosti – kuće, poslovni prostor…- kaže Savković.“

Savković objašnjava da je „Bratska pomoć“ za ovaj posao bila angažovana i ranije, u sklopu MEGA projekta koga su lokalne vlasti realizovale sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj USAID. MEGA projekat počeo je u Srbiji u oktobru 2005, završen je u novembru 2010. godine, a cilj mu je bio da poveća zaposlenost i priliv investicija u gradovima i opštinama Srbije. Kao pomoć za različite projekte lokalne vlasti dobile su 26,4 miliona američkih dolara. Grad Čačak je bio partner USAID-a, a jedan grant je dobio i za unapređenje poreskog sistema kako bi priliv novca u gradski budžet bio povećan. Prema podacima USAID-a za tu namenu izdvojeno je ukupno 40.916 dolara, a u finansiranju su učestvovale i lokalna te republička vlast.

Načelnik Savković kaže da Uprava nije mogla sama vršiti popis obveznika koji nisu prijavili porez na imovinu jer nije imala dovoljno zaposlenih, pa su, tražeći način da reše taj problem, angažovali „Bratsku pomoć“. Najpre su sklopili ugovore o delu sa desetak osoba, a kada je počeo MEGA projekt broj ljudi je povećan. Dodaje da nakon tog projekta posao još nije bio završen, pa je ponovo angažovana „Bratska pomoć“ jer su oni već bili obučeni za posao.

„Njihov posao je bio da prikupljaju informacije sa terena. Konkretno su deljeni po ulicama, selima, njihovo je bilo da na licu mesta iz baze koju smo imali odu na lokaciju i da vide da li je to taj objekat, da li ima nekih promena na objektu, čija je nepokretnost koja nije prijavljena – kaže Savković.“

U oba izveštaja o realizaciji projekta i utrošku sredstava, koja je potpisao predsednik udruženja Jovanović, navodi se da je terenska kontrola poreskih obveznika počela još 2009. godine i da su za dodelu sredstava oba puta aplicirali kako bi nastavili taj posao i pomogli lokalnoj poreskoj upravi. Navode i da su zadovoljni postignutim jer je od 2009. godine „evidentirano više od 20.000 novih poreskih obveznika, što svakako predstavlja značajan izvor prihoda za grad Čačak.“

Prvi ugovor između grada i „Bratske pomoći“ zaključen je 23. jula 2010. godine, na 5.000.000 dinara. U izveštaju stoji da je od toga realizovano 3.966.722,38 dinara. Većina novca isplaćena je za bruto naknade popisivačima po ugovoru o delu – 3.897.247,50 dinara – a ostatak je otišao na troškove prevoza (mesečnih karti za deo angažovanih), putne troškove, platni promet, te na interni monitoring nad realizacijom aktivnosti.

Posao je obavljan od kraja jula do kraja decembra 2010. godine, a angažovani su bili menadžer i finansijski administrator projekta, te 20 terenskih radnika – popisivača (troje od njih su u toku projekta zemenjeni drugim licima jer su dobili druge poslove).

Ugovor za 2011. godinu potpisan je 30. marta te godine, na iznos od 3.400.000 dinara, a u izveštaju stoji da je od toga realizovano ukupno 3.383.987,26 dinara, pri čemu je struktura troškova bila veoma slična kao i prethodne godine. Angažovan je isti broj lica, a posao je obavljan od aprila do kraja jula te godine.

Duško Savković kaže da posao nikada nije završen jer je nestalo sredstava, a ni popisivači u toku rada nisu bili dobro opremljeni – između ostalog imali su samo jedan automobil na raspolaganju. Dodaje da popis obveznika jeste poboljšao situaciju i priliv sredstava u budžet, ali da su rezultati ipak manji od očekivanih.

„Stali smo sa tim jer se nema novca. Šta će biti dalje ne znam – kaže Savković.“

Na sednici Gradskog veća na kojoj je odlučeno o raspisivanju konkursa za dodelu novca udruženjima 2012. godine, Zoran Todosijević, načelnik Gradske uprave za finansije, rekao je da su planirana sredstva za ovu godinu 19.450.000 dinara – što je povećanje u odnosu na prethodne godine. Bratska pomoć nije aplicirala na prvom konkursu za 2012. godinu.