Odbrana i poslednji dani
Struganik, selo nadomak Mionice, prema popisu stanovništva iz 2002. godine imalo je 276 stanovnika, 14 manje nego 1990. Demografske podatke o trenutnom stanju u selu nemam, ali događaji svedoče o tome da je lokalna vlast sklona poboljevanju. Osim što vlast u zavičaju vojvode Živojina Mišića drži Socijalistička partija Srbije, nema drugih razloga za masovno odsustvo prisebne pameti. Može da se posumnja još samo na uticaj pesticida na probavni trakt lokalnih funkcionera. Posledice su, videće se, fatalne. Tamošnji predsednik opštine odlučio je da, povodom manifestacije “Mišićevi dani”, specijalno priznanje, nazvano po čuvenom vojvodi, dodeli svojim partijskim drugovima – Milutinu Mrkonjiću, Žarku Obradoviću, i drugarici – Slavici Đukić Dejanović. U to društvo, u red za nagrade, udenut je – dejstvom plamenjače na rod paprike – i Velimir Ilić. On mu tu dođe kao svedok saradnik.
Odluka lokalnog funkcionera po principu “ko će kome ako ne svoj svome” trebalo bi da tamošnjem življu potvrdi ( a sumnjičave da uveri) kakvu vrednost i značaj imaju ministari socijalisti – plus uljez magistar Velimir – pred remont vladajuće koalicije, čiji se ishod ovih dana očekuje. Pošto je zdravlje stanovnika mioničkog kraja, hvala na pitanju, dobro, red je da ministarka koja se često obuče kao “Simpov” trosed, dobije prestižno priznanje. To što za pacijente obolele od retkih bolesti, najčešće decu, nema novca u zdravstvenoj kasi, nije dovoljan razlog da se ne pohvali ministarkin učinak na povećanju stepena promaje – kao prirodnog rashladnog uređaja – u zdravstvenim ustanovama, naročito u sparnim letnjim mesecima.
Opštinare Mišićevog kraja ohrabrila je i izjava ministra za koridore koji ne bi voleo da ga smenjuju pre roka i pre nego što dovrši izgradnju Koridora 10. Pa da posle svi zajedno s njim proslavimo njegov 130. rođendan. A da svečanu vrpcu preseče Jovan Krkobabić. I da, naravno, Ana Bekuta otpeva svoje. I da duva u svećice.
Nagrade koje uručuju Mioničani idu ruku pod ruku s godišnjicom postojanja, njima omiljenog, SPS-a. Otkud onda Velja? On je jedini uz ovu SPS “elitu” pristao da – kao onomad Bogoljub Karić zelenu salatu – brsti one paprike obogaćene pesticidima. Sad više vremena provodi trošeći toalet-papir nego toner za štampač. Isplatilo mu se, plaketa s likom i imenom pobednika u Kolubarskoj bici ima vrednost koju valja sačuvati za zlu-ne-trebalo. Kad ponestane toalet-papira. To, naravno, ne obezvređuje nagradu, to govori o njenim darodavcima i budućim korisnicima.
Tako u Mionici, Struganiku i okolini teku “Mišićevi dani”. Komandant Prve armije, vojvoda, đeneral Živojin Mišić saterao je Poćoreka u ćorsokak i otišao u legendu. Sad ga potomci kače na masne kartone kojima ovenčavaju partijske drugove. Na drugom kraju sveta, na Vest Pointu (američka vojna akademija) generali i dan danas izučavaju njegovu ratnu strategiju i topografske karte. Pokušavaju da reše enigmu Mišićevih pobeda. Ništa im nije jasno. Kao ni ovima koji se diče njegovim mestom rođenja.
