Ocenjivali smo skupštinsku raspravu o ekspozeu

Istinomer je uživo pratio raspravu o izboru nove vlade u Skupštini Srbije, ocenjivao izjave narodnih poslanika i beležio njihova obećanja.

Nakon što
je mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić u Skupštini izneo ekspoze, što smo ocenjivali u realnom vremenu, počela je
rasprava. Istinomer je već ocenio neke od izjava poslanika, a u narednom
periodu detaljnije će analizirati kako ekspoze, tako i tvrdnje predstavnika u
parlamentu.


*
Kandidati za ministre u novoj vladi / Foto: FoNet

 

Slično kao
i nakon prošlog ekspozea Aleksandra Vučića u Skupštini Srbije, lider Lige
socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak zamerio je mandataru što nije govorio o
Vojvodini
.

“… u svom višečasovnom izlaganju nijedan jedini put ne kaže reč Vojvodina. Ni jedan jedini put… Vojvodina nije samo pokrajina kako je premijer rekao, ona ima svoje ime. To može delovati kao semantičko insistiranje na detaljima, ali verujte mi da to nije tako, nego je mnogo dublji problem“, rekao je Čanak i dodao da osim što se ne izgovara reč Vojvodina ne govori se ni o pitanju dugova prema Vojvodini niti tome šta da se radi u Vojvodini.

Pre dve godine, kada je iznosio plan za
sastav nove vlade Vučić zaista nijednom nije upotrebio reč Vojvodina, dok je u
ovom ekspozeu to učinio usput, svega tri puta.

 

I sam Vučić je kasnije u raspravi priznao da
u ekspozeu Vojvodini nije posvetio posebnu pažnju, za razliku od Kosova: “Ne
znam da nisam izgovorio ime Vojvodine, ali sam govorio o Vojvodini, govorio o
pokrajini. Možda je, kako vi kažete, semantička greška što nisam, jer sam
posebno govorio o Kosovu i Metohiji, dakle, bez ikakve namere.”

 

Budući da Vučić ne samo da nije koristio reč
Vojvodina, već samoj pokrajini nije posvetio posebnu pažnju, Čanak dobija ocenu
“istina”.

 

Čanak je
zamerio što i dalje nije rešen problem finansiranja Vojvodine, a Vučić je na to
uzvratio da je spreman da
“tu priču otvori, kao što sam rekao, što je moguće pre”. Podsećamo
kako se sa zakonom o finansiranju Vojvodine kasni već osam godina i ko je sve
obećavao da će ovaj dokument biti usvojen.
 

 

Poslanik
SDS Marko Đurišić tražio je od mandatara da borba protiv siromaštva bude jedan
od prioriteta vlade i rekao da
mi imamo i po analizi Svetske banke neefikasan sistem socijalne
zaštite”
.

 

U izveštaju Svetske banke iz aprila 2016.
zaista stoji da je pokrivenost sistemom socijalne zaštite i dalje veoma mala,
uprkos sprovedenim reformama, zbog čega Đurišić dobija ocenu “istina”.


Govoreći o potrebi za reformom političkog sistema,
Đurišić je rekao da tim koji je trebalo da se bavi tom temom nije postigao
nikakve rezultate.

“Imali smo jednu farsu prošlog leta ovde u parlamentu, stvoren je akcioni tim za reformu političkog sistema. Imao je nekoliko sednica i nikakvog rezultata”, rekao je Đurišić.

Podsećamo, bivši šef poslaničke grupe
naprednjaka Zoran Babić, koji je predsedavao Akcionom grupom za reformu
političkog sistema, više puta je najavljivao da će javnosti prestaviti predloge
SNS, objašnjavajući da je parlament od 250 poslanika preveliki, ali nijedno od
tih obećanja nije ispunio
. Budući da još nema predloga, uprkos više
najava, Đurišić dobija ocenu “
istina”.

 

Poslanik DSS Milan Lapčević podsetio je
mandatara na njegovo neispunjeno obećanje o jeftinim stanovima.

“Izgradićemo jeftinije stanove, njihova cena će biti 380 evra, do kraja 2015.
godine. Takođe je to bilo vaše obećanje. Naravno, od tih stanova nema ništa”, rekao je Lapčević.

Sam Vučić je priznao da nije ispunio obećanje
i najavio nove planove po tom pitanju, ali tek za sledeću godinu.

“U pravu ste za jeftine stanove. Imali smo određene razgovore. Sada smo te razgovore nastavili. Razgovaramo sa više naših stručnjaka koji govore da postoji interes više inostranih kompanija pa ćemo da vidimo. Nadam se da u sledećoj godini možemo da raspišemo tender i da ćemo da stvorimo uslove da to uradimo. Vidite, meni nije teško da priznam. Nije mi teško da priznam, a to sam rekao zato što sam već razgovarao i bio siguran da to možemo da uradimo”, rekao je Vučić.

Kandidat za ministra bez portfelja Milan
Krkobabić ponovio je kako su penzioneri u stvari bili solidarni kada je reč o
smanjenu penzija.

“Čak milion 700 hiljada penzionera dali su svoj solidarni doprinos. Neko će me pogledati sa čuđenjem – da li je neko nekoga pitao. Naravno da nije, ali su povučene određene mere. Preuzeta je odgovornost da se te mere povuku jer osnovna dilema bila je ne kolike će penzije biti 10%, 20%, ne, nego – da li će ih biti ili neće biti. To je bila dilemma”, rekao je Krkobabić.

Istinomer je i ranije ocenjivao Krkobabića za
sličnu izjavu, da su penzioneri dobrovoljno pristali na smanjenje penzija, za
šta je dobio ocenu
“kratke noge”.

 

Lider radikala Vojislav Šešelj, koji je sve
vreme ekspozea sa mandatarom razmenjivao duhovite dosetke, tokom rasprave je,
govoreći o budžetu, zamerio to što od 2002. nema završnog računa.

“… ali me posebno muči činjenica da u Srbiji od 2002. godine nije bilo nijednog zakona o završnom račun države, Republike. Nema završnog računa i ne mogu da govorim kompetentno o budžetu. Mogu da slušam priče ljudi i vlasti”, rekao je Šešelj.

Inače, poslednji usvojen zakon o završnom
budžetu Republike Srbije jeste za 2001, koji se usvojen pred kraj 2002, zbog
čega Šešelj dobija ocenu
“istina”.

 

Poslanici opozicije, koji su kritikovali
kandidata za premijera, uglavnom su baratali tačnim brojkama, naviknuti da
Vučić koristi dosta statističkih i drugih podataka. Ipak, bilo je i izuzetaka,
pa je tako poslanik demokrata Bojan Pajtić izjavio da je “fond svinja
umanjen od 2011. godine praktično za dva miliona”
.

“Od 3,9 miliona svinja, koliko je u ovoj zemlji bilo 2011. godine, sada smo spali na svega dva miliona”, rekao je Pajtić.

Međutim, podaci Republičkog zavoda za
statistiku, pokazuju da danas imamo svega 3.000 svinja manje nego 2011,
zbog čega Pajtić dobija ocenu
“kratke
noge”
.

 

Poslanik SNS-a Veroljub Arsić pohvalio je
ekspoze mandatara Vučića, rekavši da neko može zameri samo na njegovoj dužini.

“Mogu da kažem, koliko god da vas napadaju za mere fiskalne konsolidacije, građani Srbije su rekli šta o tome misle , a mogu i da kažem da ja ne znam, neka me neko ispravi ako zna, da je jedna država koja je sprovodila mere fiskalne konsolidacije zadržala bruto dohodak na istom nivou, a kamoli ga uvećala, osim što je to Srbija uspela da uradi”, rekao je Arsić.

Ispostaviće se, međutim, da su to
uspele Rumunija, kao i neke baltičke zemlje, među kojima i Letonija (videti grafikon ispod), zbog čega Arsić dobija ocenu
“neistina”.


*
Letonija pre Srbje preduzela bolne rezove / PrintScreen

I mandatar Vučić je nedavno nudio večeru
onome ko mu pokaže “zemlju u svetu koja je za samo dve godine uspela da spusti
budžetski deficit sa osam odsto na manje od dva odsto BDP-a”. Istinomer je tako
osvojio večeru, pošto je pronašao više takvih zemalja