Obećanja za prvih sto dana vlade

Predstavljajući plan rada nove vlade, suštinski samo rekonstruisane, premijerka najčešće nije bila precizna i konkretna kada su rokovi u pitanju, iako nekoliko obećanja dolazi na naplatu već krajem godine. U danu kada Brnabić sumira rezultate rada u prvih sto dana mandata Istinomer podseća šta je sve Brnabić najavila za ovaj period i koliko je toga ispunila.

 

Jedno od dva obećanja za koje je eksplicitno rekla da će ispuniti u roku od 100 dana bio je Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Nakon oštrih kritika opozicije, zakon o poljoprivrednom zemljištu usvojen je krajem avgusta, zbog čega Brnabić dobija ocenu “ispunjeno”. Ovim propisom je, kako je objašnjeno, sprečena potpuna liberalizacija tržišta poljoprivrednim zemljištem, pre 1. septembra, kada su počele da važe odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojima se prava građana zemalja EU o kupovini poljoprivrednog zemljišta izjednačavaju sa pravima državljana Srbije.

 

Zakon je promenjen tako da građani EU mogu da kupe najviše dva hektara poljoprivrednog zemljišta pod uslovom da najmanje deset godina žive u mestu gde žele da kupe zemlju, zatim da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje žele da kupe, kao i da poseduju potrebnu opremu i mehanizaciju.

 

Poslanici opozicije kritikovali su izmene zakona navodeći da će i posle usvajanja biti moguća prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. DJB je naveo da je najveći problem korišćenje državne poljoprivredne zemlje, koju lokalne samouprave daju u zakup domaćim i stranim tajkunima.

 

Drugo obećanje za prvih sto dana vlade jesu izmene Zakona o finansijskoj porodici sa decom i Zakona o radu, koji još nisu usvojeni, zbog čega Brnabić dobija ocenu “neispunjeno”.

Podsećamo da je sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je u prethodne dve vlade obavljao funkciju ministra za rad u više navrata obećavao izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Prvo je tvrdio da će ovaj zakon biti usvojen do kraja 2014. ili najkasnije u prvom kvartalu 2015. Na leto 2015. Vulin je ponovo obećao da će se zakon naći pred poslanicima do kraja 2015, ali ni to obećanje nije održao. Nacrt je završen početkom 2016. i prošao je javnu raspravu, ali nikada nije stigao u skupštinsku proceduru. 

 

Pošto je u svom ekspozeu opštirno govorila o ekonomskim postignućima prethodne vlade sa kojom, kako je rekla, želi da ostvari kontinuitet, Brnabić je značajnu pažnju posvetila planovima za izgradnju i rekonstrukciju puteva i pruga. Neka od obećanja kada su u pitanju rokovi bila su i kontradiktorna, budući da je u jednom trenutku rekla da će autoput od Obrenovca do Preljine biti gotov do kraja godine, a drugi put da će biti završen u prvoj polovini 2018.

“Do kraja ove godine imaćemo i više od 102 km autoputa na pravcu od Obrenovca do Preljine”, rekla je prvo Brnabić da bi kasnije kazala: “Uložićemo napore da u prvoj polovini naredne godine završimo 50.2 km autoputa i to deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig. To znači da ćemo tada  imati preko 102 km autoputa na ovom pravcu, od Obrenovca do Preljine.”

 

Podsećamo da su Vučić i resorna ministarka Zorana Mihajlović u više navrata obećavali da će Koridor 10 i Koridor 11 biti gotovi početkom 2017. godine, o čemu je Istinomer već pisao, da bi rok za autoput od Obrenovca do Preljine bio pomeren za kraj ove, a za Koridor 10 za prvu polovinu naredne godine.

 

Preciznije rokove Brnabić je dala za projekte koji su u tom trenutku bili praktično gotovi, poput otvaranja dela takozvanog Y kraka na putu od mađarske granice ka Subotici.

 

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ranije dostavljenim Istinomeru, ova deonica od pet kilometara u poluprofilu (Kelebija-petlja “Subotica jug”) puštena je u saobraćaj 31. jula 2017, a svečano je otvorena u prisustvu ministarke Mihajlović u drugoj polovini avgusta, zbog čega Brnabić za ovo obećanje dobija ocenu “ispunjeno”.

 

Govoreći o predstojećim radovima na prugama u Srbiji, premijerka je obećala i da će modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, na delu Stara Pazova-Novi Sad, početi u julu.

Umesto u julu, radovi na ovoj deonici počeli su 18. septembra. Ovo se ne može računati kao veliko kašnjenje, a radovi su svakako počeli u prvih sto dana vlade, zbog čega Brnabić dobija ocenu “ispunjeno”. Međutim, podsećamo da su različiti funkcioneri više puta obećavali da će radovi krenuti do kraja 2015, da bi zatim nekoliko puta pomerali rokove, o čemu je Istinomer više puta pisao ovde, ovde i ovde. 

 

Inače, to je ista ona deonica za koju je trenutni predsednik, a tada premijer Aleksandar Vučić tvrdio da su radovi počeli – u dve uzastopne predizborne kampanje, 2016. i 2017, iako su radovi počeli tek ovog septembra. 

 

Brnabić je pred poslanicima u Skupštini za septembar najavila i novu liniju od Beograda do Pekinga, kada je takođe sve bilo ugovoreno. Očekivano – i ovo obećanje je “ispunjeno”, pošto je sredinom septembra Brnabić zajedno sa ministarkom Mihajlović dočekala prvi avion iz Kine za Beograd, sa stajanjem u Pragu.

 

Premijerka je najavila i da bi sredinom sledeće godine trebalo da budu uvedeni i direktni letovi za Peking.

 

 

Mnogo važnih obećanja iz ekspozea predsednice Vlade ostalo je bez konkretnog roka, a među njima je i rok za Zakon o poreklu imovine, čije donošenje Vučić uporno najavljuje još od 2012, a čije se usvajanje još upornije odgađa, o čemu je Istinomer, takođe, pisao.

 

 

Najavila je da će u prvim mesecima rada Vlade biti usvojen i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je nedavno najavila i ministarka pravde Nela Kuburović.

 

 

Pored dva obećana zakona za prvih 100 dana vlade, od kojih je jedan usvojen, a drugi ne, Skupština je usvojila i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, pri čemu je ovaj drugi usvojen bez rasprave, zbog nedostatka vremena.

 

Istinomer je detaljno analizirao kako se dogodilo da jedan ovakav zakon bude promenjen bez rasprave i na Odboru za obrazovanje i bez rasprave u Skupštini i kako su Vlada i Ministarstvo prosvete preuzeli ključne poluge autonomije univerziteta. 

 

Naime, izgravanjem propisa i poslovnika Narodne skupštine vladajuća većina je iskoristila dosta vremena na papiru, ali ne i u stvarnosti, i tako onemogućila poslanike opozicije da predstave svoje amandmane na ovaj zakon.

 

A koje su promene uvedene? Novim zakonom je predviđeno da Vlada, odnosno ministarstvo dobija presudni uticaj na Nacionalnu savet za visoko obrazovanje i Komisiju za akreditaciju, stručnim telima koja bi trebalo da budu nezavisna od dnevne politike.

 

Još jedan zakon izazvao je buru, ali ovoga puta u samoj vladi, a to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji nije dobio podršku svih ministarstava u vladi.

 

Ministarka Zorana Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost  pred kraj avgusta je izjavila da je „spreman Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti“ i da je taj zakon „u planu premijerke Ane Brnabić za prvih 100 dana rada Vlade Srbije“. Međutim, taj zakon još nije usvojen, pošto saglasnost nisu dali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo rada, a ministar Zoran Đorđević je prvobitno tražio da se zakon piše iz početka, od čega se kasnije odustalo.

 

I umesto da se suštinski raspravlja o zakonu i konkretnim rešenjima koja bi trebalo da poboljšaju položaj žena u Srbiji, u javnosti se više spekulisalo o sukobima u vladi. Brnabić je tada rekla da je dobro da postoji debata i da je potrebno usvojiti zakon koji će se kasnije primenjivati.

 

 

Još jedna od stvari koja je obeležila prvih 100 dana nove vlade jeste premijerkin odnos sa medijima. Mandat je otpočela aferom “transkripti”, nakon što je agencija Blumberg prenela njenu izjavu da ukoliko bude morala da bira između Rusije i EU, Srbija će izabrati EU. Kako bi uverila ruskog ambasadora da je njena izjava pogrešno interpretirana, Brnabić je Čepurinu, “na noge”, odnela transkript intervjua, što je izazvalo brojne negativne reakcije u javnosti zbog toga što takav odnos prema ambasadoru strane zemlje deluje prilično ponižavajuće za premijerku jedne suverene zemlje.

Nakon što je KRIK objavio priču o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina, koji tvrdi da mu je više od 200.000 evra pozajmila ženina tetka iz Kanade i da je novac unosio više puta, po devet hiljada, njegov Pokret socijalista krenuo je u žestoku kampanju protiv ovog portala i njegovog urednika Stevana Dojčinovića, optužujući ga da je strani plaćenik i narkoman.

 

Upitana da prokomentariše ovaj slučaj i odnos zvaničnika prema medijima, Brnabić je izjavila da razume “emotivnu reakciju”. “Taj portal nije ni policija, ni tužilaštvo i taj sukob nije sukob u kojem učestvuje Vlada Srbije“, izjavila je tada Brnabić.

 

Poslednji u nizu “gafova” predsednice Vlade opet se odnosi na medije. Naime, Brnabić se upitala koji su to novinari koji se plaše da kažu nešto protiv Vlade i Vučića, a onda se požalila na negativan kliping, naročito četvrtkom kada izlaze nedeljnici.

 

Nekoliko dana kasnije u Evropskom parlamentu izjavila je da u Srbiji nema “objektivnog novinarstva, jer je jako malo objektivnih novinara”, nakon komentara pojedinih poslanika da je stanje slobode medija u Srbiji zabrinjavajuće.

 

Brnabić je objasnila da ima medija koji su naklonjeni vladi, ali i onih koji su protiv vlade. Zanimljivo je što u medije protiv vlade ubraja i one koji pišu protiv vlade, kako kaže, na osnovu činjenica.

 

Istinomer će, kao i do sad, nastaviti da prati rad i obećanja javnih zvaničnika isključivo na osnovu činjenica. Sledeći presek rezultata rada vlade na čelu sa Brnabić radićemo na kraju godine.