O jagodama i krvi
Ratko Mladić je živ? Ili je, ne daj bože…? Njegova porodica bi da dokaže ovo drugo. Argumenti za neutvrđenu iznenadnu i preranu smrt generala R. M. koje porodica navodi preko svog advokata jesu odsustvo bilo kakvih informacija koje o njemu ima u sedmogodišnjem trajanju. Ako su očekivali da će Ratko za prethodinih sedam godina bar jednom svratiti u topli dom na kafu onda ga očito ne poznaju dobro. Ili nisu ista porodica. Ili je ona zainteresovana za onih 30.000 Ratkovih penzionerskih evra koje se kamate u nekoj banci. Tako je njegov sedmogodišnji nedolazak na redovnu porodičnu marendu postao dovoljan razlog da ga familija upokoji bez uobičajene procedure, poznate kao sahrana. Zakon kaže da se osoba, ne mlađa od 70 godina, smatra umrlom ukoliko je utvrđeno da je pod određenim okolnostima nestala pre najmanje pet godina.
Procedura utvrđivanja Ratkovog agregatnog stanja dopašće uskoro i suda koji bi trebalo da dokaže da o njegovom kretanju ima podataka koji su mlađi od pet godina. Ono što sud ne mora da dokazuje jeste činjenica da Mladić ima 68 godina i da su okolnosti pod kojima je nestao samo njegov hir. Niko ga nije oteo, kidnapovao, što je isto,… sam je odlučio da se sakrije, nestane i ode neznano kuda u čemu mu je neko vreme svesrdno pomagala i Vojska. Tamo je bio redovan na kazanu. Na sudu će, dakle, morati da izađe na videlo da su određene službe, strukture ili pojedinci u prethodnih pet godina znali gde se Ratko skriva. A nisu ga apsili. To je jedan od krunskih dokaza da je Mladić življi no što to porodica smatra.
Odluku da bez materijalnih dokaza sahrane oca porodice, Mladićevi supruga, sin i snaha pravdaju pritiscima koje na njih vrše neki ljudi i neke institucije. Kad ga sud proglasi mrtvim, vratiće se mir u njihove živote, očekuju oni. A šta ako je odbegli Ratko živahniji nego mnogi urbani građani prestonice? Šta ako negde diše svež planinski vazduh nezagađen emisijom prestoničkih izduvnih gasova? Možda upravo posmatra porodicu sa nadmorske visine neke vazdušne banje? Ukoliko u tome ima istine znači da je Ratkovo zdravlje, da kucnem u drvo, odlično. Negde, među šumskim jagodama.
Isto onoliko koliko je porodica naumna da Ratko makar i na papiru bude rahmetli, toliko je Rasim Ljajić odlučan da ga hapsi do kraja sveta. Uostalom, na onoj iskrzanoj poternici na banderi pre više od 10 godina pisalo je: živ ili mrtav. I devizna nagradna suma na njoj bila je pozamašna. Kaže Laljić da država neće odustati od potrage za Mladićem bez obzira na sve parastose koje bi mu porodica davala. Ne smem ni da zamislim situaciju u kojoj sud Ratka proglašava mrtvim, a Ljajić nastavlja da ga i dalje juri po friškom ozonu nekih vrleti.
Na taj način država će i dalje tragati za šezdesetosmogodišnjim mladićem Ratkom za kojim je, razume se, oduvek tragala. Najpre ga je tražila tvrdeći da nije u Srbiji, pa je juren pod sumnjom da je ipak možda u granicama domicijalne države, onda je potraga malo pojačana, pa je intenzivirana, potom intenzivno bila odlučna uz tvrdnju da je Ratko tu negde među nama. Već neko vreme potraga nema kud jer je dostigla poslednji komparativni stupanj – intenzivna, intenzivnija, najintenzivnija. Odlučna. I? Šta ćemo sa tim intenzitetom? Koliko on može da se pojača u trenutku kad ga porodica, možda živog, pokopava?
Imam blagi dojam da, dok je negde požarni u jagodama, Ratko sve to posmatra i sluša. I da se krsti. Čudom se čudi i jednima i drugima, i porodici i Rasimu. Ovima jer hoće da ga umrtve, Rasimu jer će i tako mrtvosanog da ga juri zbog one krvi u Srebrenici. I mi smo u čudu, u igri sa hodajućom urnom ostaju porodica, sud, službe, Rasim i intenzivirana intenzivna odlučna potraga. Plus 30.000 evra i milionska nagrada. Pitanje glasi: da li je Ratko Mladić živ? Ponuđeni odgovori: a) da, b) ne, c) jeste, d) nije. Želite li da postanete milioner?
