Nova era obračuna: Put ka cenzuri na mrežama i kroz izmene Zakona o javnom redu i miru

U godini za nama, koju su obeležili masovni protesti, pritvaranja zbog tvitova ili objava pokazala su da se digitalni prostor sve represivnije kontroliše.

Indikativno je da poslednjih dana nestaju nalozi kritičara vlasti na društvenim mrežama. Tako je suspendovan Crtin nalog na Instagramu iako sadržajem nisu kršili pravila mreže.

Naš nalog na Instagramu danas je suspendovan iako sadržajem nismo kršili pravila mreže. Izvinjavamo se pratiocima i nastojimo da rešimo problem.

— CRTA (@CRTArs) January 18, 2026

Istovremeno su privremeno suspendovani Instagram nalozi redakcije Nova, Autonomije, fotografa Gavrila Andrića, dok je Instagram nalog portala Radar trajno ugašen. Nalozi Nova već su bili na udaru početkom januara, kada su, kako je objavio taj medij, bili izloženi botovskom napadu putem lažnih profila, koji se ogledao u naglom i neuobičajenom povećanju broja pratilaca u veoma kratkom vremenskom periodu.

Usled koordinisanog hakerskog napada, u novembru prošle godine ugašen je Instagram nalog N1, a mesec dana ranije bio im je preuzet X nalog.

Da je digitalni prostor u srbiji na udaru, potvrdio je poslednji izveštaj Freedom House u kom se ocenjuje da je naša zemlja iz grupe „slobodnog interneta“ prešla u „delimično slobodnu“. Takođe, SHARE fondacija zabeležila je dramatičan porast zloupotrebe tehnologija za nadzor i političke pritiske na političke protivnike vlasti u periodu od početka protesta u novembru 2024. do kraja prošle godine.

U toj atmosferi pojavio se nacrt izmena Zakona o javnom redu i miru, koji predviđa da se društvene mreže kvalifikuju kao „javni prostor“, a određena ponašanja korisnika sankcionišu.

Prekršaji bi, između ostalog, uključivali nepristojno, drsko ili bezobzirno ponašanje, vređanje, pretnje, ali i prikupljanje dobrovoljnih priloga bez obaveštavanja nadležnog organa.

Tako lice koje narušava javni red i mir, ugrožava imovinu ili vređa moral građana može biti kažnjeno novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara ili radom u javnom interesu u trajanju od 80 do 360 časova. Ukoliko takav prekršaj izvrši grupa od najmanje tri lica, predviđena je kazna rada u javnom interesu od 240 do 360 časova ili zatvor od 30 do 60 dana.

Ovakav nacrt izmena zakona pripremio je kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića. Zašto je inicijativa došla od njega, a ne od Vlade Srbije, kao što je to bio slučaj 2016. godine, može samo da se nagađa.

Šta je problematično?

Iako se nacrt predstavlja kao pokušaj zaštite javnog reda i mira, pravnici smatraju da su pojedine odredbe neprecizne i problematične.

Isidora Fürst iz Pravnog tima Crte kaže da nacrt zadržava široko postavljene prekršajne norme iz važećeg zakona i samo ih prenosi u digitalni kontekst, bez ikakvog prilagođavanja specifičnostima online komunikacije.

„Ovakve odredbe unose ozbiljnu pravnu nesigurnost, jer otvaraju mogućnost proizvoljnog tumačenja i neujednačene primene u praksi. Građani ne mogu da predvide koje je ponašanje na internetu kažnjivo, odnosno koja se tačno radnja u digitalnom okruženju može smatrati, primera radi, nepristojnim i drskim ponašanjem ili uvredom“, kaže naša sagovornica.

Sporno je, dodaje, i što lice za koje se sumnja da je učinilo prekršaj mora da dostavi podatke o drugom licu koje je eventualno koristilo nalog i to uz overenu izjavu tog lica, što znači da se teret dokazivanja prebacuje na građanina.

Problematično je i što je definicija društvenih mreža preuzeta iz rečnika Kembridž, što ne zadovoljava standarde pravne preciznosti. Problem je i što se društvene mreže tretiraju kao ulice i trgovi, iako većina međunarodnih standarda internet prepoznaje samo kao medij.

Najzad, ovakav nacrt otvara prostor za autocenzuru, ograničavanje kritičkog govora i političku zloupotrebu.

„Time se znatno sužava prostor za javnu debatu, što je direktno u koliziji sa Ustavom zagarantovanom slobodom izražavanja. Takođe, Evropski sud za ljudska prava dosledno ističe da sloboda izražavanja štiti ne samo opšteprihvaćene i neutralne javno izražene stavove, već i one koji potencijalno mogu da uvrede, šokiraju ili uznemire, naročito u oblasti političke debate i kritike“, ističe Fürst.

Nemoguće je kontrolisati sav sadržaj na mrežama

Bojan Perkov iz SHARE fondacije smatra da ovakve odredbe neće odvratiti od širenja problematičnih objava one koji bi trebalo da odvrate:

„Imamo zakone koji već zabranjuju različite oblike antisocijalnog ponašanja, poput ugrožavanja sigurnosti i diskriminacije, pa se ono i dalje manifestuje. Ključno pitanje je dosledna primena zakona, naročito kada se uzme u obzir da je pseudoanonimnost jedno od obeležja društvenih mreža i interneta kao digitalnog prostora“.

On ocenjuje i da ovakav zakon ne može biti dosledno sproveden, jer je, kako navodi, nemoguće da će nadležni organi uspeti da pronađu svaki sadržaj koji je potencijalni predmet prekršaja i svakog potencijalnog učinioca, a tek da protiv njih vode prekršajne postupke.

Prema njegovim rečima, nacrt zakona deluje kao pokušaj da se pritisci na izražavanje stavova na društvenim mrežama predstave kao društveno neophodna mera za očuvanje javnog reda i mira.

Perkov dodaje da je pitanje u kojoj meri bi se ovim izmenama uopšte mogla uspostaviti kontrola nad digitalnim prostorom, budući da bi za tako nešto, kako kaže, bile potrebne znatno drastičnije mere, pre svega tehničkog karaktera.

„Formulacije u zakonu odaju utisak da bi negativne posledice po uživanje prava i sloboda građana na internetu bile značajne“, zaključuje Perkov.