Ništa od „najvećeg solarnog parka“

 

Nešto ranije, „Transparentnost Srbija“ saopštila je da nijedan od dokumenata potpisanih sa pomenutom kompanijom nije dostupan na sajtu Vlade i pozvala Vladu da redovno objavljuje sporazume kojima se uspostavljaju obaveze prema investitorima. Dodatnu zabrinutost izaziva i činjenica da je Ministarstvo finansija nedavno usvojilo Pravilnik kojim se ograničava pravo pristupa ugovorima i drugoj dokumentaciji iz Registra u kome se evidentiraju ugovori koje država, njena tela i preduzeća zaključuju sa privatnim partnerima, navodi Transparentnost Srbija. 

Tokom prošlogodišnje izborne kampanje pisalo se da bi 2015. gradnja solarnog parka trebalo da bude završena i da će on biti najveći na svetu.

“Ako dobiju sve dozvole za gradnju na vreme, od januara 2013. godine bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka koja bi se po fazama odvijala do kraja 2015. godine. Kako se očekuje, prvi zeleni kilovati izaći će na tržište Srbije, ali i Evropske unije u drugom tromesečju sledeće godine…” Blic, 22. april 2013.

Inače, prelazak na obnovljive izvore energije za Srbiju je nužnost, a ne tek poželjan potez. Zbog zastarelosti, za nekoliko godina država će morati da povuče iz upotrebe kapacitete za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane. Zamena za ova postrojenja trebalo bi da budu baš obnovljivi izvori energije.

Planovi za budućnost, kada je upotreba energije iz obnovljivih izvora u pitanju, u Srbiji su ambiciozni. Kako najavljuju nadležni, do 2020. godine skoro trećina, odnosno 27 odsto potrošene energije u Srbiji, biće iz obnovljivih izvora – biomasa, solarne energije, malih hidroelektrana, geotermalne energije i vetroelektrana. To je jedna od osnovnih stavki Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije predstavljenog početkom ove godine. Plan je najavljivan i ranije, pa je u 2011. Ministarstvo životne sredine obećavalo da će on biti donet 2012. godine. 

 

Predstavnici stranih investitora naglašavali su ovog proleća da je dobro što je Srbija napredovala u donošenju propisa za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, ali su kao ograničenje naveli nizak limit od 500 megavata za subvencionisanje otkupa struje proizvedene iz energije vetra. Po njihovom mišljenju, bez povećanja limita za vetroelektrane, Srbija neće moći da ispuni cilj da do 2020. godine proizvodi 27 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović početkom juna je izjavila da će model ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora biti usvojen krajem tog meseca, najkasnije do 10. jula, čime će biti ispunjen jedan od osnovnih zahteva investitora u izgradnji kapaciteta za ekološku proizvodnju struje.

Ono što se već dogodilo je da građani kroz račune za elektrčinu energiju plaćaju i za trošak subvencionisane struje iz obnovljivih izvora energije. Procene su da će se po ovom osnovu tokom godine prikupiti do 10 miliona evra. Taj novac je namenjen investitorima koju ulažu u „zelenu energiju“.

Među projektima koji su u ovoj oblasti pokrenuti poslednjih meseci je i početak gradnje prve solarne elektrane u Vojvodini, tačnije u Beočinu, u koju će biti uloženo 1,5 miliona evra. Najavljeno je i da je jedna italijanska kompanija ponudila da se na sadašnjoj deponiji u Prelićima kod Čačka izgradi solarni park.

  

U Srbiji najveći energetski potencijal leži, kako tvrde stručnjaci, u biomasi  (ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, biljna ulja, biogas i drugo). Značajna je mogućnost iskoristivosti i solarne energije. U dugim, vrelim letnjim danima nalaženje načina za efikasno korišćenje sunčeve energije nameće se kao posebno logično. Broj sunčanih dana u Srbiji veći je od dve hiljade sati, a sunčevo zračenje je za oko 40 odsto veće od evropskog proseka. Ipak, korišćenje ove energije u proizvodnji je daleko iza zemalja EU. Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u južnom delu – Niš, Kuršumlija, Vranje. Ovo bi, ujedno, bio i podsticaj za ekonomski razvoj ovog regiona.