Niko ništa ne zna o koroni

Da li obična maska štiti od korona virusa, da li deca mogu da imaju težu kliničku sliku, da li je opasan za trudnice, ima li leka protiv bolesti COVID19, da li je stvarno potekao od slepog miša ili je stvoren u laboratoriji? Više od pola godine prošlo je od pojave bolesti, a ni na jedno pitanje pouzdanog odgovora nema. Odnosno, ima ga trenutno, ali to ne znači da neće već sutra lekari celog sveta tvrditi nešto potpuno suprotno.

Krajem juna kada je virus počeo da se širi novom snagom, član kriznog štaba Srbije  doktor Predrag Kon rekao je da se o virusu i dalje ne zna gotovo ništa.

Ovaj virus nam je pokazao da ništa ne znamo o njemu, i da jednostavno sve ono što se uobičajeno dešava kod respiratornih virusa, a to je da ima jasnu sezonu, da je u ovim mesecima, u ovom delu godine itekako aktivan i sposoban da se prenosi„, rekao je dr Predrag Kon u emisiji Oko.

Početne tvrdnje da je virus korona najopasniji za „žutu rasu“, da ne napada  Afrikance, ali ni decu, pa i da Srbe štite jaki geni – najbolje je da što pre zaboravimo, a većinu takvih tvrdnji niko nije ni shvatao ozbiljno.

Najviše dileme bilo je oko dece i virusa, pa se krajem aprila smatralo da deca uopšte ne oboljevaju, odnosno ne prenose virus. 

Švajcarske vlasti odlučile su da ukinu zabranu socijalnog kontakta između starijih osoba i dece do 10 godina starosti, jer su naučnici zaključili da mailišani u tom uzrastu nemaju razvijene receptore za korona virus, pa tako ne mogu biti ni prenosioci, objavio je BBC, a prenela RTV.

Glavni stručnjak SZO za vanredne situacije  dr Majk Rajan tada je umirio sve roditelje rečima da „velika većina dece koja dobiju COVID imaju blage simptome i potpuno će se oporaviti„, i to je jedna od retkih izjava koja je na sreću ostala da važi do danas.

Međutim, to da deca ne prenose virus ipak se pokazalo kao netečno, pa su ponovo švajcarski istraživači krajem juna objavili novu studiju koja ukazuje na to da deca virus prenose lako kao i zaraženi odrasli.

Uprkos visokom procentu blagih ili asimptomatskih infekcija, treba ih smatrati prenosiocima ukoliko se drugačije ne dokaže“, zaključili su istraživači sa Univerziteta u Ženevi.

Da li se virus u međuvremenu promenio, da li je mutirao, da li je oslabio? Direktor infektivne klinike Goran Stevanović kaže da nije.

Na respiratorima u gradu Beoradu su uglavnom pacijenti između 30 i 55 godina starosti, imamo i mlađih. Ne menja se virus, ostaje isti kao u početku, razlika je samo ko se više inficira“.

 

Asepsol, alkohol, vruća voda, hlorikin

 

Vrlo brzo posle pojave virusa otkriveno je da ni asepsol ni srebrna voda neće ubiti virus na površinama, a da je alkohol efikasan kada se njime čisti, mada ne i kada se pije. Kako su objasnili lekari, kada virus jednom uđe u organizam, on se mora izboriti sa time, ne može se efikasno “ubiti” jer leka još nema.

Najviše se ipak govorilo baš o lekovima, ali i o visokim temperaturama vazduha za koje se verovalo da će zaustaviti koronu. 

U martu su mediji objavljivali da ispitivanja pokazuju da se lek protiv malarije hlorokin pokazao delotvornim u lečenju koronavirusa . “Bravo lekari! Klinike u Srbiji uveliko koriste lek protiv korona virusa o kojem se priča širom sveta”, jedan je od tipičnih novinskih naslova tog meseca .

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 17. aprila da je u „Galenici“ počela proizvodnja leka hlorokin.

Upravo počinje proizvodnja hlorokina u Srbiji, ključnog leka protiv COVID-19. Bravo za Galeniku i srpske radnike„, naveo je Vučić na svom Instagram profilu.

SZO je tada već saopštila da „trenutno nema dovoljno podataka za procenu efikasnosti hlorikina u lečenju pacijenata sa COVID-19 ili u sprečavanju da se zaraze koronavirusom„. Do juna je objavljeno još nekoliko naučnih studija koje su dokazivale da hlorokin ima takozvani „placebo efekat“, a čule su se i tvrdnje da čak može i pogoršati kliničku sliku obolelih.

Međutim, neke studije su povučene iz naučnih časopisa, neke su objavljene prebrzo, pa priča o hlorokinu nije dobila konačan epilog. U međuvremenu u junu je administracija američkog predsednika Donalda Trampa kupila skoro sve količine leka Remdesivir u svetu za naredna tri meseca, jer se sada za njega tvrdi da je efikasan u lečenju Covida 19.

 

UV zračenje nas ipak nije spasilo

 

Naučnici su tokom zime verovali da bi sunčeva svetlost mogla uticati na ponašanje i širenje virusa korona. Studije koje su pratile druge vrste virusa korona koji obično izazivaju prehlade u Britaniji pokazale su da postoji sezonski obrazac po kojem se vrhovi epidemije javljaju tokom zime, a nestaju u proleće. Mediji su ponavljali da će UV zraci uništiti virus, mada je BBC još u aprilu preneo  da postoji samo jedan tip ultraljubičastog zračenja koji pouzdano onesposobljava Kovid-19 – i izuzetno je opasan. Da bi se tim zracima ubio virus, morali bi doslovce da sprže ljude,  objašnjavali su stručnjaci  za dezinfekcionu opremu za bolnice.

Da sunce ubija korona virus i dalje povremeno objavljuju pojedini tabloidi, ali bez izvora ili pozivanja na istraživanja.

Tokom pisanja ovog teksta, poslednja vest koju je saopštila Svetska zdravstvena organizacija bila je da je pušenje povezano sa većim rizikom od težeg oblika bolesti i većoj smrtnosti od korona virusa kod hospitalizovanih pacijenata, iako nije precizirano koliko su ti rizici veći.

Prethodno su u aprilu francuski istraživači sugerisali da pušači imaju manji rizik od infekcije Kovidom-19 i da planiraju testiranje nikotinskih flastera na pacijentima i zdravstvenim radnicima. Tadašnje istraživanje je govorilo da među žrtvama kovida sa najtežom kliničkom slikom ima manje pušača, ali takav stav kasnije nije ponovljen.

 

Naslovna fotografija: Pixabay