Ni na nebu ni na zemlji
Nil Alden Arsmtrong (5. avgust 1930. Wapakoneta, Ohio, US – 25. avgust 2012. Cincinnati, Ohio, US) proživeo je 82 godine i 20 dana i zauvek odšetao sa Zemlje.
Astronaut koji je 21. jula 1969. godine u 2 sata i 56 minuta po univerzalnom vremenu (UTC, engl. Coordinated Universal Time, koordinisano univerzalno vreme, Zulu, Griničko vreme) levim đonom prvi dotakao Mesečevo tlo rođen je kao lav i upokojio se kao devica, što nedvosmisleno govori o verovatnoći naklonjenosti zvezda među kojima je jezdio na putu do Zemljinog satelita. Horoskopski znaci, u Nilovom slučaju, nisu bili slučajnost, lavlja hrabrost da se vine u večiti mrak kosmosa učinila ga je devičanski nevinim pred najezdom sumnjivaca koji su njegov prvi korak – onako mali za čoveka a toliko veliki za čovečanstvo – nazvali lažiranom režijom u izvedbi američke tajne službe, tamo negde u pustinjama Nevade, u sektoru „Područje 51“, jednom od najčuvanijih na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. U inat svima, komandant tročlane posade kosmičkog broda „Apolo 11“ završio je svoj ovozemaljski vek kao najpoznatiji čovek u vasioni.
Ispraćaj trojice astronauta 16. jula pre 43 godine na, do tada, najneizvesniju i najpretenciozniju kosmičku misiju bio je događaj kojem u istoriji samo jedan ima ravna. Onaj kada je Armstrongov silazak iz mesečevog modula i rečenica koju izgovara dok gazi po Mesecu u televizijskom i radio prenosu posmatralo ili čulo 3.361.000.000 ljudi. U svesti svih koji pamte, Armstrong je onaj koji je na planetu doneo mesečevu svetlost. Dimenziju kojom je zemljin pratilac postao više od filmskog meseca od hartije i meseca u slivniku.
Večnost u istoriji Armstrong je obezbedio prvom šetnjom po Mesecu, svi koji su posle njega gazili istom površinom bili su statisti u reprizi. Svi oni odreda naljutili bi se kada bi ovo pročitali; momci, vama svaka čast ali samo je Nil prvi bio gore. Od osam dana, 14 sati, 12 minuta i 30 sekundi koliko je proveo u vasioni, Nil je dva sata i 30 sekundi skakutao u Mesečevom bezvazdušnom prostoru, sakupljao kamenje i postavljao instrumente koji će svetu približiti nebesko telo, poznato kao luna na koju, u njenom punom sjaju, reaguju noćni šetači u snu i podurlavaju dokoni psi lutalice. Neke od svojih svemirskih impresija Amrstrong je preneo i našem življu kada je sa dvojicom kolega kopilota i saputnika na stazi ka Mesecu, Edvinom Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom, u oktobru 1969. posetio tadašnju Jugoslaviju i iz nje odneo Orden jugoslovenske zvezde sa lentom. Bila je to samo replika onih zvezda koje je Nil skidao putujući vaseljenom.
Heroj jednog vremena obavezao je ljudsku vrstu na dugovekovno sećanje i zadužio je hipotekom na posed Mesečeve površine. Nil Armstrong, koji je u julu 69-te na putu ka Mesecu prošao kroz nebo, zasitio se tla koje svi gazimo kao rodnu grudu, i načinio poslednji korak. On sada nije ni na nebu ni na zemlji. O punom mesecu zagledajte se u njegovo More tišine, neko vam odgore maše.
