Neispunjena obećanja Vučića
"Zarad građana Srbije, ponoviću po hiljaditi put: ne pada mi na pamet da se kandidujem na predsedničkim izborima i svakako neću biti predsednik Srbije!"
Ovako je lider naprednjaka i premijer Srbije Aleksandar Vučić u julu prošle godine još jednom kategorično odbio mogućnost da će se kandidovati na predsedničkim izborima. Ipak, on je prihvatio odluku Predsedništva svoje stranke da uđe u trku za fotelju na Andrićevom vencu.
Aleksandar Vučić (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Nenad Đorđević
Ovo je samo još jedno od brojnih neispunjenih obećanja Aleksandra Vučića u poslednje tri godine, odnosno od aprila 2014, kada je prvi put započeo svoj premijerski mandat. Samo u toku prošle godine Istinomer je ocenio čak 82 njegove izjave, od kojih 75 odsto – negativno.
Penzije – najjače predizborno obećanje
Premijer Vučić je krajem aprila 2014. godine za skupštinskom govornicom istakao da će tadašnja vlada ispuniti sve što je zacrtano u njegovom ekspozeu za prvih 100 dana rada, „od A do Š“, a nakon tog perioda i potvrdio da je vlada ispunila sve što je zapisano, „osim što nisu smanjene plate u javnom sektoru i što nije počela primena mera fiskalne konsolidacije“. Od 17 „oročenih“ zakona najavljenih za prvo tromesečje, međutim, usvojeno je na vreme osam – o poreskom postupku, radu, privatizaciji, stečaju, penzijskom i invalidskom osiguranju i set medijskih zakona.
„Program koji ću vam danas predstaviti je smeo i ambiciozan. Od ovog trenutka nećete slušati mnogo obećanja, slušaćete o posvećenosti i zalaganju. Tokom proteklih 15 godina javnost Srbije je čula mnogo obećanja, ali učinak je bio slab. Svestan sam toga i znam da neverica i cinizam preovlađuju u srpskom društvu, posebno kada je reč o političarima i vladama“, naglasio je Vučić prilikom predstavljanja prošle vlade krajem aprila 2014. godine.
Svoj prvi mandat predsednika Vlade Srbije Vučić je 2014. započeo i jednim krupnim neispunjenim obećanjem, na kome je, između ostalog, odneo ubedljivu pobedu na izborima te godine. „Kakve god reforme da preduzimamo, šta god da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem, penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se uzima“, izjavio je Vučić u samom finišu predizborne kampanje u martu 2014. godine, da bi već polovinom septembra najavio mere za „ozdravljenje ekonomije“, među kojima su i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.
Beograd na vodi
Budući da je kandidovao Beograd na vodi kao jedan od centralnih projekata svoje Vlade, za njega je vezan i veliki broj neispunjenih obećanja i probijenih rokova. U predizbornoj kampanji 2014. Vučić je kazao da će “do kraja 2018, početka 2019” biti izgrađen kompletan projekat sa kulom za koju se tada tvrdilo da će imati 210 metara, zgradama, poslovnim prostorima, šoping molom i„beogradskim Šanzelizeom” od 1,8 kilometara. Godinu dana kasnije, kada je potpisan ugovor kojim je predviđeno je da projekat traje 30 godina, premijer je kazao: „Ja sam govorio o prvoj A fazi. Ima prva A, pa prva B faza, pa onda ima druga, pa druga A faza, pa druga B faza i tako dalje. Ja sam govorio o ova četiri objekta, dakle ta prva četiri objeka bi trebalo da budu završena u roku koji sam izgovorio”.
U junu 2014. tvrdio je da će “Beogradska kula, najveći, najlepši, najvažniji objekat koji će predstavljati novi lend mark Beograda pre kraja 2016. godine spolja biti potpuno gotova”. Ta kula do danas nije napredovala dalje od iskopanih temelja. Početkom 2014. najavio je i da će za godinu i po biti izmeštene beogradska železnička i autobuska stanica što se još nije dogodilo.
Kada se desilo rušenje u Savamali tvrdio je da te noći niko nije vezivan, što se na osnovu transkripta razgovora u policiji, koji je objavljen u izveštaju Zaštitnika građana pokazalo kao neistina, a nakon pritiska javnosti obećao je krajem maja 2016. da će ”u narednih sedam do deset dana biti potpuna istina izneta ljudima”. Deset dana kasnije premijer je optužio gradsku vlast da stoji iza svega, ali dalje od toga nije se otišlo, niti se saznalo ko su nalogodavci, organizatori i izvršioci i zašto policija nije reagovala na pozive građana. U maju 2014. mnoge je obradovao najavom da će do kraja 2015. biti izgrađeni stanovi čija cena ne bi prelazila 380 evra po kvadratu. I to se izjalovilo.
Obilazak škola
U okviru neispunjenih obećanja – podgrupa “populizam” ostala je i najava da će do leta 2016. sve škole biti okrečene, “i svaki toalet biće uređen i čist za našu decu”. U novembru 2015. najavio je da će lično da obilazi škole i bolnice i proverava stanje u njima: „Nijednu školu nećemo da zaboravimo i ja ću da odem u svaku školu, u svaki vrtić i u svaku bolnicu i dom zdravlja u celoj Srbiji. Dakle u svaku. Je l’ možete da verujete? Ima tamo neki lud premijer kako god da ga zovu. U svaku školu u svaku bolnicu u svaki dom zdravlja, svaki vrtić ću da odem. I lično ću da proverim kako izgledaju ti toaleti. To je moj posao. Meni to nije teško, zadovoljstvo mi je. Ja mislim da je to istorijska stvar“.
Prema podacima sa sajta Vlade Srbije, premijer je obišao oko 15 škola, vrtića, domova zdravlja i drugih zdravstvenih institucija.
Prijem građana
U istu podgrupu spada i prošlogodišnje premijerovo obećanje kada je pompezno najavio da će jedanput nedeljno da prima građane od pet do osam sati, i jednom mesečno od šest do 20 ili 22 časa, „u zavisnosti od umora“. „I to ću da radim u nekim drugim sredinama, ne samo u Beogradu. Da bih čuo ljude šta će da kažu o lokalnim i pokrajinskim funkcionerima, da bih čuo šta će meni u lice da kažu. Da bih video da li možemo da im pomognemo i neki problem da rešimo“, istakao je Vučić.
U julu prošle godine upriličen je prvi prijem, prijavilo se oko 5.000 ljudi, a premijer je primao građane sve do 18 časova. Međutim, od tog prvog do sledećeg, a ispostaviće se i poslednjeg prijema građana, prošlo je ne samo više nedelja, već nekoliko meseci. Sredinom oktobra Vlada se na nekoliko dana preselila u Niš, a premijer je u Domu vojske organizovao prijem za građane.
Obećanja na čije ispunjenje se čeka godinama jeste donošenje Zakona o poreklu imovine, što je Vučić najpre najavio za “prvu polovinu septembra 2015”, baš kao i smena neuspešnih direktora. ”Oko 70 posto menadžmenta u javnim preduzećima promenićemo do kraja avgusta“, kazao je Vučić još u julu 2014. U to vreme najavio je i da će podneti ostavku na mesto šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, na kome se nalazi i danas. “Kao što znate, pre nego što budem smenjen, a uskoro ću biti smenjen sa mesta šefa Biroa, ili kako hoćete, podneću ostavku pa će gospodin Nikolić nekog drugog da postavi“.
Jedno od predizbornih obećanja na koje ga neretko podsećaju opozicioni političari jeste ono iz prethodne predizborne kampanje o TV duelu sa protivkandidatima: „Obećavam vam da ću naći vremena i da ću naći načina da izađem na duel sa njih petoricom. I to nema nikakvog karikaturalnog pristupa, niti bilo čega drugog“, rekao je Vučić, ali je javnost u Srbiji ostala uskraćena za takav „TV šou“.
Poseban odeljak neispunjenih obećanja predstavljaju ona koja se odnose na zadate rokove za završetak ili početak određenih radova. “Pre kraja (2015) godine krećemo u izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, i da stignemo do Budimpešta za 2 sata i 15 minuta“, kazao je Vučić u martu 2015, ali dve godine kasnije, radovi nisu ni počeli, još nema ni ugovora za sve deonice. U roku koje zadao premijer prošle godine nije imenovan ni tužilac za ratne zločine, a nije usvojen ni Zakon o azilu.
U maju 2014. najavio je da će proizvodnja u pribojskom FAP-u startovati u septembru te godine (“Dakle, od prvog septembra ide prvih 200 radnika, zatim još 200, zatim još 200“), ali od svega nije bilo ništa. Primetno je, takođe, i da premijer u svojim obraćanjima javnosti često koristi podatke koji mu idu u prilog i njih ističe, dok svesno preskače da pomene one koji se ne mogu okarakterisati kao uspeh Vlade na čijem je čelu. Dešavalo se i da određene tvrdnje, za koje nije tako teško ustanoviti da nisu tačne, ponovi više puta, poput iskaza da Srbija ima najniži PDV u regionu, iako je lako proverljivo da je PDV u Albaniji i Bugarskoj takođe 20 odsto, dok je u čak tri zemlje on niži od tog procenta.
Kada ćemo u EU i kada ćemo živeti bolje?
Pre nekoliko nedelja Vučić je rekao da se nada da će Srbija 2022. godine postati članica Evropske unije, a da je siguran da će to biti pre 2025. „Do sada nikada nisam hteo da odredim datum. Danas ću prvi put javno reći: nadam se da ćemo 2022. postati članica EU. Siguran sam da ćemo pre 2025. postati članica EU“, rekao je Vučić za švajcarski Blik.
Aleksandar Vučić i Federika Mogerini (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Aleksandar Levajkvoić
Premijer je više puta u poslednjih nekoliko godina isticao da je cilj vlade da postane članica EU od 2020. godine, a u nekoliko navrata i da je ta opcija vrlo realna. Vučić je u aprilu prošle godine izjavio da očekuje da Srbija postane punopravna članica Evropske unije do 2020. godine i da je to prioritet Vlade na čijem je čelu. “Nikada nisam lagao naš narod u Srbiji i da kažem bićemo sigurno do 2020. deo Evropske unije. Ja sam rekao da ćemo mi da ispunimo ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo do 2019, a onda je na Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama da donesu odluku da li žele da nas prime u EU ili ne“, rekao je prethodno u junu 2014.
Poslednje četiri godine građani Srbije mogli su čuti i da vreme “boljeg života” varira gore-dole od godinu do tri. Pritom, nije da se taj „rok“ odlagao – nekad je kasnije nego što je najavljeno, a ponekad se pomerao i za ranije.
Od 2012. do 2014.
Ni iz perioda dok je bio prvi potpredsednik Vlade ostala su neispunjena obećanja da će javnost saznati „potpunu istinu“ o kupovini lista Politika, kao i da će se doneti odluka o ukidanju duplih plata, odnosno, nemogućnosti primanja dve ili tri plate kao što je to bio slučaj do sada na Kosovu i Metohiji.
Još u kampanji 2012. godine, pre nego što su prvi put došli naprednjaci na vlast obećano je da će se rešiti svi slučajeve spornih privatizacija na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije, kao i da će se razrešiti nerešena ubistva novinara. „Ako SNS formira novu Vladu, otvoriće i niz afera i pročešljati štetne privatizacije iz prethodnih godina. Neće biti osvete, ali insistiraćemo na odgovornosti onih koji su počinili krivična dela u pojedinim privatizacijama. Reč je o tridesetak slučajeva, o čemu je iznosio podatke Savet za borbu protiv korupcije…“, rekao je u januaru pre pet godina Vučić, a javnost i dalje čeka.
U toj kampanji najavljeno i da će se ukinuti funkcije državnih sekretara, a da će se smanjiti broj poslanika i agencija. Pet godina kasnija ništa se niej promenilo.“Mi smo govorili i govorićemo i to je naš plan i program koji moramo da ostvarimo, dakle smanjenje broja poslanika, smanjenje ministarstava na 15, smanjenje broja agencija, zavoda, biroa i saveta sa 136 na manje od 50, ukidanje funkcija državnih sekretara. Dakle, time ćemo uštedeti ogroman novac, neću da kažem samo više desetina miliona evra, već više od stotinu miliona evra i to je nešto što će da radi SNS sa svojim partnerima s kojima izlazi na izbore”.
Neka ispunjena obećanja
Portal Istinomer je tokom poslednjih nekoliko godina zabeležio takođe i ispunjena obećanja Aleksandra Vučića, kojih je, doduše, mnogo manje nego neispunjenih. Među ispunjenim je najava da će vlada iz budžeta finansirati Fondaciju “Zoran Đinđić”, da će se ispoštovati volja EU po pitanju izvoza u Rusiju, uvećati minimalna cena rada, otvoriti prva poglavlja do kraja 2015. godine, kao i da će se zaključiti sporazum sa MMF-om. Set medijskih zakona takođe je usvojen u zadatom roku, odnosno do leta 2014. godine.
Istinomer anketa: Priča o fantomkama izmišljena – laž godine!
Više od 3.700 čitalaca učestvovalo je u Istinomerovom izboru za izjavu koja predstavlja laž 2016. godine. Ubedljivi pobednik sa 1.440 glasova jeste izjava premijera Aleksandra Vučića da niko nije nosio fantomke prilikom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Drugo mesto, po izboru čitalaca, pripalo je opet premijeru Vučiću zbog izjave da Vlada nije davala subvencije od 10.000 evra stranim investitorima. Međutim, Istinomer je utvrdio da za svako radno mesto u fabrici Falke dajemo više od 35.000 evra, kao i da ima još primera gde su subvencije veće od 10.000 evra.
Naslovna fotografija: FoNet, Božidar Petrović
