Naplata grejanja po potrošnji još daleko

U vreme prošlogodišnje izborne kampanje za parlamentarne izbore tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović najavila je tender za kupovinu kalorimetara – uređaja za merenje utrošene toplotne energije. Ona je kazala da će to biti učinjeno u narednih „mesec ili dva“.

 

Ali, ništa od ovoga nije se desilo. Pred početak grejne sezone iz Udruženja toplana tražili su odlaganje primene ove mere.

„Zakon o efikasnom korišćenju energije obavezuje toplane da od 15. oktobra obračunavaju grejanje po utrošku. Međutim, Udruženje toplana traži od ministra energetike da tu odluku odloži za godinu dana, jer sve toplane, zbog poplava, nisu za to spremne. Računice pokazuju da naplata grejanja po utrošku građanima može da smanji mesečni račun za trećinu, a toplanama potrošnju energenata za četvrtinu“.
RTS, 19. 8. 2014. godine

Aktuelni ministar energetike Aleksandar Antić rekao je ovim povodom prošlog avgusta da u Ministarstvu razmišljaju da pozitivno odgovore na zahteve toplana i obavezu naplate daljinskog grejanja po utrošku odlože za godinu dana, i podsetio da je Vlada toplanama već obezbedila merače toplote.

„Trenutno radimo analizu lokalnih samouprava i toplana kako bi se videlo dokle se stiglo s pripremama da naplata po utrošku počne ove grejne sezone. Prema informacijama koje smo dobili, pet toplana u Srbiji je potpuno spremno, 25 njih je delimično spremno, dok je preostalih 27 još vrlo daleko od primene novog načina obračuna utroška daljinskog grejanja.“
Blic, 23. 8. 2014. godine

Tokom grejne sezone, kako pokazuje i Informator o radu nadležnog ministarstva, nastavljena je nabavka kalorimetara, ali njihovo korišćenje još nije postalo obavezujuće. 

Centralni kalorimetri ugrađuju se u grejne podstanice u zgradama i mere potrošenu toplotnu energiju u svakom od objekata, a cena kilovata formira se proporcionalno – u odnosu površine stana prema grejnoj površini zgrade. Kućni kalorimetar služi za praćenje potrošnje, a ventil za regulisanje temperature pruža mogućnost da se grejanje, kada za njim nema potrebe, isključi, čime se postiže ušteda. Na ovaj način se štiti i životna sredina. 

Među građanima, ali i u medijima, vlada prilična konfuzija o tome kolika je isplativost i ekonomičnost ovih uređaja, ali i ko je nadležan za njihovu ugradnju i naplatu. Tako bi se, čitajući samo novinske naslove, mogle steći krajnje oprečne informacije: „Kalorimetri štede“ (Večernje novosti, 29.1.2015. godine) ili „Skupo zbog kalorimetara“ (Večernje novosti, 31.1.2015. godine). 

Troškovi grejanja po novom sistemu, naravno, veći su tokom zime, a u ostatku godine plaća se samo fiksna naknada, koja iznosi u proseku četvrtinu zimskog računa. Sprovođenje zakonske odluke o ovoj meri ipak čeka narednu grejnu sezonu.