Moralnost legitimne koristi

Izjavio je Toma ovih dana da će preoteti birače Koštuničinoj stranci, pa je to demantovao. Ili, nije demantovao. Ili je rekao isto to samo malo drugačije. I Koštunica se naljutio. Baš smo se iznenadili, a kad se to on nije durio? Ako se to ikad bude dogodilo, biće vest.

Posle Tomine izjave (koju je i demantovao, a i nije) iz uprave DSS-a stiglo je saopštenje; oproban način političkog delovanja svojstven toj partiji još u devedesetim. Malo su se ljutili i durili, malo su se sa Tomom mirili, sve u svemu ništa važno nije rečeno osim što je moglo da se zaključi da će Toma i Koštunica negde sesti i dogovoriti se ko će kome da otima birače. Ali, Koštunica je zauzet, čitavu sedmicu sastanči, moći će tek u narednoj koja je pred nama i u kojoj slavimo 25. maj. Otimačina birača može da sačeka.

Šta je to nadurilo Koštunicu? Borba za svaki kružni pokret olovkom na biračkom mestu? Zar to nije cilj svake stranke, pa i one koja bi iz kombija da se komoda u autobus? Pokušao je to Toma da objasni, ali iz kombija se to ne da videti, mala mu je šoferšajbna. Znao je Toma šta govori a jasno je to i onima koji ne žele to da prihvate: imam jaku stranku, borim se za vlast, potreban mi je svaki glas, a vi koji želite sa mnom potrudite se da pređete cenzus pa da se, ako ga pređete, dogovaramo. Zna Toma i da nije dovoljno jak da vlast osvoji sam, da su mu politički istomišljenici potrebni i u postizbornom prebrojavanju ali im jasno i poručuje – ne očekujte da ćete sa svojih nekoliko odsto dobiti predsedničke kabinete. Koje bi neki s malim procentom želeli još sada.

O Tominoj političkoj prošlosti sve je već više puta rečeno a biće ponavljano i ubuduće, ali ono što mu je danas svojstveno jeste pragmatičnost sagledavanja političke stvarnosti. Svestan je da bi posle izbora najjača kolacija bila ona njegova sa Tadićevim DS-om ali ta je opcija, za sada, daleko od ušiju i očiju javnosti. Takva koalicija bila bi dovoljna sama sebi, u njoj nema mesta za kombije. Otuda Toma može da bira i da koketira čak i sa Koštunicom. Kog mora da sačeka da završi sastančenja. Reče i Velja Ilić neki dan da Koštunica hoće samo što se ne zna kada će to biti. U srećno vreme hipi pokreta ni hipici nisu znali šta hoće ali su bar to hteli odmah.

Hipi princip nije stran ni Mlađanu Dinkiću. On okuplja lokalne paše i subaše u Uniju decentralizovanih regiona koja bi prešla cenzus. Ima logike, lokalne stranke i političari, svako u svom ataru ne kotiraju se loše, što može da rezultira skupom putnika iz više kombija u poveći autobus. Model komune koji decentralizovanog Dinkića održava na vlasti. Za razliku od Koštunice, mali Dinkić je kooperativniji u pravljenju koalicije i želi da poraste. Ako se tome doda i njegova neutažena glad za vlašću koja prelazi granice svih regiona, jasno je da će među jednakim regionalnim vođama biti prvi. U tom projektu pomoći će mu Verko, Maja, Goran, Predrag, Boško… dobrodošao je svako ko može da doda još koji procenat.

Osnivanje Mlađinog političkog saveza Toma vidi kao dobar razlog za pad Vlade, navodeći da je nemoralno to što Demokratska stanka dozvoljava da se rađa u njenom gnezdu. A kao u politici je nešto moralno? Moralno je samo kad se mora, a mora se uvek. U toj morajućoj moralnosti sve politike su iste. Toma sa Mlađom nema ništa zajedničko (osim moranja i animoziteta), sa Koštinicom ima zajednička saopštenja i pokojeg birača. Ono što je zajedničko Koštunici i Dinkiću jeste potreba da sa nešto malo cenzusnih procenata imaju jaku funkciju u nečijoj većini. Legitimno i legalno. Koštuničini termini. Poželjno i korisno. Mlađini termini. Moralno. Čiji to beše termin?