Mladu za predsednika
Vojislav Šešelj, boraveći na još nezamrznutoj funkciji predsednika Srpske radikalne stranke, odlučio je da se ove godine ne kandiduje na izborima za predsednika Srbije. Opravdano je odsutan. Iz svog pritvorskog gnezda, predsednik partijske ćelije ovlastio je venčanu suprugu Jadranku, da ga dok je on na privremenom radu u Hagu, zameni u borbi za predsednički presto. Tako će se, među već poznatim muškim kandidatima, 6. maja na izbornom listiću naći i haška mlada.
Ne tako davno na jednim predsedničkim izborima Šešelj je bio ozbiljan protivkandidat Zoranu Liliću a bogami i Milanu Milutinoviću. Nije uspeo. Jedan od razloga zbog kojih nije ostvario večni predsednički san možda se krio i u načinu na koji je vodio predizbornu kampanju. Videvši ga na plakatima i bilbordima Bogdan Tirnanić je napisao: „Šešelj izgleda kao mladoženja kojeg je priteralo u najgorem trenutku“. Bio je Tirke upravu, Vojin pogled oslikavao je mučninu, sezao negde daleko, najverovatnije uprt u destinaciju na kojoj se sada nalazi.
Da li to četnički vojvoda u izgnanstvu Jadrankinom kandidaturom pokušava da plagira susede koje je do juče „klao zarđalim kašikama na potezu Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica“? Jedna Jadranka sasvim je dovoljna u regionu. Pokatkad te Kosorove možda ima i previše. Dve bi bile suvišne.
Biće da je to Odisejevo oduživanje za Penelopinu vernost tjekom devet dugih godina. U vremenski tjek nikako ne bi trebalo sumnjati. Gotovo istovremeno sa najavom njene kandidature sa izborne liste brisana su imena dojučerašnjih Šešeljevih jurišnika Gordane Pop Lazić i Dragana Todorovića. Gordana nije Penelopa a ni Draganu haljine ne pristaju uz neobrijano lice. Dakle, opet se provlači priča o vernosti tjekom devet dugih godina. Vremenski tjek je očiglednija kategorija.
Kakva će biti Jadrankina sudbina na dan Svetog Georgija? Sinja kao more usred bure. Od svih predsedničkih kandidata baš njoj je zapalo da mrežom zahvata vodu. Taj joj je vraški posao nametnuo stanovnik sheveningenske pritvorske jedinice a da je i sam svestan da se iz te mreže vode neće napiti. Da joj je rekao da mu napravi masnu gibanicu i otpremi je brzom poštom u Hag, razumeo bih. Ovo sa kandidaturom, mitingovanjem, bilbordima, posterima, televizijskim duelima, izjavama omraženim sredstvima javnog informisanja, posetama malim i srednjim preduzećima, štalama, oborima i gradskim bibliotekama izmoriće domaćicu, stub ognjišta Šešeljevih, i zaprška će zagoreti. Ona koju je samovoljno zgotovio suprug-predsednik u pokušaju njoj supruzi-kandidatkinji u pokušaju koja je isto tako samovoljno pristala na zgotovljeno. Šta ti je tjek devet dugih godina.
Kako će na to reagovati plebs? Gotovo je sigurno – nikako. Najvatreniji će se zatrčati na zapršku ali njih je odveć malo. Oni manje vatreni omirisaće je po patriotskoj radikalskoj dužnosti ali njih je odveć manje od prethodnih. Oni koji već imaju iskustvo sa Jadrankinom, pardon, Vojinom kujnom već njuškaju po tuđim kazanima. Tom delu biračkog dela presela je Šešeljeva gastronomska receptura.
Sasvim je sigurno da je haški optuženik svestan rejtinga koji uživaju njegova stranka i njegova draga. Pokušaj da ženu izvuče iz sudova može da bude osveta onima koji su mu se klanjali tjekom devet dugih godina a zaboravljali vernost. Ako je to motivisalo Vojislava onda je sigurno da na ulazu u Hag ne dele kompase. Niti će osveta biti slatka niti će žena izgledati lepše na bilbordima. Slutim da će po onoj Tirketovoj ličiti na mladu koja strahuje da se ne uneredi u najgorem trenutku. Izgledaće kao starovremske kuhinjske šustikle – ili kako se već to zvalo a stajalo je iznad „smederevca“ na drva – na kojima je bila izvezena opomena domaćicama o zapršci i jakoj vatri. Jadranka, manje zbori, izgoreće ti gibanica.
