Million dollar Miladin

Suma koja je isplaćena iz državnog budžeta zbog štete koju su naneli jedan bahati mladić, nesavesne diplomate i loše političke odluke iznosila je po tadašnjem kursu oko 67 miliona dinara. Poređenja radi, Vlada je budžetom predvidela pet puta manje novca za usavršavanje zaposlenih u osnovnim školama i samo 10 puta manje za podršku sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja i lečenja malignog tumora grlića materice, dojke i debelog creva.

Da se više družio sa loptom ovaj mladić je mogao da napravi karijeru vrhunskog košarkaša u Sjedinjenim Američkim Državama gde se školovao. Možda bi bio uspešan i da je trenirao boks, ali Miladin Kovačević je svoju snagu, umesto u ringu, pokazao na pogrešnom mestu i na najgori način. U jednom njujorškom klubu pretukao je tako žestoko kolegu sa univerziteta, Brajana Stajnhauera, da je ovaj mesecima bio u komi, a Kovačević je posle tuče uhapšen.

Posle plaćanja kaucije od 100.000 dolara pušten je na slobodu, ali mu je pasoš oduzet. No, to ga nije sprečilo da pobegne u domovinu. Zahvaljujući konzulatu Srbije u Njujorku, samo tri dana od izlaska iz pritvora, osumnjičenom je izdata privremena putna isprava, nakon čega se vraća u Srbiju i izbegava da se pojavi pred sudom u Americi.

Takva obmana uz pomoć srpske diplomatije razljutila je američku administraciju koja je zahtevala da Miladin Kovačević bude izručen da bi mu se sudilo u zemlji u kojoj je počinio zločin. I Interpol je uključen u pronalaženje mladića, pa je za njim raspisana tzv. „crvena poternica“. I pored rizika da pokvari odnose sa silom kakve su Sjedinjene Američke države i pretnji da će joj biti uskraćena američka novčana pomoć Srbija odbija mogućnost izručenja. Obrazloženje svih srpskih zvaničnika bilo je isto – po Ustavu država ne može da izručuje svoje građane drugim zemljama.

„Kao i svakog drugog građanina Srbije njega štiti Ustav Republike Srbije koji kaže da se građani Srbije ne izručuju trećim državama… Miladina Kovačevića brani Ustav Srbije… Šta ja mislim o Miladinu Kovačeviću to je na stranu, ali Miladina Kovačevića štiti Ustav ove države.“ (Vuk Jeremić, RTS, emisija Svedok, 23. 02. 2009. godine)

U Ustavu, međutim, nema ni reči o izručenju državljana Srbije, pa samim tim ni bilo kakve zabrane. Takvo tumačenje dalo je i nekoliko pravnih eksperata uz podsećanje da su nekadašnji Ustavi zaista to zabranjivali.

„Takvu odredbu zaista su sadržavali stari Ustav Srbije iz 1990. i Ustav SRJ iz 1992, ali novi Ustav Srbije iz 2006. nijednom rečju ne zabranjuje izručenje domaćih državljana. Takve odredbe u Ustavu jednostavno nema.“ (Vesna Rakić Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, sajt Peščanik, 23. 02. 2009. godine)

Pozivanje na nepostojeći član Ustava bio je, na neki način, i pokušaj da se zabašuri diplomatska brljotina konzulata u Njujorku koji je Kovačeviću izdao putnu ispravu iako to nikako nije smeo da učini. Da li je to neko uradio „na svoju ruku“ ili je naredba stigla „odozgo“, tek generalni konzul Slobodan Nenadović i vicekonzul Igor Milošević smenjeni su sa tih pozicija. Ili, možda, bolje rečeno žrtvovani, jer je državni vrh nastavio da brani potez konzulata u Njujorku time što je uporno odbijao da izruči nasilnika SAD-u.

Poželela je Vlada da još nešto ostane prikriveno u „slučaju Kovačević“, pa je čitavu stvar označila službenom tajnom. List „Borba“, međutim, objavljuje da Vlada krije od javnosti da pregovara sa američkim pravosuđem o isplati troškova od blizu milion dolara za lečenje teško povređenog Stajnhauera. Proglašavanjem Vladinih pregovora za „tajnu“ detalji nisu bili dostupni ni građanima, ni njihovim zastupnicima.

„Poverenik ne može da interveniše kada je u pitanju Vlada jer je ona jedan od šest državnih organa protiv kojih se po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama ne može podneti žalba povereniku, već se zaštita prava obezbeđuje u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.“ (Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, Borba, 20. 02. 2009. godine)

A poverljivost pregovora krila je, zapravo, mnogo bitniju informaciju za javnost Srbije – da će posledice kafanske tuče junoše Miladina snositi svi ovdašnji poreski obveznici i da je Vlada to aminovala. Da stvar bude još gora, suma od 900.000 dolara, koja je isplaćena porodici Stajnhauer, predstavljena je kao trošak koji uopšte ne pogađa građane Srbije.

„Iznos koji je isplaćen porodici Stajnhauer biće refundiran sredstvima koja će biti oduzeta od kriminalaca, shodno odredbama Zakona o oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnog dela. Na taj način teret naknade štete neće snositi građani Srbije već kriminalci, a vrednost imovine koja je privremeno oduzeta već je daleko viša od pomenutog iznosa.“ (Slobodan Homen, državni sekretar ministarstva pravde, TV Pink, 03.04.2009. godne)

Prema Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sredstva koja se steknu oduzimanjem imovine stečene kriminalom uplaćuju se u budžet. Jednim delom koriste se za finansiranje državnih institucija, a preostali deo služi za socijalna davanja. To znači da su građani uskraćeni za ono što im po zakonu pripada jer je novac koji je mogao biti upotrebljen za dečije dodatke, penzije, lečenje ili školovanje ovako otišao u nepovrat.

„Budžetska sredstva su unapred propisana i svaki višak bi trebalo da se uputi u razvoj nekog sektora, a ne da se iskoristi za plaćanje tuđeg duga.“ (Vladimir Vodinelić, profesor prava, Borba, 24. 6. 2009. godine)

Konačna suma koja je isplaćena iz budžeta zbog štete koju su naneli bahati mladić, nesavesne diplomate i loše političke odluke iznosila je po tadašnjem kursu oko 67 miliona dinara. Poređenja radi, Vlada je ovogodišnjim budžetom predvidela 13,6 miliona dinara za usavršavanje zaposlenih u osnovnim školama i samo 6,5 miliona za podršku sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja i lečenja malignog tumora grlića materice, dojke i debelog creva. Miladin, izgleda, vredi više.