Kurirska služba
Svetsko prvenstvo u fudbalu prepuno je neočekivanih rezultata, preokreta, pobeda autsajdera, ranih odlazaka favorita i što nije zanemarljivo, loših procena sudija. Neiskustvo, nesnalaženje ili zla namera, svejedno je. Besni zbog neuspeha svojih reprezentacija, neki navijači izlili su žuč na srpske sajtove koji, ni krivi ni dužni, samo obavljaju sveti posao saopštavanja istine. Nedavno su od hakerske ruke pali internet-sajtovi „Kurir” i „Peščanik”. Prvi zbog, kako je sa zvaničnog (sudijskog) mesta saopšteno, komentara objavljenih posle utakmice Meksiko – Hrvatska koja je prve poslala u osminu finala, a druge na Jelačića trg. Drugi sajt nije oboren zbog iste utakmice ali sluti se da zbog neke jeste. Ma, da li?
U obaranju „Kurira” učestvovale su poražene hrvatske fudbalske snage, dok su „Peščanik” rušile združene armije Nemačke, Rusije, Holandije i Japana. Kakav interes za rušenje srpskih sajtova imaju stanovnici pomenutih zemalja? Nikakav. Osim ukoliko Rusi i Japanci, ljuti zbog ispadanja svojih reprezentacija, nisu odlučili da zajedničkim desantom naude „Peščaniku”, osvedočenom ljubitelju Alžira i Kolumbije, zemalja čije su reprezentacije fudbalski ponizile Rusiju i Japan. Sve ovo da se zaključiti na osnovu kratke analize onoga što je o obaranju sajtova rekao ministar policije dr Neboša Stefanović.
Opet, ostaje nejasno zašto su na te sajtove ljuti Nemci i Holanđani čije su reprezentacije u trenutku rušenja bile ozbiljni konkurenti za sam svetski vrh? Nameće se zaključak da je njihova uloga u nečasnom poslu urušavanja sajtova bila pre svega preventivna. Ruše unapred za slučaj da ih neka Nigerija ili Meksiko (takođe zemlje miljenice pomenutih srpskih sajtova) ne iznenade na putu ka tituli.
Dakle, napadi iz Hrvatske, Nemačke, Rusije, Japana i Holandije odagnavaju svaku sumnju da neko ovde ne-daj-bože ima nešto protiv „Kurira” i „Peščanika”. „Ma, ljudi, da li je to moguće?”, zapitao bi se Mladen Delić. Zemlje označene kao neprijatelji srpskog internet-novinarstva služe samo kao izgovor, Srbima poznat kao krilatica „da se Vlasi ne dosete”.
Šta se, zapravo, događa?
„Peščanik” se već zamerio pojedinim lažnim doktorima nauka koji, poput lošeg fudbalskog sudije na Svetskom prvenstvu, još u svlačionici sviraju jedanaesterac zbog namernog igranja rukom. Svojom. „Kurir” nije ni na čemu doktorirao, naprotiv, njegovo pisanje nije dosezalo dalje od male mature, bio je perjanica pobede novoradikalskih snaga, direktive koje je dobijao kurirskom službom ekspedovao ih je kao službeni kurir ali se najednom odmetnuo u hajduke. Po starom srpskom usudu kumovske osvete, ta je redakcija okrenula leđa kontroloru svih bezbednosnih službi i pridruženom pripadniku Gorske službe spasavanja (pogledati slučajeve „Feketić” i „Biblijske poplave”). I opet, građanin s pristojnim koeficijentom inteligencije postavlja pitanje: kakve veze s tim imaju neke članice Evropske unije, plus Japan i Rusija?
Ponovićemo: nikakve. Evo zbog čega. Entiteti za koje se tvrdi da su mesta s kojih su sajtovi obarani samo su lokacije na kojima su (najverovatnije) registrovani sajtovi s kojih dolazi napad. Registracija, poznata kao domen, i hosting, mogu biti bilo gde u svetu a da njihov korisnik (vlasnik) udobno sedi u Srbiji, ne radi ništa, dangubi, smišlja gadosti (umesto da spasava po Feketiću i Obrenovcu) i urušava nečiji godinama ulagan mukotrpan rad. Otuda napadi direktno dolaze od grupa i pojedinaca iz komšiluka koji, organizovani u različite „borbene” formacije, upadaju u sisteme omraženih virtuelnih neprijatelja. Takođe virtuelno, beleži se da je napad došao iz, recimo, Japana. A Japan je inače poznat kao zemlja u kojoj živi onoliko Srba gnevnih na pisanje „Peščanika” koliko i Japanaca kojima je maternji jezik srpski. Sada su, valjda, jasni razlozi zbog kojih neki tamo, gde se sunce, rađa mrze srpski internet-svet.
Ukoliko situaciju shvatimo ozbiljno onda ćemo reći da se ovi – koji nemaju drugi posao osim da po direktivi napadaju sve i svakoga ko na internetu kritikuje novoradikalsku politiku – ne zovu komšije. Zovu se – botovi. Bot je jendoćelijski jednopartijski organizam koji se hrani nakaradnom ideologijom i živi za dan kada će biti javno pohvaljen pred čitavom odeljenskom zajednicom. Jednoćelijski je zbog toga što njegova partijska ćelija ne priznaje ništa osim sebe, jedine koju je evolicija zabeležila kao stadujum amebe. Jednopartijski je zbog toga što je… (pročitati pod – jednoćelijski). Bot direktive dobija kurirskom službom.
Na koncu, jasno je da Svetsko fudbalsko prvenstvo i reprezentacije gubitnice nemaju ama baš nikakve veze s rušilačkim nagonom nekakvih botova, uprkos težnjama ovdašnjih loših (nedoktoriranih!) sudija da nam omraze prijateljske zemlje prikazujući ih kao centre hakerskih moći. Lošim tumačenjem igre sudije se opasno zameraju ovdašnjoj fudbalskoj javnosti koja ume da prepozna (sudijino) igranje rukom u šesnaestercu. Umeće da donese i pravednu odluku – penal. I crveni karton.
