Kratki rezovi
Boris je rekao Tomi „neću s tobom“, Toma je rekao Borisu „sa tobom nikad“, Voja je rekao Tomi „ti si duplikat vlasti“, Toma je rekao Voji „ne diraj me, ne diram te“. Boris Voji nije rekao ništa. Pošto u oluji nismo prepoznali kormilara tražićemo ga na sledećim izborima koji će koliko sutra, s mogućnošću greške od godinu dana gore-dole. Ako je po Ustavu i DS-u to će se dogoditi u bliskoj budućnosti naredne godine, ako je po stanju nacije i SNS-u budućnost je odavno prošla. Taj film smo već gledali ali nam se još jednom nudi repriza, i repriza reprize i reprizina repriza reprize. Dok nam se ne zacrni pred očima.
(Pred)izborna godina počela je većinskim i proporcionalnim prebrojavanjem skupštinskih klupa koje uglavnom zvrje prazne. Tvrđenje pazara na političkoj pijaci jednako je onom jutarnjem tezgaroškom cenjkanju za ne baš svež mlečni proizvod. Na buđav sir mirišu dani.
Ustalasane strasti prete da, kao u trileru, radnju odvedu onamo gde će gledaočeva pažnja potaknuta emocijom prema borcu za pravdu zalutati u traženju rešenja zadate enigme. Otuda je upadanje u zamku političkih emocija pogubno, jer svaka ljubav prema politici protivprirodni je blud a mržnja svake vrste teško patološko stanje. Politika je u tom smislu pragmatična što glasačko telo najčešće ne može ili ne želi da prihvati pa je reakcija na svaki predizborni krik, i trik, posledica trilerskog zapleta sa emotivnim nabojem.
Jedna teorija kaže da je emocija prirodna reakcija na događaj ili stvar i da kao takva dopunjuje nedostatak mišljenja. Emocije nastale opažanjem obično traju veoma kratko, tek nekoliko minuta do nekoliko sati ali svest o njima traje u raspoloženju danima i nedeljama pa su posledice njima izazvane vidljive mesecima i godinama. Poznate i kao depresija i anksioznost.
U narednom depresivno-anskioznom pokušaju da još jednom, ako je to ikako moguće, iz gomile istih izaberemo drugačije shvatiće se da nema novih na političkom polju, svi su stari, većina njih oprana „pervolom“, šmiranti kao vlasnici glupavih replika. I posledica je onakva kakvu smo je već mnogo puta videli, uglavnom smo glasali protiv, gotovo nikad – za.
Glasalo se protiv nezakonito zarađenog novca, protiv siledžijski stečenog bogatstva, protiv ozonskih rupa, protiv đavola u mantiji, protiv snajpera iz Gepratove, protiv trećeg metka, protiv lažnih obećanja, protiv nerealizovanih lažnih obaćanja, protiv svakog ko ima stotine najboljih prijatelja, protiv prostakluka i primitivizma Farme, Velikog brata i Lude kuće… glasaće se i protiv Parova i Dvora, protiv političkog bluda. Protiv masovke u filmu u kome milioni statiraju statiste. Protiv miliona zahvaljujući kojima gubitnici kupuju glavne uloge.
I opet gledamo film, niskobudžetni sa više glavnih rola, jeftin. Filaž preko Ivice. Rez. Krupan kadar na Voju. Detalj na njegove oči. Rez. Krupan kadar na Tomu. Švenk. Krupan kadar na Borisa. Zatamnjenje. Total Srbije. Zatamnjenje. Rez. Total crno.
