Kosovski Grand slam
Istog dana kada je ministar koji se preziva kao ja postao jedini kandidat za predsednika Teniskog saveza Srbije, u Beogradu je umro Petar Kralj. Bolno odigravanje dveju drama od kojih samo jedna zaslužuje pijetet; tročinka od sete, ponosa i dostojanstva. Jer, samo jedan je Kralj.
Za ministrov uspon na srpskoj ATP listi zaslužan je nekadašnji najbolji domaći teniser Slobodan Živojinović, ostavkom na funkciju ostavio je upražnjeno mesto na hijerarhijskoj lestvici onome za koga sam već rekao da reketom mlati kao da ubija muve. A mogao je Boba da prolongira abdiciranje i da ambicioznog fizičara u najavi nervira kao onomad kad je jeo sendvič za vreme meča sa Mekinroom.
Odlukom da se mane predsednikovanja u sportu koji je proslavio mnogo pre nego što se Novak rodio, Rambo Bo presto prepušta onom koji je pogubio sve diplomatske duele. Neka ne iznenadi ukoliko se u glavi mog prezimenjaka kao ideja javi organizacija teniskog tromeča Jarinje – Brnjak – Kfor. Na terenima sportskog centra Zubin Potok igraće se Kosovski Grand slam. Znam da je ideja amaterska ali zar amater već nije na čelu Unije teniskih profesionalaca.
Srpski tenis preživljava teške trenutke, ulazi u klimaks. Sva je prilika da će ga u narednom – ko zna koliko dugom – periodu voditi dečko koji obećava a ne ispunjava ništa. Onaj koji od teniskih pravila zna samo dva: radovati se kad poen osvoji naš i radovati se kad poen izgubi njihov. Pod uslovom da razlikuje naše od njihovih. Ako su svi u belom… mogućnost greške je zagarantovana.
Ok, recimo da preterujem. Diplomatski mag s mojim prezimenom ipak razlikuje Serenu Vilijams od Ane Ivanović. Serena je crnja. Istom bojom zaprećeno je i belom sportu čiji je ministar od diplomatije veliki fan. Njegovim eventualnim (a i sasvim sigurnim) dolaskom na čelo teniske organizacije u zemlji sa trenutno najviše uspeha na šljaci, travi i betonu tenis će poprimiti dimenzije propale investicije kakve smo već imali priliku da viđamo kad ih se dohvati alavost politike. Toliko o nekada gromoglasnoj predizbornoj paroli: Sport sportistima. U to ime – Divca za guvernera.
Znam i da će mi pojedini opet postaviti dobronamerno pitanje: Opet si se navrzo na prezimenjaka? Nisam. On nikako da me se okane. Kad god hoću da ne mislim da njega eto ga iz nekog budžaka sa epohalnom izjavom, briljantnom misli i – istom kravatom. Crvenom. Dok pišem, intenzivno razmišljam da se sa tenisa prebacim na umetničko klizanje. Vreme je zimsko, ledeno a i haljinice su u šljokicama. Taj sport nam baš i ne ide, valjda zbog toga što mu ne predsedavaju Slavica Đukić Dejanović ili Jelena Trivan. Valjalo bi pokušati sa nekom od tih opcija pre nego što se neko doseti da bi ministar koji nosi moje prezime mogao da izvede „axel“ i „lutz“. Posledice bi bile trajne. Po led.
Čekamo 24. novembar, dan kada će tenisu na ovim prostorima svanuti, a onda brojimo dane do izbora u kojima će ekspert za slajs servis rešavati kosovski problem u pauzi između dva gema. Neka mu neko kaže da promeni kravatu. Ili njenu boju. I još samo ovo: osim što je Serena crnja od Ane treba mu napomenuti i da je teniska loptica žuta.
