Ima li u Srbiji neke Grete Tunberg?

Dok svedočimo ekspanziji „zelenih” stranaka, pokreta i inicijativa u Srbiji koje se bave ekološkim problemima, aktiviste koji se bave klimatskim promenama ne čujemo i ne vidimo. Gotovo da nema većeg grada u svetu kome se u prethodnih nekoliko godina nije dogodio protest protiv klimatskih promena, ali Srbiju za sada takav trend nije zahvatio. Da li je po sredi nezainteresovanost građana za globalni problem ili su ga, jednostavno, nesvesni?

Završena je 26. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – COP26. Delegacije zemalja koje su učestvovale u pregovorima usaglasile su se oko finalnog sadržaja „Glazgovskog klimatskog pakta” koji treba da održi živom nadu da će svet uspeti da zagrevanje planete zadrži na granici od 1,5 °C.

Dešavanja na samitu u Glazogovu mlada klimatska i ekološka aktivistkinja Greta Tunberg opisala je ukratko:

„Završen je COP26. Evo kratkog sumiranja: bla, bla bla”.

Dodala je Greta i da se pravi posao nastavlja izvan ovih hodnika, kao i da „mi nikada nećemo odustati, nikada”.

Greta Tunberg je švedska tinejdžerka i aktivistkinja koja se bavi pitanjima životne sredine. Prema pisanju Gardijana, u avgustu 2018. devojčica je pobegla sa nastave, sela ispred zgrade švedskog parlamenta i nehotice pokrenula globalni pokret – štrajk protiv klimatskih promena. Bila je govornik na Svetskom ekonomskom forumu 2019. godine kada je liderima sveta poručila da „naša kuća gori”.

A ko smo to „mi”?

Istinomer je pisao o tome kako klimatske promene neće čekati na nas, a naši sagovornici su između ostalog ukazali na kakofoniju poruka koji dolaze od strane donosioca odluka kada je rešenje ovog globalnog problema u pitanju, kao i na prisustvo ekološkog aktivizma u Srbiji, ali slabo reagovanje na problem klimatskih promena. 

Jedan od naših sagovornika zapitao se:

Ako nismo adekvatno reagovali na požar deponije u Vinči, kako da reagujemo na nešto što će biti drugačije tek za 20 godina”?

Imaju li građani Srbije svest o klimatskim promenama? Koliko je verovatno da će neka buduća klimatska ratnica poteći sa ovih prostora?

Povezan sadržaj
Nikolija Čodanović 7. 11. 2021.
Darko Stojilović 17. 12. 2020.
 
Mladi i klimatske promene

 

Jedan od govornika na ovogodišnjem samitu u Glazgovu bio je i nekadašnji predsednik Sjedinjenih američkih država Barak Obama. On je deo govora posvetio mladim ljudima.

„Ono što je tačno i u Americi i širom sveta i u svakoj državi čiji predstavnici su sada ovde je to da najvažnija i najveća energija dolazi od mladih ljudi”, rekao je Obama.

„Većinu vašeg života ste upozoravani na to kako će svet da izgleda ako se ne budete borili protiv klimatskih promena, a istovremeno ste odrasli gledajući mnoge odrasle koji su na pozicijima da urade nešto u vezi sa tim, ali se ili ponašaju kao da problem ne postoji ili odbijaju da donesu teške odluke”, obratio se Obama mladima.

On je zatim dodao da je švedska tinejdžerka Greta Tunberg inspirisala najveće demontracije, iako mnogi ljudi ne znaju za Gretu, Obama je uveren da je „u svetu ima mnogo Greta”.

Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije, koja se bavi pitanjem energetike i klimatskih promena, na pitanje Istinomera kolika je verovatnoća da će neka „buduća Greta“ dolaziti iz Srbije odgovara:

„Voleo bih da društvo i država organizovano preuzmu ovo pitanje u narednih par godina, pa neće biti potrebe za tim upornim i jako vidljivim aktivizmom. Verujem da će kod nas početi da se javljaju pojedinci i pojednike koji će biti vezani za ovu temu na jedan veoma privržen način i koji će u nju ulagati ogromnu količinu energije i entuzijazma kao primer o kome pričamo“.

“Friday for future”, odnosno “Petak za budućnost” je pokret koji predvode i organizuju mladi koji je započeo nakon što su Greta Tunberg i drugi mladi aktivisti protestvovali ispred švedskog parlamenta svakog školskog dana tokom tri nedelje, zbog nepostojanja akcije na klimatske krize. Ovi protesti desili su u više od sedam i po hiljada gradova, a prema podacima sa njihovog sajta na njima je učestvovalo više od 14 miliona ljudi.

On dodaje i da je njegova organizacija radila analizu kurikuluma, odnosno sadržaja studijskih programa na niškom, beogradskom i novosadskom univerzitetu i da su tražili ključnu reč „dekarbonizacija“, odnosno oslobađanje od gasova sa efektom staklene bašte. Rezultat  te analize pokazao je da nakon nekoliko stotina pregledanih kurikuluma, ta reč bila je uvrštena u samo jedan program.

„Nemamo novu analizu, ali mislim da je sada slika drugačija“, kaže Macura.

Ovaj „optimizam“ proističe iz toga da smo imali pomaka u prepozvanju ekoloških i klimatskih pitanja. Ipak ima li budućnosti za klimatski aktivizam u Srbiji?

„Oprezan sam da prognoziram. Mene je malo iznenadio i ovaj nivo razvoja svesti i razumevanja situacije sa kvalitetom vazduha, pa i sa energetikom uopšte koji se nesumnjivo dogodio u poslednje dve, tri godine kod nas“, odgovara Macura.

O tome zašto građani lakše percipiraju ekološke, nego klimatske probleme, kaže da je to zbog toga što su „oni su neposredniji i bliži po roku”.

Povezan sadržaj

„Pitanje mini hidroelektrana se vizualizuje – ima reke, nema reke ako je stavljena u cev, pitanje kvaliteta vazduha je jako teško zanemariti onog trenutka kada ga postanete svesni“, objašnjava Macura i dodaje da je velika uloga medija i profesionalaca da ljudma približe pitanje klimatskih romena i ponude što više objašnjena na što razumljiviji način.

Sa njim je saglasan i Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, iz delegacije EU u Srbiji, koji je na isto apelovao i tokom panela na Green Festu.

„Treba videti kako se boriti protiv lažnih vesti u medijima, treba da se uspostavi dijalog, ali ne da se priča politički ostrašćeno, nego da naučnici objasne o čemu se radi i šta se tu može preduzeti, jer je to složeno pitanje”, rekao je on i dodao da ako je on uspeo da razume klimatske promene, svi mogu da ih shvate.

Na istom panelu Nemanja Milović, osnivač i urednik sajta Klima101, rekao je da u Srbiji i dalje postoji veliki problem u tome kako da se široj grupi ljudi objasni kako ova dešavanja utiču na njih. Ali i kako motivisati mlade ljude da se uključe u borbu.

„Mislim da su mladi u Srbji manje zainteresovani za klimatske promene od njihovih vršnjaka u razvijenim evropskim zemljama, tu dolazimo do toga da još uvek nivo kulture i svesti nije dovoljno razvijen, jer se o tome uči od rodiltelja, u školi, na televiziji”, objasnio je Milović i dodao da se mladi mogu podeliti u tri kategorije: oni koju su zabrinuti i zainteresovani, oni koji su zabrinuti, ali nisu zainteresovani, jer ne vide da je relevantno za njih u ovom trenutku i oni koji nisu niti zabrinuti niti zainteresovani.

 

Stavovi građana o klimatskim promenama

 

Centar za unapređenje životne sredine prošlog meseca objavio je Analizu istraživanja o stanju, potrebama i stavovima građana Republike Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora.

Vladan Šćekić iz ovog Centra za Istinomer je rekao da je analiza pokazala da više od 90 posto građana smatra da su klimatske promene najveći globalni izazov, kao i da su aktivnosti ljudi najvažniji uzrok.

Takođe, da 3/4 ispitanika smatra da se donosioci odluka ne bave dovoljno klimatskim promenama.

Izvor: Analiza Centra za unapređenje životne sredine

„Jedna od najzastupljenijih klimatskih promena prema mišljenju ispitanika je zagađenje vazduha. Treba napomenuti da zagađenje vazduha nije posledica klimatskih promena. To jeste u direktnoj meri povezano s obzirom da se 70 posto energije koja se proizvede u Srbiji dolazi iz procesa spaljivanja fosilnih goriva, ali to je recimo jedna od stvari gde vidimo da kada pričamo o klimatskim promenama u globalu građani imaju načelno razumevanja, ali kada pričamo o specifičnosti, detaljima, uzrocima i posledicama, taj procenat opada“, navodi Šćekić.

On, takođe, navodi da skoro 58% ispitanika prepoznaje sopstvenu odgovornost, ali da 75% ispitnika vidi odgovornost Vlade Republike Srbije u borbi protiv klimatskih promena, dok oko 45%  njih smatra da su odgovorni u u Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i u velikm kompanijama.

Za kraj, Šćekić naglašava da su dosadašnja iskustva pokazala da su žene ekološki svesnije.

Klimatske promene su globalni problem, one svakako zahtevaju globalni odgovor. Aktivisti u svetu posvećeni su rešavanju ovog problema, u Srbiji za sada preteže ekološki aktivizam. Istraživanje je pokazalo da jesmo upoznati sa problem, ali da ne znamo detalje. Podizanje svesti je i odgovornost i medija i profesionalaca i donosioca odluka, samo da ne bude kasno.

 

Naslovna fotografija: Canva