Hleb i motika na pauzi za ručak

Da nema hleba bez motike konačno su shvatili i pojedini radnici Zastave u Srbiji, ali su izgleda odlučili da dignu ruke i od hleba i od motike.

Ispostavilo se da je od 1.000 radnika, koje je iz „Zastave“ preuzela kompanija „Fiat automobili Srbija“ (FAS), njih 60 rešilo da napusti pogone do 25. marta i vrati se u matičnu firmu.

Težak je posao, mnogo veći rad od onog na koji su navikli, kažu i žale se na „psihičko opterećenje koje ne mogu da izdrže„.

Ljiljana Prodanović (45), jedna od radnika koji su odlučili da napuste „Fiat“, kaže da je „iz fabrike otišla iz zdravstvenih razloga„.

„Radi se od 7 do 15, imamo pauzu od pola sata za doručak, ali onaj koji sami donesemo. Postoje dve pauze od po deset minuta, ali cigaretu ne smemo da zapalimo, ni u hali, a ni napolju. To je neizdrživo, i čekaću bilo koje drugo rešenje„, kaže Ljiljana Prodanović. („Blic“, 16. mart 2010. godine)

Menadžeri u „Fiatu Srbija“,kažu da je radnicima teško da prihvate „kodeks ponašanja“ koji važi u svim fabrikama ove kompanije. Radi se o ljudima koji „nisu navikli na tempo i na stroga pravila rada koji su normalni za zapadnu ekonomiju„.

Predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike Zoran Mihajlović tvrdi da radnicima muku predstavlja i „mobing koji trpe od nižerangiranih šefova„.

On objašnjava i šta to radnici u Srbiji moraju da rade, što oni u Fiatovim fabrikama širom sveta ne moraju:

„Delove koji stižu za Punto moraju da raspakuju i dopreme do potrebnog mesta za montažu, dok zaposleni u drugim Fiatovim fabrikama u svetu nemaju tu obavezu, jer su im delovi nadohvat ruku.“  (B92, 24. mart 2010. godine)

Siniša Prelić, predsednik Samostalnog sindikata „Ju-Es stil“ Srbije, predvideo je događaje u Fiatu.

„Upozoravao sam radnike „Zastave“ iz Kragujevca da će to da im se desi. Jer oni su godinama živeli na subvencijama, a sada moraju da zarade platu. Da zarađuju novac od svog rada.“ (Politika, 19. mart 2010. godine)

Za stručnjake odluka radnika da posle par meseci rada za strance „dignu ruke“ nije iznenađenje. Oni podsećaju da se standardi i zahtevi poslodavaca u EU razlikuju od onih u Srbiji.

Nikola Pavičić, generalni direktor „Sintelona“, rekao je za „Danas“ da to što se desilo u Fiatu nije slučajno jer od devedesetih godina u Srbiji nema radne atmosfere. Tada su, kako podseća, fabrike zbog sankcija radile sa samo 30 odsto kapaciteta, a zaposleni su primali kakve-takve plate, zbog čega su razvili logiku da ne treba mnogo raditi jer će im u svakom slučaju biti isto.

Slično mišljenje ima i direktor za korporativne poslove „Dunav hrana grupe“ Rade Pribićević. On kaže za „Danas“ da im se posle kupovine preduzeća u Srbiji dešavalo da u mesecima sezonskih poljskih radova naglo poraste broj bolovanja, pošto radnici moraju da idu na svoje njive.

Direktor „Galeb grupe“ Radoslav Veselinović smatra da su naši ljudi nenavikli na normalne uslove rada što podrazumeva efektivan rad od bar sedam sati dnevno od osam provedenih na radnom mestu.

„Ono što je problem je to što radnici nisu spremni da rade u kontinuitetu, već misle da je dovoljno da na poslu samo provedu osam sati da bi dobili platu.“ (Danas, 15. mart 2010. godine)

Kakav je odnos srpskih radnika prema poslu najbolje govore iskustva stranaca koji su „gastarbajteri“ u Beogradu.

Kad je pre deset godina prvi put došao da radi u Srbiji Ernst Bode, direktor kompanije „Meser“, koja je preuzela ovdašnji „Tehnogas“, umesto nezgodnog šefa imao je nezgodnog portira. Na poslu je ponekad ostajao i do 10 sati uveče, što je mnogo ljutilo čuvara poslovne zgrade u kojoj je radio.

„Sećam se da su tada čak zvali mog šefa da insistiraju da na poslu ne ostajem toliko dugo, već da izlazim u tri, kako bi i obezbeđenje moglo tada da napusti zgradu„, ispirčao je Bode za „Politiku“. Ipak, on smatra da se radnici u našoj zemlji vrlo brzo prilagođavaju novim poslovnim kodeksima koje postavljaju novi strani vlasnici. (Politika, 19. mart 2010)

Ministra Mlađana Dinkića, ne brine lako odustajanje radnika u Srbiji od posla. On je samo kratko zaposlenima u Fiatu poručio:

„Radnici koji su napustili preduzeće „Fiat automobili Srbija“ neće moći da se vrate u „Zastavu“, ostaju bez posla i naknade!“ (Press 26. mart 2010 godine)

Vremena da razmisle imali su do 31. marta, a „pri svome“ je ostalo njih 17, koji uglavnom imaju zdravstvenih problema. U Kragujevcu kažu da će imati ko da ih zameni. Valjda će se među 730.000 nezaposlenih u Srbiji, koliko ih je bilo početkom januara, naći neko spreman da radi osam sati i pri tome donese svoj doručak.