Grci rade najduže, Nemci na začelju

“U Srbiji se na primer nedeljno radi devet sati manje nego u Evropi. Kada se to pomnoži sa brojem nedelja godišnje radimo puna dva meseca manje nego u Evropi.”
Informer, 5. 7. 2014. godine

Ovo je u autorskom tekstu za „Informer“ napisao premijer Srbije Aleksandar Vučić. On nije naveo na čemu bazira ovakvu tvrdnju, a ni nakon vše dana čekanja iz njegovog kabineta nismo odgovor na ovo pitanje.

Ipak, dostupne su evropske statistike o broju radnih sati. Iako je u Evropi opšte prihvaćeno radno vreme u proseku osam sati, primetne su razlike u broju radnih sati.

Neočekivano, iako bi mnogi pomisli da broj radnih sati u direktnoj vezi sa blagostanjem u nekoj državi, to nije tačno.
Naprotiv, statistika neretko pokazuje da su uspešnije zemlje u kojima građani rade manje. Prema regulativi Evropske unije (The EU’s Working Time Directive (2003/88/EC)) o trajanju radnog vremena radnicima je garantovano:

– Maksimum 48 radnih sati nedeljno uključujući i prekovremeni rad
– Najmanje 11 sati odmora dnevno
– Garantovan odmor/pauza tokom radnih sati
– Minimum jedan ceo dan odmora tokom radne sedmice, bez računanja minimalnih 11 sati odmora dnevno
– Plaćeni odmor od najmanje četiri radne nedelje godišnje
– Posebna zaštita za noćni rad

I pored zajedničke zakonske osnove, postoje značajne razlike u prihodima, ali i broju radnih sati.

Prema statistici OEBS-a, u Grčkoj koja prema stereotipima važi za zemlju ne baš vrednih radnika koji primaju i 14 plata, zaposleni godišnje rade 2.034 sati, dok u poslovično vrednoj Nemačkoj zaposleni građanin godišnje provede na poslu gotovo šest stotina sati manje, odnosno 1.397.

Irci, čija je zemlja ozbiljno bila pogođena ekonomskom krizom rade 1.529 sati, dok Danci godišnje provedu radeći 1.546 sati. U Švedskoj u kojoj je ove godine počela da u državnoj službi eksprimentiše sa šestočasovnim radnim vremenom prosečno se radi 1.621 čas. Kada su u pitanju evropske zemlje van EU, Norvežani rade 1.420 sati, a Islanđani 1.706 časova.

Prema istom istraživanju, prosečan broj sati provedenih na poslu tokom nedelje daje sličan poredak. Tako Nemci nedeljno rade 35,5 sati, dok Grci provode sedam sati više odnosno 42,1 čas nedeljno. Građani Švedske rade 36,5 sati Portugala 39,2, a Poljske 40,5 sati. Trend pokazuje da je u periodu od 2000. do 2012. prosečan broj radnih sati opadao.

Kada su u pitanju kolektivni ugovori oni se u 28 država Evropske unije kreću od 35,6 do 40 sati, a prosek 38,1. Prosek “stare” EU od 15 članica je još niži i iznosi 37.6 sati.(Eurofound.europa.eu)

Ako uzmemo evropski prosek kao parametar to bi prema tvrdnji premijera Srbije značilo da se u Srbiji prosečno radi 29 sati, iako u našoj zemlji je na snazi 40 satna radna nedelja, dok je minimum propisan Zakonom za punu radnu nedelju je 36 sati.

Osim što nije po zakonu navedenih 29 sati ne pojavljuje se kao podatak o broju radnih sati u Srbiji. Takođe, ne postoje ni pouzdani podaci koliko se efektivno radi u Srbiji. Jedno od retkih istraživanja u Srbiji sprovela je Unija poslodavaca Srbije iz 2012. godine pre par godina gde je navedeno da je “prosek produktivnog rada u privatnom sektoru u Srbiji 7 sati i 10 minuta, što je slično evropskom proseku, ali i da je prosek u Javnom sektoru 3 sata u 20 minuta.”
Konkretno prema tom istraživanju zaposleni u Srbiji efektivno rade u proseku 5,5 sati, dok je u Evropi taj prosek oko 7,5 sati.

„Zaposleni u državnim preduzećima na poslu provode daleko manje vremena nego oni koji rade kod privatnika. U javnom sektoru je broj bolovanja i dozvoljenih izlazaka sa posla duplo veći nego u privatnom. U državnim ustanovama ne postoji disciplina, svi čine usluge jedni drugima i pokrivaju se“
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, Blic 4. 2. 2014. godine

Za neefikasnost nisu krivi samo neverovatno lenji radnici, već pre svega preglomazni javni sektor, koja broji oko 800.000 zaposlenih.

„Takvi podaci mogu da budu problematični iz ugla relevatnosti jer su u pitanju najčešće ankete. Međutim, kod nas je činjenica da iako nemamo izraženu radnu etiku, efikasnost snižava ogroman broj zaposlenih u Javnom sektoru a kriza je u poslednjih par godina učinila vidljivim“,rekao je za istinomer ekonomski analitičar Boško Mijatović