Gde su izbori, tu je i povećanje plata

Zaduženi za javne finansije nekako uvek odluče da je pravi trenutak za povećanje plata i penzija - baš pred izbore. Isti scenario dodvoravanja biračima gledali smo pred predsedniče izbore 2017, zatim pred beogradske 2018, pa tako ni parlamentarni koje čekamo sledeće godine neće proći bez oprobanog predizbornog recepta - povećanja zarada u javnom sektoru. Iskušenju da na ovaj način dobiju sigurne glasove nisu odolele ni prethodne vlasti.

U susret redovnim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u nadolazećoj 2020. godini, stigla je i najava državnih zvaničnika o ponovnom povećanju plata i penzija. Kao obrazloženje za ovakvu preraspodelu novca iz državne kase, navodi se postojeći suficit u budžetu. Stručnjaci, međutim, ukazuju da je ovakav potez vlastodržaca odraz sprovođenja neodgovorne ekonomske prakse, i populističke predizborne politike.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Naime, Vlada Srbije je 16. septembra usvojila odluku o povećanju zarada u javnom sektoru, jednokratnu pomoć za penzionere i od januara usklađivanje plata i penzija. Obrazloženje za ovakvu preraspodelu novca jeste navodni “suficit u budžetu”, koji je u prvih šest meseci 2019, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, iznosio 48,6 milijardi dinara.

„Situacija u budžetu je takva da rezultati ekonomskih reformi iz 2014. godine daju za pravo da rezultate i efekat vratimo građanima Srbije kroz povećanje plata i penzija“, istakao je Mali za RTS.

I predsednica Vlade Ana Brnabić je na konferenciji za novinare, povodom donete odluke, istakla da su “napravili dobru računicu i da povećanja neće ugroziti stabilnost državnih finansija”, dok je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, početkom avgusta ove godine, gostujući na televiziji Pink, kazao da ćemo “ove godine imati takozvani pozitivni rebalans, kako bismo ljudima mogli da isplatimo uvećane plate“.

Međutim, mišljenja Fiskalnog saveta, Svetske banke i drugih ekonomskih stručnjaka o rebalansu budžeta, ne govore u prilog tome da će ovakva preraspodela sredstava imati pozitivan efekat na domaću ekonomiju.

Naime, Fiskalni savet Republike Srbije je, početkom oktobra ove godine, ocenio da upravo povećanje plata i penzija predstavlja ekonomski najneodgovorniju preduzetu meru, jer, kako se navodi, privredni rast u 2019. godini podbacuje.

U svojoj analizi Fiskalni savet je ocenio da je povećanje plata u opštoj državi opravdano samo u onoj meri u kojoj raste privredna aktivnost, “čega se Vlada već drugu godinu zaredom ne pridržava”. Održivo i ekonomski opravdano povećanje penzija i plata u javnom sektoru je između 5 i 5,5% – ali Vlada namerava da poveća plate skoro dva puta više.

Glavna i odgovorna urednica magazina “Nova ekonomija”, Biljana Stepanović, za Istinomer navodi da je povećanje plata i penzija “direktno povezano sa izborima”, jer se, kako kaže “tu nalazi najveća glasačka baza SNS-a.”

Naime, Stepanović objašnjava da se plate “povećavaju tamo gde su naprednjaci udomili najveći broj kadrova, uprkos zabrani zapošljavanja, na razne ‘kreativne’ načine”, a da se “penzionerima, koji tradicionalno pripadaju najvernijem glasačkom telu, manipuliše – prvo su im smanjene penzije, potom je svaki procenat vraćanja oduzetog predstavljen kao povećanje”.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Podsetimo, nedugo nakon što je na vanrednim parlamentarim izborima 2014. godine, koalicija oko SNS-a osvojila najviše poslaničkih mandata, sprovedene su mere štednje kojima su plate u javnom sektoru i penzije veće od 25.000 bile umanjene. Vlada Srbije je ovu odluku bila oročila do kraja 2017, međutim ovaj rok ipak nije bio ispoštovan.

Naime, do prvog povećanja plata i penzija došlo je uoči predsedničkih izbora 2017, kada je građanima zaposlenim u javnom sektoru i penzionerima, delimično vraćen iznos koji su imali pre umanjenja.

Mihajlo Radović iz Udruženja sindikata penzionera, ocenio je tada za N1 da je najavljeno povećanje “manipulacija penzionerima”, jer se, kako kaže “radi o tome da bi Vlada trebalo nama da vrati ono što nam je uzeto svojevremeno, a ne da nam sad dozira i vraća na parče”.

Do sledećeg povećanja plata i penzija dolazi početkom 2018. godine, pred beogradske izbore, kada je Skupština usvojila povećanje penzija za pet odsto i plata u javnom sektoru za 10 odsto. Stručnjaci su i prilikom ovih uvećanja ukazivali na problem nesrazmerne raspodele novca u odnosu na privredni rast.

Direktor Mreže za poslovnu podršku Srbiji, Dragoljub Rajić, naveo je za Radio Slobodna Evropa da „vesti o povećanju plata govore da opet dolaze izbori i da treba ispuniti neka obećanja” kao i da se “nastavlja sa populizmom”

U septembru 2018. usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO), kojim je utvrđen pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju u zavisnosti od finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije. Analitičari su i tada ocenili da bi se kroz praksu ovaj zakon mogao zloupotrebiti za manipulaciju sredstvima u zavisnosti od trenutnih političkih interesa, o čemu je Istinomer već pisao.

Stepanović takođe napominje da ovo nije slučaj samo sa aktuelnom Vladom, i podseća da su to radili i Vučićevi prethodnici. 

“Ne zaboravimo da je Vlada Mirka Cvetkovića, iz političkih razloga, pod pritiskom PUPS-a, donela odluku o povećanju penzija za 10 odsto, što javne finansije nisu mogle da izdrže. To je bila politička cena, bez ikakvog utemeljenja u ekonomskim argumentima, što je Cvetković kao iskusni ekonomista sigurno znao, i što ne bi uradio bez jakog političkog pritiska”, objašnjava Stepanović.

Kada je reč o strukturi zarada u javnom sektoru, Fiskalni savet je ocenio da se njihovo povećanje po različitim ministarstvima sprovodi neobjektivno, usled odlaganja uvođenja sistema platnih razreda.

“Vlada i pored najava, pa čak i zakonski definisanih rokova, iz godine u godinu odlaže uspostavljanje ovog sistema. Umesto toga, povećanje plata po različitim ministarstvima (i drugim budžetskim korisnicima) predloženim rebalansom sprovodi se već peti put zaredom paušalno, bez bilo kakvih analiza i objašnjenja zašto se, na primer, u MUP-u plate više povećavaju nego u Ministarstvu finansija. 

Višegodišnje paušalno povećanje zarada po različitim ministarstvima sada je već toliko narušilo međusobne odnose u zaradama u različitim delovima javnog sektora da je pitanje da li sistem platnih razreda, onakav kakav je prvobitno bio zamišljen, uopšte ima šansu da zaživi u budućnosti”, navodi se u analizi.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Svetska banka je, takođe, izrazila nezadovoljstvo što se uvođenje platnih razreda neprekidno odlaže.

Kako piše magazin “Nova ekonomija”, Međunarodni monetarni fond ima razumevanja za povećanje plata, ali “samo za određene grupe zaposlenih koje treba zadržati u zemlji”. U ranijem izveštaju iz jula meseca, MMF je takođe savetovao da “rast plata u vojsi i policiji treba da bude na nivou drugih sektora”, na šta su u Vladi Srbije odgovorili da će na bezbednosni sektor od 2021. biti primenjen novi sistem zarada.

Fiskalni Savet nije ostao dužan ni kada je reč o socijalnim davanjima namenjenim penzionerima, u vidu jednokratne pomoći od 5.000 dinara, koja će im biti isplaćena pred Novu godinu, te je upozorio da je problem sa ovom merom “to što socijalni položaj građana nije moguće i ne sme se utvrđivati na osnovu njihovog statusa”.

“Procenjuje se da oko 100.000 starih ljudi u Srbiji nema nikakvu penzijsku naknadu i oni spadaju u grupu socijalno najugroženijih stanovnika Srbije – a sada se ne kvalifikuju za predviđenu socijalnu pomoć. S druge strane, postoje i penzioneri sa takvim materijalnim statusom da im ovakva pomoć nije neophodna”, navodi Savet u analizi, i dodaje da “loša praksa populističkog vođenja socijalne politike preko isplate penzija u Srbiji traje duži niz godina”.

Savet je u svojim Strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku u 2020. godini naveo da bi se “raspoloživa sredstva trebala iskoristiti za smanjenje poreza privredi i povećanje investicija u infrastrukturu, a ne za plate”.

“Katastrofalno stanje u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture (vodovodi, kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda, deponije i otpada) – ne samo da umanjuje kvalitet života, već ugrožava i zdravlje stanovnika Srbije”, ističe se u saopštenju.

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović