Fotelja za trube
Zahvaljujući političkom vremeplovu preskočićemo jesen i zimu i ogrejaće nas proleće. Za takav vremenski prevrat budimo zahvalni Ivici Dačiću, lučonoši novog računanja vremena, koji sebe vidi na zelenoj grani čim proleće zazeleni. Grana se, inače, zove Mirkova fotelja. Koja je sve samo nije Mirkova. On joj samo glanca tapacirung.
Najava lepih želja u podeli državnih funkcija otvorila je sezonu predizbornih polemika i čarki. Dačić i socijalisti pucaju visoko, smatraju da im mesto predsednika Vlade posle izbora ne gine, pod uslovom da na izborima ne izginu. Ovo poslednje želja je svih njihovih političkih neprijatelja; želje prijatelja niko nije čuo, takvi u politici ne postoje.
Želje su legitimno osećanje, s tim u vezi ni Dačić nije izrod. On bi da u sledećem mandatu bude Mirko umesto Mirka, nova psihologova terapija narodu željnom da ima želje. Želite li da prvi pendrek Srbije bude prvi među jednakima? Čak i kad se odgovor ne čuje, njegov eho mnogo govori, svi pendreci su jednaki.
Demokratska stranka je uverena da će posle izbora biti najvažniji faktor u državi te joj u skladu s tim pripada stolica pored koje je Mirko požarni. To je, podsećaju, staro demokratsko pravilo – mandatara daje stranka koja osvoji najviše mandata. Tako je i Mirko postao stražar prestola.
U G17 plus i URS-u, što je jedno te isto, ne spore tvrdnje demokrata ali pozivaju na strpljenje do izbora. Kažite Ivici da se strpi. Njemu je Mlađan Dinkić i posle prethodnih izbora osporio nameru da bude Mirko. Mlađanove želje su takođe legitimne čak i kada znamo da je odavno većinu državnih funkcija pomešao ponašajući se neretko kao ministar opšte prakse. Koji nije kadar da izleči nijednu boljku.
Iz redova naprednjaka javljaju se proprane savesti i biografije koje se protive Dačićevoj preuranjenoj licitaciji filca i punog drveta. Tamo smatraju da Ivica više ništa ne može da uradi posle pustošenja i urušavanja zemlje za koje je, tvrde, odgovoran koliko i DS. Ne kažu ništa o tome kako je izgledalo pustošenje i urušavanje onda kada su sa Ivicom bili nokat i meso. Još ih boli iščupan nokat.
Dok oni krčme komadni nameštaj pita li se neko da li je Mirka iko išta pitao? Nije. On čuči pored fotelje, češka bradu i besciljno gleda u proleće, ne zna se da li je pošao na sednicu Vlade ili na sabor u Guči. Nije mu ni zameriti previše, trebalo bi ga pustiti da odradi svoju šihtu i da ode za trubama.
Prolazi leto, poprilično nezanimljivo, red kiše pa red žege, nije bilo sušno a u stanovima slavine žedne, restrikcije vode su u jeku. Razmišlja se o zimnici, ogrevu, kijametima, Novoj godini. Besprizorna podela fotelja mesecima unapred samo je nova jesenja zabava dok se kuva pekmez. Izbledeće do kićenja novogodišnjih jelki. Proći će i restrikcije ali će žeđ ostati. Ponajviše za prolećem bez onih iz gornjih pasusa. U Vladin stilski nameštaj već će neko useliti uramljenu porodičnu fotografiju. Na njoj, budite uvereni, neće biti Mirka. Neće, valjda, ni pendreka. Bilo bi lepo videti ih sve grupno u Guči. Možda bi taj orkestar makar tamo pobedio!?
