Dr Rade Panić: Mnogo je gunđanja, a malo akcije

„U sve ovo sam krenuo jureći put pravde”. 

Tako intervju za Istinomer počinje dr Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji više od godinu i po dana nije iskoristio ni jedan slobodan dan. U proteklih 20 dana uspeo je dva puta dobro da se naspava i to mu je najveći odmor u dugo vremena. 

Kao dečak, sedeo je u poslednjoj klupi i više posmatrao dešavanja nego što je aktivno učestvovao u njima. Odrastao je, kako kaže, u porodici u kojoj se uvek znalo da je istina jedini ispravan put. 

Kada je u pitanju opšte dobro, reći istinu je za njega obaveza i time objašnjava sve što radi od početka pandemije. 

Ako ga je nešto obradovalo u prošloj godini, onda je to medijsko probijanje sindikata koji predvodi i mogućnost da se obrati većem broju građana. Često u šali kaže da nudi Kuriru, Informeru i Alou da se namesti za naslovnu stranu kako god oni žele, s tekstom koji oni izaberu samo da narod čuje za postojanje njegovog strukovnog sindikata.

„Kada nekome onemogućite da dođe do informacija, oduzeli ste mu značajan deo slobode”, govori Panić, prisećajući se da 2000. godine nije bilo prisutupa internetu kao danas, pa je molio oca da mu donosi Službeni glasnik iz opštine kako bi istraživao o pravnim aktima, važećim zakonima i njihovim izmenama i dopunama.

Brutalan odgovor 

Još 2016. Panić je uputio otvoreno pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem je vikao UZBUNA, UZBUNA, UZBUNA. 

„Problem je što tada niko nije reagovao i zato smo ovde gde jesmo sa neizvesnijom budućnošću srpkog državnog zdravstva i zdravlja naroda“, objašnjava Panić i dodaje da je sadašnji odjek sindikata neočekivan, kao i to što ga pominje „isprovocirani predsednik“.

Podsetimo, nakon Panićevog gostovanja na N1 gde je vidno potresen rekao da je zdravstveni sistem pukao, Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije rekao kako bi mu „brutalno odgovorio“ da nije predsednik države.

„On je odgovorio kako je odgovorio, samo je ta reč „brutalno“ njegova želja kako bi on voleo da to izgleda. To mu je izletelo, verovatno bi sada izgovorio manje preteću ili uvredljivu reč, ali da je imao šta da odgovori, odgovorio bi“, kaže Panić i dodaje da je dobar osećaj kada oni koji su toliko moćni budu naterani da vas pomenu i da budu jako ljuti, jer ne mogu da negiraju istinu.

„Ova vlast razmišlja kako da opstane na pozicijama gde jeste i kako da što više opšteg dobra prelije u privatne džepove što većom brzinom, jer čini mi se da su oni svesni da su toliko narasli da će se sami urušiti“, smatra Panić i pravi sledeću analogiju.

„To je kao u medicini, kada je tumor preveliki, periferija ne može da bude dovoljno vaskularizovana i počinje da truli i da odumire i to će se isto desiti i sa SNS-om; nije prirodno da neko ima toliku podršku, a posebno za ovo što radi“.

Kao predstavnik sindikata on mora da sarađuje i s predsednikom i s ministrom i sve dok to čini u skladu sa zakonom i u opštem interesu, ne vidi razlog da to ne radi iako nekada sebe uhvati da mu je teško da potpisuje dokumenta koja idu upravo ka njima.

„Optužuju nas da se bavimo politikom. Mi se ne bavimo osvajanjem vlasti, ali bismo svakako da utičemo na donošenje zakona jer se to tiče radnog odnosa svakog zaposlenog. Kada to ne bismo radili, ne bismo  bili sindikat. Posao sindikata nije da nabavlja novogodišnje paketiće i svinjske polutke, već da omogući zaposlenima da zarade dovoljno“, ističe Panić.

Sindikat ima dva cilja. Prvi je da se izbore za bolje uslove rada, što bi podrazumevalo i da bude zaposlen dovoljan broj radnika u zdravstvu,  a drugi su adekvatna primanja i položaj u društvu, za šta je, i Panić je toga svestan, potrebno vremena, s obzirom na to koliko dugo zdravstvo služi za potkusurivanje.

„Sada se pokazuje koliko zdravstveni sistem ne funkcioniše. Puno toga smo uradili, ali kada kolege na kraju pogledaju u kakvim uslovima rade i koliko su opterećeni, a kakva su im primanja, onda ne možete da pravdate da sindikat radi svoj posao uspešno koliko bi to trebalo”.

„Prstima ću da obrađujem zemlju”

Rade Panić je postao predsednik sindikata 27. februara 2015. godine, a priseća se da su, nakon što mu je predloženo da se kandiduje na tu funkciju, usledila 24 časa razmišljanja. Shvatio je da ne želi da se pita do kraja života da li nešto može da se uradi. Bio je svestan koliki je zalogaj  zagrizao. Rezultat njegove odluke je i to što je u automobilu u poslednjih skoro šest godina proveo toliko vremena kao da je profesionalni šofer. 

 „Taj osećaj zadovoljstva kada se vraćam iz Beograda, a nešto veliko smo uspeli da uradimo je neprocenljiv. Često me pitaju  – Što si glup, šta ti to treba, što se i ti ne dogovoriš? – Ja sam na početku u ministarstvu rekao da je nemoguće da bude nepravde i nepoštovanja zakona. Sve mogu da mi oduzmu i, ako je potrebno, prstima ću da obrađujem porodičnu zemlju u Mrčajevcima, ali moja dva dečaka i ja nećemo biti gladni. Tada se završila svaka mogućnost dogovora sa mnom“.

Panić ističe da tek kada se pobunite i počnete da ukazujete na propuste u sistemu, može doći do pomaka, te da svaka vlast reaguje na otpor i na masu.

„Svuda je apatija, teško je motivisati ljude da krenu bila šta da rade. I godinama unazad mnogo je primedbi, mnogo gunđanja, ali malo neke prave akcije“. 

Zamera kolegama što iz straha ili zbog nekog ucenjenog položaja ne reaguju iako znaju koliko je teško. Posebno je, kaže, razočaran kad čuje rečenice „Ćuti, može da bude gore” ili „Ćuti, ne može ništa da se promeni”. 

Za razliku od mnogih lekara, Panić ne vidi rešenje u odlasku iz zemlje, a jedan od najlepših osećaja mu je kada se posle zahvata pacijent budi i pita kada će operacija. Ako ste uradili anesteziju kako treba, kaže, pacijent se ni ne seća da je bio kod vas.

Nakon završene prirodno-matematičke škole, porodica je njegove mogućnosti za upis fakulteta svela na medicinu, pravo i elektrotehniku.

U izboru između prava i medicine opredelilo ga je to što sudstvo u Srbiji, odnosno u Jugoslaviji tada, nije bilo nešto slavno iako je voleo da gleda američke serije o advokatima.

U poslednjih godinu dana mnogo puta je gledao omiljeni mu film „Zelena milja”. Inače ga, kaže, pogađaju filmovi u kojima mali, nemoćni ljudi uspevaju da se izbore za pravdu uprkos svemu što je protiv njih. 

„Borba za pravdu i za jednake šanse potiče iz toga što sam iz siromašne porodice i što smo se borili da dođemo dovde. Socijalizam i besplatno školovanje mi je omogućilo da budem ovde gde jesam i smatram da svako ima pravo da dobije šansu. Negde mi moje iskustvo govori da nije mnogo ljudi spremno da tu šansu iskoristi. Kada vam se vrata otvore, morate da zakoračite“.

Najtežim danima smatra one koje provodi u crvenoj zoni, a bez velike mogućnosti da pomogne pacijentima.

Smatra da Krizni štab nema autoritet i da njegove kolege u tom telu ne mogu da se pozovu na integritet. Na svojim leđima to osećaju zdravstveni radnici i građani Srbije. 

„Nedopustivo je da dva suprotstavljena mišljenja dolaze iz istog tela. Čujete da je stručni deo zastupao jedno, a političari tražili drugo, pa je to drugo i prihvaćeno –  to je nedopustivo u toku epidemije“, zaključuje naš sagovornik.

Lični gubitak i krah sistema

S nefunkcionalnošću sistema u pandemiji sudario se i na ličnom planu. Njegova pokojna majka je penziju zaradila kao medicinska i viša medicinska sestra u hitnoj službi u Kraljevu, sa sedam godina staža više od neophodnog, ali u trenutku kada je morala u bolnicu, nije bilo saniteta koji bi mogao da dođe po nju. 

„To su neke stvari koje, ma koliko puta da ih se prisetite i da prođete kroz njih, teško vam je da poverujete. A radi se o porodici gde je bila jedna medicinska sestra i gde sam ja lekar – možete zamisliti kako je nekome ko ne poznaje nikoga i ko ne zna kako zdrastveni sistem funkcioniše“.

Na pitanje šta ga najviše boli, odgovara da je to izostanak veće solidarnosti i spremnosti većeg broja kolega da u javnost izađu s činjenicama.

O tome šta očekuje u 2021. godini, kaže da se nada malo opuštenijem letu, mogućnosti da posetimo neki restoran ili priuštimo sebi roštilj u prirodi s prijateljima. Ponavlja da živi život posvećen poslu i sindikatu, ali da ipak ima plan da uzme 15-ak dana odmora i posveti se porodičnom imanju u Mrčajevcima.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović/Istinomer