Dosije RTS (2): Sinoć nisi bila tu

Uzbunjivač iz Krušika, “samohrana majka čija su deca gladna i bosa, ratar kome je nevreme uništilo letinu” - ne mogu da se nadaju da će zaslužiti ozbiljnu minutažu na RTS-u. Makar dok se o njima ne oglase institucije. I to nije nikakvo proizvoljno tumačenje. Iz RTS-a su tako rekli. Pa na primer, dok je Džeki Čen igrao svoju igru na programu javnog servisa, u najbližem komšiluku Takovske 10 zahuktavali su se julski protesti zbog “korona mera”, koji su tek naknadno “zaslužili” da se o njima izveštava i na Prvom programu.

Pre nešto više od godinu dana u emisiji “Insajder” Zoran Stanojević, urednik portala RTS, jedno od zaštitnih lica te kuće poslednjih godina, na pitanje novinarke zašto Radio-televizija Srbije nije više izveštavala o aferi Krušik i ispitala sva javno objavljena dokumenta, rekao je da „postoje institucije kojima je to pre posao nego što je RTS-u”.

Povezan sadržaj
Milijana Rogač 25. 12. 2020.

„Ta stvar nije nepoznata javnosti da bi je RTS objavio, neko je već objavio, dakle o tome treba da se izjasne sada neke druge institucije”, izjavio je Stanojević.

U maju ove godine javnost je mogla da sazna još detalja o uređivačkoj politici RTS-a. Opozicionar Boško Obradović iz Dveri štrajkovao je glađu ispred Narodne skupštine i izjavio je tada da bi “omogućavanje njemu i njegovom stranačkom kolegi Ivanu Kostiću da u jednosatnoj emisiji uživo na RTS-u, u večernjem terminu, obrazlože razloge za štrajk glađu, bio značajan korak u početku dijaloga i prevazilaženja političke krize”.

Odgovor RTS-a brzo je ugasio nade lidera Dveri.

“Ako bi Radio-televizija Srbije pristala na Vaš zahtev, taj presedan bi sutra mogao da postane pravilo jer bi sa puno prava svoj sat programa mogla da traži samohrana majka čija su deca gladna i bosa, student koji peti put pada na istom ispitu, fudbaler koji je promašio penal, ratar kome je nevreme uništilo letinu, partija koja ne može da pređe izborni cenzus…

“Od RTS-a ne treba očekivati istraživačko novinarstvo, sistem nije napravljen za to. Ali treba ipak očekivati da pruži sve aspekte ove naše stvarnosti”, pojašnjava Aleksandar Crkvenjakov, bivši direktor RTS-a.

 

 

On je iz te kuće otišao početkom devedesetih, pa se vratio posle petooktobarskih promena.

“Kada je krenuo haos u bivšoj Jugoslaviji, posle skoro deset godina provedenih na mestu urednika Drugog dnevnika, dakle, kao vrlo istaknuta urednička i javna ličnost, s grupom kolega iskrcao sam se iz te stvari jer je postalo nepodnošljivo… U RTS sam se vratio kao volonter, u noći 5. oktobra. Vratio sam se zato što sam znao kako sistem funkcioniše i da mogu da pomognem da proradi. Osam meseci sam proveo na mestu volonterskog urednika dnevnika, na kraju su me izabrali i za generalnog direktora. Kuća je bila devastirana, a meni je to bila moja kuća gde sam krenuo da radim sa 17 godina kao honorarac”, govori Crkvenjakov.

Povezan sadržaj

Posle noći 5. oktobra, kako kaže, cela velika kuća spala je na dve montažne jedinice i prisutne ljude.

“Od sledećeg dana podigli smo program i relativno normalno je počeo da radi sa istim ljudima koji su i dan pre toga radili. Do urednika je, nije do ljudi… U svim medijima. Sve polazi od urednika i naloga, kao vojska gde imate hijerarhiju, ističe naš sagovornik.

I Crkvenjakov je svestan da je informativni program glavni “krivac” za lošiji deo reputacije RTS-a.

“Stalno je na tapetu zbog informativnog programa, koji jeste loš. On možda ne laže, ali zato prećutkuje stvari i ne slika našu političku, ekonomsku i socijalnu stvarnost u realnim bojama. Nego šminka, prećutkuje, preskače. Uvek imate tih likova koji su došli po političkoj liniji, ali većina je spremna da radi normalno, za sedam dana bi mogao da počne da radi relativno normalno, da daje sve što se događa i sve političke elemente”, procena je bivšeg direktora.

 

Jednom Bastilja, opet Bastilja

 

Slično poređenje se često može čuti, kao i argumentacija o profesionalnosti zaposlenih na RTS-u i u “Politici”, na primer.

“Stalno smo kao argument slušali da tamo rade odlični spoljnopolitički novinari, odlični kulturni novinari i to i danas slušamo – o izvrsnom kulturnom dodatku u tim novinama. Po čemu je izvrstan i zašto bi neko bio relevantan u jednoj oblasti ako je u drugoj oblasti dozvolio da bukvalno laže i zavodi ljude? U drugim oblastima mu je kao stalo da se razvijaju estetski i kulturni standardi i kriterijumi”, pita se profesorka FPN Snježana Milivojević.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Tezu da na RTS-u ima profesionalnih novinara koji su se sklonili i “sakrili” komentariše:

Od čega se kriju, od realnosti? Kako možete da preživite činjenicu da radite u najvećoj informativnoj redakciji u zemlji, gde ste konstantno pod napadom javnosti, u čijoj ste navodno službi i da to preživite krijući se po ćoškovima redakcije? Da vam se slučajno ne desi da morate o nečem da pišete.”

 

Elastično

 

I Crkvenjakov kaže da se informativni program, dovoljno elastičan i “poslušan”, obija o glavu kompletnom RTS-u.

Čak i u ona socijalistička vremena, koja važe kao vremena kontrolisanih medija, glavni i odgovorni urednik informativnog programa TV Beograd bi izdržao dve do tri godine na tom mestu… I onda bi otišao, zato što su ga terali nešto da uradi, a on nije hteo ili je uradio nešto što su oni ocenili kao pogrešno. Dakle, aktuelni urednik sedi 15 godina na tom mestu”, kaže naš sagovornik.

“RTS će za četiri godina da proslavi 100 godina, vek postojanja kuće. U principu bi trebalo da bude nešto što je nacionalno blago Srbije, zbog arhiva koji su neverovatni, arhiv Radio Beograda, arhiv TV Beograda, koji je jedna od najstarijih televizija u Evropi”, podseća Aleksandar Crkvenjakov.

 

Jeftino

 

Profesor Slobodan Prvanović, nakon što je raspisan konkurs za Upravni odbor RTS, na koji se prijavio, ne veruje da će proći, između ostalog, i zbog političkih razloga. Ali na pitanje, kada bi se to i desilo, koliko su realna očekivanja da se tromi sistem probudi i promeni iznutra, odgovara da je on ubeđen da može.

Povezan sadržaj
Milijana Rogač 14. 12. 2019.

“Samo kada bi me pustili unutra – uz nestandardan način borbe – i formalno i neformalno, to bi bila borba u kontinuitetu – promeniti pre svega odgovorne ljude. Direktor je dužan da obezbedi poštovanje zakona”, kaže Prvanović između ostalog.

Devedesetih su bila mnogo teža vremena, a sada je drugačije, jer, po njegovim rečima, državni aparat – potkupljuje.

“Ljudi se prodaju za male pare”, komentariše Prvanović.

Podseća da je tražio ostavke celokupnog rukovodstva, jer svako od njih iz Saveta, Odbora, kao i direktor, nosi deo odgovornosti za srozavanje javnog servisa..

“Podneli smo REM-u zahtev da se smeni UO, neporedno pre početka epidemije. Savet REM-a je odgovorio da se nisu stekli zakonski osnovi da izađu u susret našim zahtevima…. Moja ideja je bila da posle negativne odluke tražim od Skupštine da razreši članove Saveta REM-a, ali usledili su izbori, novi parlament kome nemam nameru da se obraćam…”

Kritike na račun RTS-a, kako god to zvučalo, stižu i od predstavnika vlasti, uključujući i predsednika Vučića. U jednom od skorašnjih gostovanja on je kritikovao voditeljku RTS jer nije primetio da je podržavala njegovu mamu koja je radila na RTS-u, kao što je navodno podržala koleginicu Natašu Jeremić, suprugu opozicionara Vuka Jeremića.

 

Nastaviće se…

 

Prethodni deo serijala Istinomera Dosije RTS čitajte ovde.

Naslovna fotografija: Canva