Dinar sunovratno pada od kraja novembra, da bi 13. januara dostigao svoju minimalnu vrednost od kada je uveden evro. Guverner Narodone banke Srbije zbog toga je uspeo da zarati sa svima.

Svoje jogunasto lice Radovan Jelašić prvi put je pokazao kada je u decembru odbio da se sastane sa privrednicima i porazgovara o gubicima koje ekonomija trpi zbog deviznog kursa. Sastanak predstavnika Vlade, NBS, Privredne komore i privrednika trebalo je da bude održan 15. decembra, ali je Jelašić odbio da dođe.

„Da se sastanemo i da mi neko objasni šta znači kurs?! To prilično dobro znam i ne vidim razlog zbog koga bismo se sastajali. Dobro znam princip dogovorne ekonomije. A kurs ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude dogovoran. Jer, ako je dogovoran, bolje da špekulantima dajemo pare, to je za njih najbolji način da se lepo zaradi„, rekao je Jelašić.

Guverner je dodao da je kurs dinara rezultat ponude i tražnje za devizama, na šta utiče stanje u privredi, ali i da NBS može i hoće da preuzme odgovornost za sprečavanje velikih oscilacija kursa.

„Promenljivi kurs je bio ključni faktor za očuvanje makroekonomske stabilnosti u zemlji, zbog čega je Srbija imala manji pad BDP-a u vreme krize nego druge zemlje gde je kurs fiksni„, bio je izričit Jelašić. (Press, 15. 12. 2009. godine)

Predsednik PKS Miloš Bugarin, bio je „šokiran arogantnom reakcijom Jelašića“.

„Niko ne želi da diriguje kursom. Ali, s obzirom na iskustva s kraja 2008, kad je privreda zbog kursnih razlika mnogo izgubila, želeli smo da čujemo zašto je i ovog decembra reakcija NBS zakasnela. I zanima nas okvir za 2010. godinu, do koje mere je kurs održiv„, rekao je Bugarin. (Press, 15. 12. 2009. godine)

Ovaj satanak je propao, dinar je nastavio da pada, dok konačno nije došlo do susreta premijera Mirka Cvetkovića, guvernera Jelašića i privredinka, koji su posle dvočasnovnog razgovora izašli zadovoljni.

„Ne očekujemo do kraja godine velika iznenađenja što se tiče kursa. Mislim da će na kurs pozitivno uticati najavljene investicije „Fijata“ u „Zastavu“, kao i novac EBRD od dokapitalizacije „Komercijalne banke„, izjavio je posle sastanka Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe (Blic, 23. decembar 2009. godine). Kako piše „Politika“, guverner je navodno prekršio ovaj dogovor:

„U vladi je postojao dogovor da se prodajom na tržištu 500 miliona evra od MMF-a i EU stabilizuje nacionalna valuta, ali da je Narodna banka, mimo tog dogovora, interno otkupila tu sumu deviza.“ (Politika, 13. januar 2009. godine)

Novogodišnji praznici su privremeno zaustavili „prepucavanja“, a sa postprazničnim buđenjem, rat je nastavljen.

U autorskom tekstu u NIN-u Jelašić je podsetio da država obezbeđuje subvencije, kreditira, daje specijalne pogodnosti nekim firmama, uključuje se u obezbeđivanje kredita za određene projekte, masovno se zadužuje za infrastrukturu i osigurava plate u javnim preduzećima.

„Država to čini u ime sprečavanja eskalacije krize, preduzimajući razne mere za koje nije uvek jasno koliko su podržane realnim materijalnim mogućnostima same države i kako će se sutra iz njih izaći„, napisao je on indirektno optužujući Vladu da je odgovorna za pad dinara. (NIN, 8. januar 2009. godine)

Ministarka finansija Diana Dragutinović odmah je demantovala da je kurs evra skočio zbog isplate budžetskih korisnika, naglašavajući da za slabljenje dinara nije kriva Vlada Srbije, a u „prepirku“ se uključio i premijer Mirko Cvetković tvrdeći da je NBS, a ne Vlada glavni krivac za pad dinara.

„Očekujem da NBS, kao nezavisna institucija, ali istovremeno i partner Vlade u kreiranju ekonomske politike, dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama prebacuju odgovornost za svoje propuste na Vladu“ rekao je Cvetković. (Beta, 13. januar 2009. godine).

A onda je oboren neslavni rekord, evro je vredeo 97,46 dinara, što je najviše od 2002. godine, kada je uvedena zajednička evropska moneta.

Pojedini stručnjaci smatraju da konverzija deviza dobijenih od EU i MMF nikako nije mogla da obori dinar. Većina ekonomista se slaže da bi NBS trebalo snažnije da interveniše i stabilizuje kurs. Oni tvrde da je za rast evra kriva smanjena referetna, odnosno osnovna kamatna stopa NBS, koja je pala ispod deset odsto i smanjila potrebu banaka da kupuju hartije od vrednosti, jer im više nisu isplative. (Novosti, 10. januar 2009. godine).

Međutim, sa sve većim padom domaće valute, jezik guvernera postaje sve oštriji.

„Jedino što nam se može „prebaciti“ jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po „ćefu“ pojedinaca koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti„, rekao je Jelašić („Blic“ 12. januar 2009. godine)

Njemu je odgovorio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji je izjavio da je za dramatičan pad dinara isključivi krivac NBS. Đilas je izračunao i da NBS na poslednjem padu dinara može da zaradi više od 10 miliona evra.

„Ponašaju se kao menjačnica! Kad bi sada svih 400 miliona vratili na devizno tržište, zaradili bi više od 10 miliona evra„, naveo je Đilas. (Press, 12. januar 2009. godine).

Na to je Jelašić „udario“ još jače dovodeći u pitanje kompetentnost Đilasa:

„Hoću da kažem tom gradonačelniku, obzirom na to da je mašinac, a dobro je poznato da je mašinsko bravarska škola drugi najbolji koledž za ekonomiste, da smo u maju državi devize prodavali po 93, a sada smo joj otkupili po 95 dinara što znači da je država tu dobro zaradila.“ Jelašić je rekao, na navode gradonačelnika da je Beograd ovim izgubio u budžetu 30 miliona evra, da se „nalazimo, ako se dobro sećam, u zemlji Srbiji i da grad ubira poreze u dinarima, kao i da plaća svoje zaposlene takođe u dinarima“. (B92, 13. januar 2009. godine)

Đilas nije našao za shodno da odgovori na ovu „provokaciju“, ali se oglasio predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković:

„Guverner NBS, gospodin Jelašić, je došao na talasu politike kao bankarski referent za finansijskog stručnjaka, tako da je sasvim moguće da celokupna ekspertska, ekonomska javnost, a posebno oni koji su otvarali preduzeća i razvili sopstveni biznis, ne znaju ništa o kreditno-monetarnoj politici i valutnom kursu, a da jedino on zna, koji i dalje izučava posao guvernera u Srbiji„, navodi se u saopštenju. (B92, 13. januar 2009. godine).

U jeku ove svađe evro se sve bolje „drži“, a ako je verovati prognozama ekonomista dalje će da „pliva“ do stotke. Danak će, naravno, platiti građani jer su im plate i penzije obezvređene, a rate za kredite sve veće.

Podsećanja radi krajem 2008. godine, za jedan evro trebalo je izdvojiti 88,60 dinara, da bi u 2009. rekordno narastao do 96,62 dinara. Nakon toga, došlo je do stabilizacije, tako se tokom proleća i leta, evro kretao između 92 i 93,50 dinara.