Da li nam je bolje posle godinu dana?

“Evo, pročitajte ove brojeve. Mene je sramota da ih pročitam koliko su dobri. Sramota me, bolje da ne govorim narodu zato što… Naravno da mi je drago, skoro da sam plakao od sreće danas” (TV Pink, 30. 1. 2015. godine), kazao je premijer Srbije Aleksandar Vučić u januaru prilikom predstavljanja ekonomskih rezultata njegove vlade. U ove dobre rezultate premijer je nabrojao investicije od 576 miliona evra, što je omogućilo otvaranje 7.437 radnih mesta. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je krajem 2014. smanjena na 16,8 odsto, što je 5,6 odsto manje nego krajem 2012. godine, rekao je Vučić. On je naveo i da je stanje javnih finansija u Srbiji sve bolje, pre svega zbog veće ozbiljnosti i odgovornosti Vlade Srbije. „Ove godine nećemo se zadužiti više od 1,2 do 1,3 milijarde“ (TV Pink, 30. 1. 2015. godine), kazao je Vučić i naveo da je namera Vlade Srbije da stvori zdrave javne finansije koje su uslov za rast privrede, investicija i uslov za zdravu državu.

Aleksandar  Vučić

Postignut je trogodišnji aranžman sa MMF-om koji, prema oceni ekonomista, šalje signal da je Srbija na putu reformi. Inflacija je na niskom nivou, 2014. godina završena sa stopom od 1,7 odsto. Bruto domaći proizvod na kraju 2014. godine bio je minus 0,5 odsto. Kao vidan uspeh premijer Vučić izdvaja sprovođenje fiskalne konsolidacije. On je  prošle godine u svom ekspozeu nabrojao šta podrazumeva „fiskalna konsolidacija“:
  • Smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto, a plate će nastaviti da rastu po trenutnim fiskalnim pravilima od 2015. godine. Paralelno sa ovom merom će biti ukinut i solidarni porez, koji je bio neophodna mera u kratkom roku. Na kraju 2016. godine u zdravoj srpskoj ekonomiji, plate u javnom sektoru dostići će viši nivo nego što je to danas.
  • Značajno smanjenje diskrecionih rashoda na dnevnice za službena putovanja i drastično smanjenje troškova reprezentacije i putovanja.
  • Značajno smanjenje materijalnih troškova povezanih sa korišćenjem službenih vozila. Minimalan broj ljudi ispod nivoa ministra imaće pravo na službeno vozilo.
  • Smanjenje donacija države za sportske klubove i podsticaj za sprovođenje privatizacije u tom segmentu.
  • Odlučna borba protiv sive ekonomije.
  • Bolji poreski obuhvat pojedinih grupa i delatnosti.
  • Druge manje promene poreskog sistema u oblasti akciza i drugih indirektnih poreza.
  • Usvajanje parametarske reforme penzijskog sistema.                                                       

Od svega nabrojanog najviše pažnje javnosti, svakako, izazvala je mera smanjenja plata u javnom sektoru i penzija u novembru 2014. godine. Plate u javnom sektoru veće od 25.000 dinara smanjene su lineralno po stopi od 10 odsto, penzije tako što je iznos veći od 25.000 dinara smanjen po stopi od 22 odsto, dok je iznos veći od 40.000 dinara umanjen po stopi od 25 odsto. Planirano je da se ovim smanjenjem plata i penzija u 2015. godini uštedi 400 miliona evra. 

Udruženje sindikata penzionera Srbije

Veliki broj penzionera u Srbiji negodovao je zbog ove odluke, a Udruženje sindikata penzionera Srbije iniciralo je pokretanje postupka ocene ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije – Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ustavni sud je uzeo ovu inicijativu u razmatranje. Iz Udruženja sindikata penzionera Srbije kažu da će posle Ustavnog suda uputiti žalbu i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Rezultati fiskalne konsolidacije bili su uočljivi posle prvog tromesečja ove godine. Umesto planiranog deficita u budžetu od 55 milijardi dinara, u prvom kvartalu je napravljen manji deficit, od 21,5 milijardi dinara. U prvom kvartalu 2014. godine deficit je bio čak 75,2 milijarde dinara. Ministar finansija Dušan Vujović kaže da se uštedelo 33 milijarde dinara.

RTS, 5. 4. 2015. godine
“Deficit na početku godine trebalo je da bude oko 55 milijardi dinara, što jeste niže nego prethodnih godina. Konačan saldo je skoro dva i po puta manji i od planiranog. Uštedelo se više od 33 milijarde dinara.”

Vučić je naglasio da je “naša zemlja prvi put u modernoj istoriji u prva dva meseca ove godine ostvarila suficit od milijardu i 895 miliona dinara” (B92, 3. 3. 2015. godine). Premijer je odavno od građana tražio strpljenje do 2017. godine, a u martu je izjavio da postoji mogućnost da se plate i penzije u ovoj godini povećaju. On je istakao da “dosadašnje uštede u budžetu to nagoveštavaju, ali o tome prethodno mora da se razgovara sa Međunarodnim monetarnim fondom” (Večernje novosti, 26. 3. 2015. godine).

Međutim, mnogi ekonomski analitičari ne dele Vučićev optimizam. Razlog za manji deficit u budžetu od planiranog oni vide, pre svega, u tome što su pojedina javna preduzeća uplatila dividende državi na početku godine, a ne na kraju kako je to bio slučaj do sada. Takođe, odložena je isplata pojedinih primanja poljoprivrednicima. Pored toga razlog za manji deficit je i u tome što su javne investicije ove godine bile izuzetno male, čak i u odnosu na prošlogodišnji vrlo nizak nivo. Da su nam javne investicije na prilično niskom nivou potvrdio je i premijer Vučić koji je izavio da je u aprilu od četiri milijarde dinara namenjenih za infrastrukturne projekte potrošeno samo milijardu dinara. Pored toga Vučić se osvrnuo i na problem odobrenih, ali napovučenih kredita.

Konferencija za medije, 25. 4. 2015. godine
„Sad možemo da uzmemo 50 miliona evra od EBRD-a za neku deoniju auto-puta, ali mi ni to ne umemo da povučemo“, naveo je premijer.

Broj nezaposlenih u Srbiji
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u 2014. godini smanjena za 3,2 odsto u odnosu na 2013, rezultat je ankete o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS). Prema tim podacima, prosečna stopa nezaposlenosti za 2014. godinu iznosi 18,9 odsto za populaciju staru 15 i više godina. Slična stopa nezaposlenosti bila je 2010. godine (19,2 odsto), a onda je ona rasla narednih godina. Kada je u pitanju populacija starosti između 15 i 64 godine, prosečna stopa nezaposlenosti za prošlu godinu iznosi 19,7 odsto. Pojedini ekonomski analitičari smatraju da je razlog tome što svake godine Srbija gubi više od pola procenta radne populacije i samim tim se smanjuje radni kontigent, i veća je stopa zaposlenosti zato što ima manje ljudi.
**
    Kretanje stope i broja nezaposlenosti / * Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje    
 
To ne osporava ni ministar rada Aleksandar Vulin. “Rezultat je da imamo povećan broj ljudi koji su prijavljeni, koji uplaćuju doprinose državi, koji mogu da podignu kredit i da se nadaju budućnosti zato što su prijavljeni. Koliko ima onih koji su potpuno nova radna mesta, to je pitanje za Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Ministar rada vam kaže, povećan je značajno broj ljudi koji su prijavljeni”, istakao je Vulin. (N1, 21. 4. 2015. godine)

Inflacija
Godišnja stopa inflacije u Srbiji  u 2014. bila je 1,7 odsto. Inflacija u januaru 2015. godine  bila je minus 0,2 odsto, u februaru 0,9 odsto, dok je na godišnjem nivou (februar na februar) inflacija bila 0,8 odsto.  Kako su ocenili analitičari “Rajfajzen banke“ za rekordno nisku međugodišnju inflaciju u Srbiji zaslužni su spoljni faktori poput snažnog pada cene nafte, ali i unutrašnji, kao što je slaba agregatna tražnja.
*
Godišnja stopa inflacije
      
*
Mesečna stopa inflacije