Beograd na vodi, u magli
Nedavna poseta državno-privredne delegacije Ujedinjenih Arapskih Emirata Beogradu bila je prilika za gradskog menadžera Gorana Vesića da još jednom istakne kako pripreme za Beograd na vodi teku sve brže kao i da su ambicije i dalje velike. 
„Kada krene njegova realizacija, to će biti najveći građevinski projekat u Evropi naredne godine” Blic 19. 5. 2014. godine
Iako je mora se priznati tajming nije savršen – u momentu dok je Srbija pod vodom, a kvartovi Beograda evakuisani, neke druge stvari unose zabunu. Podsetimo, tokom predizborne kampanje najvljivano je da če ovaj infrastrukturni projekat broj jedan biti zamajac srpske prvrede, zaposliti 200.000 ljudi i kompletnu građevinsku industriju čime bi se u najvećoj meri rešio problem nezaposlenosti, a Srbiji doneti profit i novu perspektivu…Išlo se toliko u detalje pa su iznošene tvrdnje koliko će apartmana biti prodato prvog dana, odakle će biti kupci kao i gde će se nalaziti zgrada Opere i baleta. Međutim, iako navedeno zvuči kao do detalja isplaniran projekat sa tačno određenim nadležnostima, činjenica je da sve važne informacije o projektu svode na izjave političara, dok formalno-pravno Beograd na vodi ne postoji. Ovo preduzeće, iako verbalno ima podršku svih struktura vlasti, sedište u tek renoviranoj zgradi Geozavoda, ne postoji. To je potvrđeno i na sajtu Agencije za privredne registre. Nedavno, nova Vlada je u saopštenju sa jedne od prvih sednica sednice usvojila zaključak o formiranju preduzeća Beograd na vodi. Međutim, ta informacija nije postavljena na sajtu u dokumentima sa sednice Vlade. Na pitanje kada će biti formirano preduzeće iz press službe Vlade istinomeru je rečeno:
„Sedište firme „Eagle hills“ će biti u Abu Dabiju i Beogradu. To će biti zajednička firma Vlade Srbije i Vlade Emirata. U Beogradu firme još nije registrovana, a to bi trebalo da se obavi do kraja juna.“
Takođe, nije dobijen odgovor na pitanje kada se očekuje formiranje preduzeća, ko će zvanično rukovoditi istim i da li će centrala zaista da bude u zgradi Geozavoda. Takođe pouzdano se ne zna kako će izgledati Beograd na vodi, jer iako se tiče Beograda, građanima i stručnoj javnosti nepoznat je master plan koji je prezentovan samo u dva grada – Dubaiju i Kanu. No, tu nije kraj. Osim pomenutog srpskog još uvek nije formirano zajedničko preduzeće iako je i to najavljeno kao neophodno za realizaciju projekta.
„Osnove su poznate, država će u zajedničku firmu za realizaciju projekta Beograd na vodi uneti zemljište, a arapski partner će obezbediti finansiranje celokupnog projekta.“ Siniša Mali, Blic, 17.2.2014. godine
Podsetimo politčari tvrde da će partner iz Emirata finasirati projekat sa tri milijarde evra, a da će kada bude završen vrediti osam milijardi. Nepoznato je i da li će buduća investicija biti finansirana kroz Javno-privatno partnerstvo ili međudržavnim sporazumom. U slučaju druge opcije realizacija i proces izgradnje bili bi manje transparentni i teže kontrolisani u odnosu na Javno-privatno partnerstvo, što može da bude veoma važno kada su u pitanju novci i interes poreskih obveznika. Zvanično nije poznato kolika je procenjena vrednost zemljišta odnosno udeo države Srbije u budućem preduzeću kao i raspodela eventualne dobiti ali i snošenja rizika.
Nepoznanica je mnogo kao i želja i obećanja. Ono što je sigurno, do sada se osim pomenutog sređivanja zgrade Beogradske zadruge, počelo sa raseljavanjem porodica (potvrđeno da su iseljene dve porodice), za dva meseca je uklonjeno 8.352 metara koloseka, dok je Privremeni organ Beograda doneo odluku o ukidanju Studije visokih objekata čime se otvara mogućnost građenja Kule i sličnih zgrada. Sa druge strane ova studija je decenijama štitila prepoznatljive vizure grada od megalomanskih zdanja. Kada i na koji način će Beograd na vodi zaista da postane nešto više od spiska grandioznih želja ostaje da se vidi. Činjenica je da su brojni rokovi već postavljeni, a sigurno je da bi ovakav projekat trebalo da bude od koristi svim građanima Srbije.
